Ружица (календар)
![]() Насловна страна издања календара Ружица за 1849. годину | |
Формат | 13 cm |
---|---|
Оснивање | 1827. |
Језик | Српски |
Укидање | 1868. |
Седиште | Нови Сад |
Ружица је била најстарији српски народни календар који је, са прекидима, излазио од 1827. до 1868. године у Новом Саду.[1]
Историјат
[уреди | уреди извор]У првој половини 19. века српска књижевна периодика била је у зачетку. Улогу књижевних часописа играли су алманаси (Забавник Димитрија Давидовића, Даница Вука Караџића...) и народни календари. Међу календарима се посебно истицала Ружица која се сматра најстаријим српским календаром.[2]
Први уредник био је Атанасије Николић (1827-1837). Од године 1827. до 1844. издавач је био штампар и књижар Константин Каулиције, а након 1844. календар издаје заједно са сином Јованом. Пошто је новосадски штампар Игњат Фукс преузео штампарију и књижару Каулицијевих 1859. (или 1860) године, наставио је да издаје Ружицу све до 1868. године.[2]
Нумерација годишта
[уреди | уреди извор]У Ружици за 1843. годину први пут је назначена нумерација годишта. На основу каталога Константина Каулиција се закључује да календар није штампан за 1830. и 1834. годину. Године 1835. Каулиције је имао вишак примерака Ружице које је до тада штампао и понудио их је на продају. Једино ове две године нису биле у понуди. Игњат Фукс такође води нумерацију која показује да ове две године недостају. Нумерацијом Фукс упућује читаоце на стари календар Ружицу, како би га разликовао од неког сличног календара.
Типографија
[уреди | уреди извор]Решење насловне стране Ружице је овал од ружичног венца где је уцртан Амор са стрелом.[2] Постоји сличан календар Ружични венац или Месецослов на чијој насловној страни је идентичан венац испреплетен од ружа, али је наопачке постављен.
Промена издавача, имена и концепције
[уреди | уреди извор]И након 1868. и званичног престанка излажења Ружица је наставила живот као календар типа књиге за народ. Издавали су је у Новом Саду под именом Нова ружица: српски народни календар (1878-1880) и Ружица: најстарији српски народни календар (1887, 1895, 1901) браћа Поповић. Потом од 1908. до краја Првог светског рата календар издаје штампарија Јована Радака у Великој Кикинди[3], а од 1923. до 1941. књижара „Натошевић” у Новом Саду под називом Ружица: српски народни календар.[2]
Нумерација годишта
[уреди | уреди извор]У Ружици за 1843. годину први пут је назначена нумерација годишта. На основу каталога Константина Каулиција се закључује да календар није штампан за 1830. и 1834. годину. Године 1835. Каулиције је имао вишак примерака Ружице које је до тада штампао и понудио их је на продају. Једино ове две године нису биле у понуди. Игњат Фукс такође води нумерацију која показује да ове две године недостају. Нумерацијом Фукс упућује читаоце на стари календар Ружицу, како би га разликовао од неког сличног календара.
Тематика
[уреди | уреди извор]- Љубавне песме
- Родољубиве песме
- Ласцивне песме
- Народне песме
- Анегдоте
Галерија
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Ружица : за лѣто... - Год. 1 (1827)-год. 40 (1868). - Нови Сад : Константин Каулиције, 1827-1868 (Беч : Печатана кодъ ОО. Мехітаріста). - 13 cm COBISS.SR 233374471
- ^ а б в г Матицки, Миодраг (1989). „Календар Ружица и месецослов Ружични венац”. Зборник Матице српске за књижевност и језик. XXXVII/2: 211—214.
- ^ Рошуљ, Жарко (2017). Час описа часописа VII. Лексикон српске шаљиве периодике: 1830-1918. Нови Сад, Београд: Матица српска; Институт за књижевност и уметност. стр. 124.