Архимандрит Саватије (Васиљевић)
| Саватије Васиљевић | |
|---|---|
,_arhimandrit_srpskog_pravoslavnog_manastira_Krka_(1795-1809).jpg) Саватије Васиљевић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1755 |
| Место рођења | Скрадин, }Млетачка република |
| Датум смрти | 14. март 1809. (53/54 год.) |
| Место смрти | Манастир Крка, Француско царство |
| Архимандрит | |
| Године | 1795—1809 |
| Претходник | Никанор Богуновић Скочић |
| Наследник | Герасим Омчикус |
Архимандрит Саватије (световно Саватије Васиљевић; Скрадин, Далмација 1755 — Манастир Крка 14. март 1809. године) био је српски архимандрит.
Биографија
[уреди | уреди извор]За свештеника га је рукоположио 1776. године Сава Петровић Његош (1702—1782), митрополит Црне Горе (владао: 1735-1782), а Петар I Петровић Његош (1748—1830), митрополит Црне Горе (владао: 1782-1830) поставио га је 1795. године за архимандрита српског православног манастира Крка.[1][2]
У два временска периода (1786—1793 и 1795-1797) био је парох у Задру.
С обзиром да је 1797. године лажно оптуживан од стране архимандрита Герасима Зелића за агитацију у корист Угарске, а супротно интересима Аустрије, против њега је покренута истрага до чијег окончања је стављен под строги назор (у манастиру „Крка“).[3] Међутим, уживао је велики углед међу грађанима Задра те су они гарантовали за њега, на основу чега је крајем 1798. године ослобођен оптужбе.
На захтев Француза 1807. године саставио је документ о стању Православне цркве у Далмацији на основу којег је генерални провидур Далмације Вићенцо Дандоло (1758—1819), тј. итал. Vincenzo Dandolo (Uxiel) предложио Наполеону I Бонапарти (1769—1821), тј. фр. Napoléon Ier Bonaparte цару Француске (владао: 1804-1814) оснивање „Православне епархије у Далмацији“.
Герасим Зелић га је 1808. године узео за помоћника у вршењу викаријатске службе.
Према одлукама Синода, одржаног 30. новембра 1808. године у Задру, изабран је за члана депутације (Саватије Васиљевић, Андрија Руђери и Ђорђе Ђурић), која би ишла у Париз да директно цару изнесе молбу о уређењу црквених послова у Далмацији.[3]
Умро је 14. март 1809. године пре одласка депутације.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Саватије Васиљевић”. Тромеђа. Архивирано из оригинала 03. 02. 2018. г. Приступљено 2. 2. 2018.
- ^ Из историје. - У: Правда, 19.07.1933, стр. 5
- ^ а б Милаш, Никодим: „Православна Далмација: историјски преглед“ (Нови Сад: Издавачка књижарница, А. Пајевића, 1901, pp. 457-484)
Литература
[уреди | уреди извор]- Зелић, Герасим: „Житiе сирѣчъ рожденiе, воспитанiе, странствованiя, и различна по свѣту и у отечеству приключенiя и страданiя Герасiма Зелића...“ (Buda: писмены Кралевскаго Унїверсїтета Унгарскаго, 1823)
- Милаш, Никодим: „Православна Далмација: историјски преглед“ (Нови Сад: Издавачка књижарница, А. Пајевића, 1901)
- Радојчић, Јован: „Срби западно од Дунава и Дрине – биографије “, Том 3 (Нови Сад: Прометеј, 2009)