Пређи на садржај

Архимандрит Герасим (Зелић)

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Герасим Зелић)
Герасим Зелић
Датум рођења(1752-06-11)11. јун 1752.
Место рођењаЖегар, Млетачка република
Датум смрти26. март 1828.(1828-03-26) (75 год.)
Место смртиБудим, Аустријско царство
Потпис

Герасим (рођен Зелић, Жегар, 11. јун 1752. — Будим, 26. март 1828) био је српски калуђер и архимандрит у манастиру Крупи, епископски викар у Далмацији и Боки которској.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Родио се у лето 1752. године као Кирил у старој свештеничкој породици, од оца Андреје и мајке Јоане. Домаћин кућне задруге био је стриц поп Стефан парох у Жегару.[1] Замонашио се у оближњем манастиру Крупи, где су се учила и његова три старија брата.

Много је путовао, делом из личне жеље, делом је био присиљен као млетачки емигрант. Био је два пута заточен, једанпут у Бечу, а други пут у Будиму.

По угледу на Доситеја Обрадовића написао је аутобиографију, али није успео да по литерарној вредности стигне до свог узора. Жив и читак начин излагања, обиље занимљивих животних и културно-историјских података, посебно о Далмацији његовог времена, карактеришу га ипак као успешног причаоца.[2][3]

У аутобиографији није увек потпуно отворен и тачан. Најчешће је прећутао оне околности из свог живота које би га учиниле сумњивим властима.

Његов савременик био је архимандрит манастира Крке Саватије Васиљевић (1755—1809), који му је 1808-1809. године помагао у вршењу викаријатске службе.

Кад је у Пешти 4. фебруара 1826. године основана Матица српска, он се већ 15. фебруара јавља као први - нови члан (поред оснивача). Отац Герасим је (уместо редовне чланарине од 40 ф.) попут оснивача, дао пуну чланарину од 100 ф.[4]

Зелић је имао и сликарских амбиција, али није успео да их оствари. Остао је на скромним иконографским покушајима.[5][6]

Умро је 26. марта 1828. године у Будиму, где и почива на општем српском гробљу. На надгробном споменику пише да је „за православље ревнујући, гоњен био”.[7][8]

Од 2013. године, у родном Жегару, тачније Каштелу Жегарском трг носи његово име.

Споменик Герасиму Зелићу у манастиру Крупи подигнут 1879.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Герасим Зелић: "Житије...", Будим 1823.
  2. ^ Знаменити Срби XIX. века : [1800—1900]. Год. 1 / уредник Андра Гавриловић. - Загреб : Наклада и штампа Српске штампарије (деон. друштво), 1904. - 116 стр., [72] листа с таблама, IV str. : илустр.
  3. ^ Герасим Зелић и страни језици / Жељко Ђурић. - Напомене и библиографске референце уз текст. - У: O језику и језицима / уредник Зорка Кашић. - Нови Сад : Друштво за примењену лингвистику Србије, 2016. - (Примењена лингвистика у част). -. ISBN 978-86-6065-373-6.. - (2016), стр. 293—309.
  4. ^ Јосиф Миловук: "Зачатие и истино основание Матице Сербске", Будим 1829. године
  5. ^ Житије Герасима Зелића. Св. 1—3. - Београд : Српска књижевна задруга, 1897-1900 (Београд : Државна штампарија Краљевине Србије)
  6. ^ Radulović, Vaska (2021-07-10). „Gerasim Zelić - krupski arhimandrit i svetski putnik”. srbi hr (на језику: српски). Приступљено 2023-01-26. 
  7. ^ "Србска новина или Магазин за художество, книжество и моду", Будим 1838. године
  8. ^ „Да ли знате ко је Герасим Зелић”. Порталибрис књижара (на језику: српски). 2020-11-23. Приступљено 2023-01-28. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Житије Герасима Зелића, 1—3, Српска књижевна задруга, Београд, 1897—1900.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Архимандрит_Герасим_(Зелић)&oldid=28545481”