Рудник Рембас
Рудник Рембас је рудник мрког угља у насељу Ресавица код Деспотовца.
Општи подаци
[уреди | уреди извор]Пун назив рудника је Јавно предузеће за подземну експлоатацију угља „Рембас”.
Рудник се налази у саставу ЈП ПЕУ Ресавица, најзначајнијег центра подземне експлоатације угља на Балкану. Традиција експлоатације угља дужа је од 150 година.
Историја
[уреди | уреди извор]
После завшетка Другог светско рата долазу до национализације предузећа у оквиру које се 1945. године формира Сењско-ресавски угљени басен и предузеће „Сењско-ресавски рудници мрког угља”.[1]
У склопу предузећа у састав улазе рудници:
Ресавско-моравски угљени басен формиран је 1960. године, са административним центром у Ресавици. За потребе рудника изграђене су две зграде: управна зграда, у којој се данас налази дирекција Рудника мрког угља „Рембас” и дирекција ЈП ПЕУ „Ресавица”. Године 1971. формиран је УРМУС, организација од више рудника угља у чији састав улази и РМУ „Рембас”.
По формирању предузеће РО „Рембас-Застава”, 1979. године, рудници улазе у састав предузећа „Црвена Застава” из Крагујевца до 1989. године.[2]
Године 1990. рудници угља са подземном експлоатацијом у Србији улазе у састав ЕПС-а да би се две године касније, 1992. конституисало у Јавно предузеће за подземну експлоатацију угља „Ресавица”.
Одлука о издвајању ЈП ПЕУ „Ресавица” из састава ЕПС-а, донета је 2003. године од када статус предузећа остаје непромењени до данас.
Географски положај
[уреди | уреди извор]По свом географском положају налазу се у западној групи источне зоне веначних планина. Припада Хомољским планинама које се протежу од Дунава, спуштајући се према југу прелазе у Хомољску котлину, одакле се са планином Бељаницом везују за Кучајску плочу.
Лежишта и експлоатација
[уреди | уреди извор]Лежишта угља налазе се широм области западног подножја Бељанице и Кучаја.
Од средине 19. века угаљ је истраживан и откопаван у шест басена: стрмостенско-сладајски, јеловачки, ђулско-жидиљски, равноречко-сењски, раванички и сисевачки.
Рудник производњу мрког угља базира на подземној експлоатацији богатих угљених слојева на три погона: Ресавица са јамом „Јеловац”, Водна са јамом „Стрмостен” и Сењски Рудник са јамом „Сењски Рудник”.[3]
Све три јаме су активне и налазе се у близини Ресавице.