Пређи на садржај

СРНА филм

С Википедије, слободне енциклопедије

СРНА филм основана је 10. јула 1992. године Одлуком Владе Српске Републике Босне и Херцеговине. У оквиру СРНА филма у току рата снимљено је 14 документарних филмова и око 2000 сати документарног филмског материјала.

Рад продуцентске куће

[уреди | уреди извор]

Одлуком Владе Српске Републике БиХ од 10. јула 1992. године о оснивању СРНА филма, за првог директора именован је Миодраг Тарана. Било је и филмских и телевизијских радника из Србије који су учествовали у раду СРНА филма. Славко Милановић био је први умјетнички директор СРНА филма. Израдио је Приједлог мјера за унапређење рада у СРНА филму и кинематографији Републике Српске. Како би остварили што боље са филмским радницима и институцијама у Србији, СРНА филм је добио своје представништво у Београд. У почетку важну улогу и велику помоћ имали су од запослених у Застава филму, затим малој продуцентској кући Филм и тон, и Цинепрому, као и бројним појединцима који су волонтерски хтјели да помогну стварању кинематографије Републике Српске. Посао снимања архивске грађе и продукције документарних филмова биле су двије упоредне дјелатности које су се допуњавале и прожимале. Тако је настао и први филм Љето сам провео Миодрага Таране и Зорана Маслића. Током постојања Срна филма снимљено је 16 документарних филмова. Осим ``Љето сам провео``- најбољи видео филм на 40. филмском фестивалу документарног и краткометражног филма у Београду, снимљени су још и: ``Мир у Јањи`` - награда Србрни витез на Фестивалу Златни витез 1993. у Новом Саду, ``Еуровисион``, ``Још увијек сањам Пребиловце``, ``Слике из Завичаја``, Преображење Јабуке Горње``, ``Босна, земља мржње``,``UNproWAR``, ``Ампутирци``, ``Сланкаменци``, ``Манастир Свете тројице Возућа``,``Порушени храмови``, ``Љетопис јабучке школе``, ``Мој Милане``- награда за режију на 42. београдском фестивалу и специјално признање на Фестивалу Златни витез, ``Азбучни видео буквар``, ``Мјесто Злочина`` [1]

Засужне личности

[уреди | уреди извор]
  • Миодраг Тарана
  • Зоран Маслић
  • Милован Пандуревић
  • Раде Симовић
  • Бранко Брђанин
  • Драган Тепавчевић
  • Војислав Стјепановић
  • Славко Миланович
  • Светозар Бијелић
  • Јован Марковић
  • Тихомир Трапара
  • Момчило Милидраг
  • Живко Бајић
  • Миленко Јовановић
  • Светлана Арсенијевић
  • Душко Анђић
  • Драган Елчић
  • Душко Трифуновић
  • Радул Радовановић
  • Зоран Јовановић
  • Миодраг Јакшић Фанђо
  • Мика Станковић
  • Жика Лазић
  • Милица Тановић
  • Даринка Ђурашковић
  • Недељка Наранчић

Литература

[уреди | уреди извор]

Лаловић, Сњежан,Продукција документарних филмова Републике Српске, Источно Сарајево, 2016.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Продукција документарних филмова Републике Српске, Сњежан Лаловић, 47 стр.