Несрећа у Алексиначким рудницима 1989.
Несрећа у Алексиначким рудницима мрког угља десила се 17. новембра 1989. године и једна је од највећих рударских несрећа у историји СФР Југославије. Од 178 рудара запослених у руднику, погинуло је 90, цела прва смена која се налазила у јами.[1] Из свих крајева Србије и бивше Југославије пристигли су спасиоци и помоћ. Несрећа се догодила приликом паљења транспортних уређаја, у транспортном ходнику на коти −455. Dошло је до пожара, гушења и тровања рудара. Екипе помоћи могле су само да констатују да у јами Морава највероватније нема преживелих.[2]
У почетку је јављено да је погинуло 95 рудара, да би касније број био смањен. Иза погинулих остало је 135 малолетне деце, а већина породица је збринута и добила станове било у новосаграђеним зградама у Алексиначком Руднику, било у граду Алексинцу. Размере трагедије су биле толике да је због погинулих отворено Ново гробље у Алексинцу, јер није било довољно простора да се сахране на старом. Готово да нема породице у насељу Алексиначки Рудник, која није изгубила неког члана породице. У руднику, као и у самом насељу живеле су и радиле чак 33 националне мањине, била је то Југославија у малом.[3]У лето 1991, године рудник је затворен, након 106 година рада.[4]
Настрадали рудари су извлачени из рудника пуних 29 дана. Радио-телевизија Србије је снимила неколико репортажа и емисија о рударској несрећи. Догађај се помиње у полубиографском роману Камарат Горана Бојковића, наставника физичког васпитања из Алексинца. У току је рад на документарном филму Прва и последња смена,[5] у режији Милоша Паовића, а у филму учествују Олга Одановић, Срба Радивојевић из групе Ван Гог и Јелисавета Карађорђевић. На фејсбук страници филма објављено је да су Министарство рударства и енергетике Републике Србије и Министарство културе и информисања Републике Србије одбили да помогну у реализацији филма. Филм ради иста продукција која је радила документарни филм Вода — последњи дани пуковника Рајевског, о Николају Рајевском у току српско-турских ратова у околини Алексинца, у ком је насловну улогу глумио Војин Ћетковић.[6][7]
Списак настрадалих рудара
[уреди | уреди извор]У својој књизи Камарат, Горан Бојковић даје списак настрадалих рудара.[8]
- Алекса Алексов
- Драгослав Арсић
- Бехђет Ајдеми
- Слађан Аризановић
- Драгољуб Анђелковић
- Драгомир Адамовић
- Бранко Бркић
- Амет Бајрамовић
- Томислав Бошковић
- Фрања Вилчек
- Љуба Величковић
- Јадран Голубовић
- Андреја Грујић
- Бранко Гогић
- Светолик Денић
- Верислав Ђорђевић
- Санда Ђорђевић
- Драган Ђокић
- Мирко Жупанец
- Слободан Живић
- Ратомир Живковић
- Едуард Земљак (Земијан)
- Јах Зека
- Ајдим Имери
- Алија Исмаили
- Ибрахим Исљами
- Мирослав Ицић
- Веско Илић
- Милован Илић
- Љупчо Јовчић
- Суват Јуларџија
- Мирољуб Јовановић
- Десимир Китановски
- Ариф Ковачи
- Ђорђе Крушчић
- Мустафа Кожар
- Топлица Костић
- Радојица Кнежевић
- Адем Краснићи
- Никола Лалић
- Славољуб Митић
- Слободан Миљковић
- Мирослав Младеновић
- Урош Митровић
- Драган Манић
- Хранислав Миловановић
- Милан Милошевић
- Андреја Матев
- Вукоје Марковић
- Драган Милошевић
- Живојин Младеновић
- Велибор Насковић
- Гзим Незирај
- Сретен Оташевић
- Пљурим Пачколи
- Иван Перић
- Драган Пејић
- Дејан Петровић
- Јачко Перић
- Воја Ристић
- Мирољуб Радовановић
- Витомир Ристић
- Иван Ребић
- Миодраг Рашић
- Градимир Савић
- Натко Стаменковић
- Исмет Смаиловић
- Салија Селимовић
- Стојадин Стошић
- Душан Стојилковић
- Љубомир Стојановић
- Мирољуб Стаменковић
- Младен Стојановић
- Живорад Стаменковић
- Станко Стојановић
- Илија Стојановић
- Милић Савић
- Душан Стојановић
- Радомир Стошић
- Братислав Станојевић
- Бошко Стаменковић
- Џема Смаиловић
- Зоран Трајковић
- Станоје Тадић
- Миле Тасић
- Александар Цветковић
- Мусли Цатани
- Симо Цбијетић
- Мујо Џафић
- Ука Шаља
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Petrović, Bojana (2022-11-17). „Godišnjica najveće rudarske nesreće u Srbiji: Pre 33 godine 90 rudara se nije vratilo sa dubine od 700 metara”. Telegraf.rs (на језику: српски). Архивирано из оригинала 14. 10. 2023. г. Приступљено 2023-10-13.
- ^ Тодоровић, Тома. „Дан када је живот стао”. Politika Online. Архивирано из оригинала 01. 10. 2022. г. Приступљено 2023-10-13.
- ^ M.Vukićević. „Zvuk sirene je najavio smrt: U jami "Morava" rudari su umrli u najtežim mukama, 150 dece je ostalo bez očeva (FOTO)”. 24sedam (на језику: српски). Архивирано из оригинала 14. 10. 2023. г. Приступљено 2023-10-13.
- ^ Aleksinačke (2022-08-05). „НАСТАНАК АЛЕКСИНАЧКИХ РУДНИКА УГЉА”. Алексиначке новости (на језику: српски). Архивирано из оригинала 14. 10. 2023. г. Приступљено 2023-10-13.
- ^ Aleksinačke (2023-09-07). „"ПРВА И ПОСЛЕДЊА СМЕНА"”. Алексиначке новости (на језику: српски). Архивирано из оригинала 14. 10. 2023. г. Приступљено 2023-10-13.
- ^ Петровић, Катарина (2023-09-18). „Филм „Вода – последњи дани пуковника Рајевског” приказан у Сокобањи”. СОКОпрес (на језику: српски). Архивирано из оригинала 14. 10. 2023. г. Приступљено 2023-10-13.
- ^ Миљковић, Нинослав (2023-06-06). „Свечано и слављенички: Премијера филма о историјском наслеђу нашег краја -”. alpress.rs (на језику: српски). Архивирано из оригинала 14. 10. 2023. г. Приступљено 2023-10-13.
- ^ Бојковић 2004.
Литература
[уреди | уреди извор]- Бојковић, Горан (2004). Камарат. Алексинац: Центар за културу и уметност. стр. 107 — 110. ISBN 86-82653-18-4. COBISS.SR 112776716.
