Рудници бакра
Бакар (црвени метал) је први метал који су старе цивилизације откриле и користиле у практичне сврхе. Знање у вези са производњом предмета од бакра веома брѕо се проширило на све старе цивилизације тако да данас на трагове и производе од бакра археологија налази у готово свим крајевима света. У новије доба бакар се користи у разним гранама индустрије, поготово у области електротехнике, хемијске индустрије и грађевинарству.
Типови руде бакра
[уреди | уреди извор]Могући су различити типови руда бакра:
- Пиротинска руда
- Пиритска руда
- Сфалеритско-галенитска руда
- Кварцно-халкопиритска руда
- Халкопиритско-молибденске руде
- Скарновска руда бакра
- Борнитско-титаномагнетитска руда
- Халкозинска руда
- Самородни бакар
Старо рударство у Бору и његовој околини
[уреди | уреди извор]У источној Србији, у преримском, римском и каснијим периодима је било производње бакра чему сведоче остаци старих топионица углавном око Мајданпека. Најпознатији пример је Гамзиград који се налази у центру златоносне области и чија је изградња започета у позноримском периоду око 271. године.
Лежиште бакра Бор
[уреди | уреди извор]Једно је од највећих европских лежишта бакра. Од 1902. до закључно 1959. године откопано је око 30 милиона тона руде и добијено 1,05 милиона тона бакра. У оквиру борске металогенетске зоне, осим Мајданпека, по концентрацији рудних тела гвожђа, бакра и других метала издвајају се највреднија рудна тела: Церово, Мали и Велики Кривељ, Брезаник, Борска река, Тилва Рош, Чока Дулкан, Тилва Мика, Ново окно, Борски поток и Брестовац.
Преглед укупних ресурса
| Назив рудног тела | Категорија | т | Cu(%) | Au(%) | Ag(%) | Доњи гранични садржај Cu (%) |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Велики Кривељ | А | 91,713,587 | 0.33 | 0.7 | 0.39 | 0.2 |
| Велики Кривељ | Б | 333,306,825 | 0.35 | 0.7 | 0.39 | 0.2 |
| Велики Кривељ | Ц1 | 135,439,825 | 0.29 | 0.7 | 0.39 | 0.2 |
| Укупно | 560,460,237 | 0.33 | 0.7 | 0.39 | 0.2 | |
| Јама – Тилва Рос | Б | 3,889,738 | 0.76 | 0.33 | 1.06 | 0.4 |
| Јама – Брезаниц | А | 1,972,350 | 1.28 | 0.27 | 1.93 | 0.4 |
| Јама – Борска река | А+Б+Ц1+Ц2 | 1,007,832,732 | 0.53 | 0.16 | 1.69 | 0.3 |
| Церово комплекс – Цементација 2 | 26,580,420 | 0.31 | 0.07 | 1.08 | ||
| Церово комплекс – Цементација 4 | 4,027,930 | 0.28 | 0.07 | 1.06 | ||
| Церово комплекс – Церово | 238,358,600 | 0.31 | 0.108 | 0.77 | ||
| Примарни Церово комплекс – Дреново | 45,777,880 | 0.38 | 0.062 | 1.38 | ||
| Церово комплекс – Краку Букареску | 1,600,000 | 0.62 | 0.62 | 2.21 | ||
| Укупно | 325,488,650 |
Рудник у Мајданпеку
[уреди | уреди извор]Мајданпек је своју новију историју започео као рудник гвожђа и бакра. За непуних 100 година рада (1855-1944) рудник и топионице у Мајданпеку су произвели:
- руде бакра - 266.350 тона
- бакра у руди и металу - 8.460 тона
- руде гвожђа - 137.470 тона
- пирита - 1,047.752 тоне
- злата у руди - 1.354 кг
- сребра у руди - 22.088 кг
Референце
[уреди | уреди извор]- Рударство на тлу Србије (друга књига, први том), Петар Јовановић ; Београд 2008.
- Званични интернет сајт Рударско-топионичарског басена Бор
- Званични интернет сајт Рударско-топионичарског басена Бор
- Званична интернет презентација општине Мајданпек