Рунски камен

Рунски монумент у Лингсбергу, Шведска, који носи научни назив U 240

Један од раних рунских каменова (енгл. Möjbro Runestone) из Хагбија у Упланду, Шведска. Натпис је исписан здесна налево, док је код каснијих руна било обрнуто

Фенрир напада Одина на стени Ледберг (енгл. Ledberg stone), Шведска

Словенска аналогија – Стерженски крст, као тип старословенског рунског камена (његов натпис је дешифрован тек 1880. године)

Рунски камен или рунски споменик је издигнути камени монумент исписан уклесаним рунским писмом, али се термин може применити и на рунске натписе на природним стенама и на равној каменој подлози. Традиција подизања ових споменика почела је у 4. веку и трајала до 12. века. Највећа већина рунских натписа датира из доба Викинга (9—11. век) и већина их се налази у Скандинавији, али постоје и рунске стене расејане по локацијама посећеним од Нормана током њихових освајања (на пример пловећи Дњепрем ка острву Берзан у данашњој Русији).

Рунске стене су најчешће споменици умрлима. Сматра се да су у времену подизања били шаролики, исписани јарким бојама, али то више није очигледно јер су боје током векова нестале.

Историјска позадина

По викиншком веровању рунске списе подарио им је Один, бог тајних знања. Сама реч на готском језику значи "тајна" а на архаичном германском "мрмљање, чудоворно дело" или "натпис". Рунске натписе најчешће налазимо уклесане у мачеве, пехаре, драгуље и украсе, или – као у случају рунских споменика – у стену.

Традиција подизања споменика исписаних рунским писмом први пут се јавља у 4. и 5. веку, у Норвешкој и Шведској, а затим и у Данској. Рани рунски каменови су обично постављани поред гробова и гробница. Највише рунских монуманета има Шведска, преко 2000, а у Данској је познато 250, док их је најмање у Норвешкој, свега 50.

Германо-скандинавска традиција подизања рунских споменика показује сличност са натписима на стелама других народа, као и са словенским стећцима. На пример старословенска традиција у Русији такође има сличне монументе: Борисово камење (или Двинско камење; неколико метара велико стење са исклесаним крстовима и натписима на северу данашње Белорусије), Тмутаракански камен (мермерна плоча са уклесаним ћириличним старословенским натписом, са Таманског полуострва) и Стерженски крст (камени једноставни или грчки крст – прахришћански симбол – кога је 1133. г. поставио новгородски бојар Иванко Павлович као успомену на побољшање пловних путева – продубљивање корита реке Волге).

Изворна традиција

Сликовити прикази

Рунски натпис на стени обично се налази уклесан унутар исцртане траке која најчешће има облик змије, змаја или неке четвероножне звери.

Цртеж на натпису Рамсунд, у Шведској покрајини Содерманланд (швед. Södermanland)

Митови и легенде

Према приказима слика на шведским стенама најраширенија прича је о хероју Сигурду, убици змајева.

Види још

• Руне
• Стела
• Стећак
• Германо-скандинавска митологија
• Исписани гранит

Спољашње везе

• List of runestones - Wikipedia (језик: енглески)