Пређи на садржај

Румија (брод)

С Википедије, слободне енциклопедије
Заза
Румија

Румија је била парна јахта која је припадала црногорској морнарици од 1905. до 1915. године. Имала је два јарбола. Била је дугачка 47,78 метара и широка 6,10 метара.

Румију су у Енглеској купили Турци Османлије и носила је име Заза. Јануара 1905. турски султан Абдул Хамид II поклонио је јахту књазу Николи I. Јахта, која је пловила под турским морнарима, стигла је у Пристан 1. јануара 1905. да би је два дана касније, 3. јануара, преузела црногорска посада. Два дана касније, натоварена са 15 тона угља, књажева нова јахта испловила је за Бококоторски залив и усидрила се у Мељинама. Током првих неколико месеци, Заза је коришћена за превоз краљевске породице из Залива у Албанију.

Књаз Никола је 23. марта 1905. године, док је био на броду Заза, одржао свечаност којом је формално почела изградња Луке Бар.

Црногорски престолонаследник Данило, крстарећи Бојаном 28. јула 1908. године, одлучио је да преименује Зазу у Румију. Назив Румија је можда дјелимично одабран због тога што се планински ланац Румије налази у близини ријеке Бојане.

Током Првог светског рата, брод је коришћен за транспорт војних снага и оружја.[1] Другог марта 1915. код Пристана, два од пет аустроугарских торпедних чамаца откинули су сидрени ланац брода и повукли брод до лукобрана. Ово је заузврат праћено низом торпеда усмерених ка броду. Извештава се да је брод потонуо у 3:45 тог јутра.

Јахта је представљена на поштанској марки у Црној Гори 2022. године. Међутим, марка је повучена након што је утврђено да је приказан брод фашистичког лидера Бенита Мусолинија.[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Kako je uništen najveći crnogorski brod u Prvom svjetskom ratu – jahta kralja Nikole “Rumija (на језику: хрватски). 2023-01-03. Приступљено 2023-10-27. 
  2. ^ „Kao "Rumiju" kralja Nikole na marku stavili jahtu Benita Musolinija”. vijesti.me (на језику: српски). Приступљено 2023-10-27. 

Додатна литература

[уреди | уреди извор]
  • Rastoder, Šerbo; Andrijašević, Živko M. (2006). Istorijski leksikon Crne Gore. 5: Per-Ž. Daily Press. стр. 1208. ISBN 86-7706-169-X.