Рјазањ
Рјазањ Рязань | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Русија |
Федерални округ | Централни |
Област | Рјазањска област |
Основан | 1095 |
Статус града | 1095. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2010. | 525.062 |
Географске карактеристике | |
Координате | 54° 37′ 00″ С; 39° 44′ 00″ И / 54.616667° С; 39.733333° И |
Временска зона | UTC+4 |
Апс. висина | 130 m |
Површина | 224,163[1] km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Фјодор Иванович Провоторов |
Поштански број | 390000–390048 |
Позивни број | +7 4912 |
Регистарска ознака | 62, 162 |
ОКАТО код | 61401 |
Веб-сајт | |
www.admrzn.ru |
Рјазањ (рус. Ряза́нь) град је у Русији и административни центар Рјазањске области. Налази се на ријеци Оки, 196 километара југоисточно од Москве. У Рјазњу живи 521.560 становника, према попису из 2002. године. Западно од града се налази база за стратешке бомбардере Дјагиљево а на југоистоку је ваздухопловна база Александрово и мали аеродром Рјазањ-Турлатово.
Историја
[уреди | уреди извор]У почетку, Рјазњем се звао центар Рјазањске кнежевине, који се налазио на 55 километара југоисточно од данашњег Рјазња. Године 1208. владимирски кнез Всеволод Велико Гнијездо је спалио цијели град а све становнике града отјерао у ропство. Послије смрти Всеволода, његов син, Јуриј II Всеволодович је ослободио и грађане и њиховог кнеза. Насеље се, међутим, тешко опорављало а 1237. године је захваћено монголском инвазијом Русије те је страховито уништено. Као резултат новонастале ситуације, сједиште кнежевине је помјерено око 55 километара сјеверозападно, у Перејаслављ Рјазањски, који је доцније, од 16. вијека незванично а 1778. године званично, добио име претходног сједишта — Рјазањ. Првобитно насеље данас носи назив Стари Рјазањ.
Године 1380. у Куликовској битки, једној од кључних битака руске историје, велики кнез Олег Рјазањски се борио на страни татарске Златне хорде на челу са Мамајем, у савезу са великим литванским кнезом Владиславом II Јагелом, против снага великог владимирског и московског кнеза Дмитрија Ивановича Донског. Руске снаге су однијеле побједу.
Клима
[уреди | уреди извор]Клима је умерено континентална. Просјек средњих годишњих температура је 5 °C, највиших 9,1 °C а најмањих 0,8 °C.[2]. Средња годишња количина падавина је 550 милиметара, од којих око 350 отпада на април и октобар.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 525.062 становника, 3.502 (0,67%) више него 2002.
1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
---|---|---|---|---|---|---|
95.357 | 214.130 | 350.151 | 453.267 | 514.638 | 521.560[3] | 524.927 |
Култура
[уреди | уреди извор]Од културних установа навешћемо само неке.
Музеји
[уреди | уреди извор]- Рјазањски историјско-архитектонски музеј
- Рјазањски државни обласни музеј умјетности
- Музеј историје ваздушно-десантне војске
Позоришта
[уреди | уреди извор]- Рјазањско државно обласно позориште за дјецу и младе
- Рјазањско државно обласно драмско позориште
- Позоришна лабораторија „Костин дом“
- Позоришно удружење „Премијер-а“
Споменици
[уреди | уреди извор]- Споменик Владимиру Иличу Лењину
- Споменик Сергеју Александровичу Јесењину
- Споменик Константину Циолковском
- Споменик Александру Степановичу Попову
- Споменик Ђорђу Лидијском
- Споменик генералу Михајлу Дмитријевичу Скобелеву
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ БД ПМО Рязанской области. Город Рязань
- ^ „Хидрометеоролошки центар Русије: Рјазањ”. Архивирано из оригинала 31. 12. 2008. г. Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајт
- Званични веб-сајт
- Историја, култура и традиција Рјазањског краја Архивирано на сајту Wayback Machine (26. фебруар 2009)
- Фотогалерија
- Историја грба града