Pređi na sadržaj

Arhimandrit Gerasim (Zelić)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Gerasim Zelić
Datum rođenja(1752-06-11)11. jun 1752.
Mesto rođenjaŽegarMletačka republika
Datum smrti26. mart 1828.(1828-03-26) (75 god.)
Mesto smrtiBudimAustrijsko carstvo
Potpis

Gerasim (rođen Zelić, Žegar, 11. jun 1752. — Budim, 26. mart 1828) bio je srpski kaluđer i arhimandrit u manastiru Krupi, episkopski vikar u Dalmaciji i Boki kotorskoj.

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Rodio se u leto 1752. godine kao Kiril u staroj svešteničkoj porodici, od oca Andreje i majke Joane. Domaćin kućne zadruge bio je stric pop Stefan paroh u Žegaru.[1] Zamonašio se u obližnjem manastiru Krupi, gde su se učila i njegova tri starija brata.

Mnogo je putovao, delom iz lične želje, delom je bio prisiljen kao mletački emigrant. Bio je dva puta zatočen, jedanput u Beču, a drugi put u Budimu.

Po ugledu na Dositeja Obradovića napisao je autobiografiju, ali nije uspeo da po literarnoj vrednosti stigne do svog uzora. Živ i čitak način izlaganja, obilje zanimljivih životnih i kulturno-istorijskih podataka, posebno o Dalmaciji njegovog vremena, karakterišu ga ipak kao uspešnog pričaoca.[2][3]

U autobiografiji nije uvek potpuno otvoren i tačan. Najčešće je prećutao one okolnosti iz svog života koje bi ga učinile sumnjivim vlastima.

Njegov savremenik bio je arhimandrit manastira Krke Savatije Vasiljević (1755—1809), koji mu je 1808-1809. godine pomagao u vršenju vikarijatske službe.

Kad je u Pešti 4. februara 1826. godine osnovana Matica srpska, on se već 15. februara javlja kao prvi - novi član (pored osnivača). Otac Gerasim je (umesto redovne članarine od 40 f.) poput osnivača, dao punu članarinu od 100 f.[4]

Zelić je imao i slikarskih ambicija, ali nije uspeo da ih ostvari. Ostao je na skromnim ikonografskim pokušajima.[5][6]

Umro je 26. marta 1828. godine u Budimu, gde i počiva na opštem srpskom groblju. Na nadgrobnom spomeniku piše da je „za pravoslavlje revnujući, gonjen bio”.[7][8]

Od 2013. godine, u rodnom Žegaru, tačnije Kaštelu Žegarskom trg nosi njegovo ime.

Spomenik Gerasimu Zeliću u manastiru Krupi podignut 1879.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Gerasim Zelić: "Žitije...", Budim 1823.
  2. ^ Znameniti Srbi XIX. veka : [1800—1900]. God. 1 / urednik Andra Gavrilović. - Zagreb : Naklada i štampa Srpske štamparije (deon. društvo), 1904. - 116 str., [72] lista s tablama, IV str. : ilustr.
  3. ^ Gerasim Zelić i strani jezici / Željko Đurić. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. - U: O jeziku i jezicima / urednik Zorka Kašić. - Novi Sad : Društvo za primenjenu lingvistiku Srbije, 2016. - (Primenjena lingvistika u čast). -. ISBN 978-86-6065-373-6.. - (2016), str. 293—309.
  4. ^ Josif Milovuk: "Začatie i istino osnovanie Matice Serbske", Budim 1829. godine
  5. ^ Žitije Gerasima Zelića. Sv. 1—3. - Beograd : Srpska književna zadruga, 1897-1900 (Beograd : Državna štamparija Kraljevine Srbije)
  6. ^ Radulović, Vaska (2021-07-10). „Gerasim Zelić - krupski arhimandrit i svetski putnik”. srbi hr (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-01-26. 
  7. ^ "Srbska novina ili Magazin za hudožestvo, knižestvo i modu", Budim 1838. godine
  8. ^ „Da li znate ko je Gerasim Zelić”. Portalibris knjižara (na jeziku: srpski). 2020-11-23. Pristupljeno 2023-01-28. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Žitije Gerasima Zelića, 1—3, Srpska književna zadruga, Beograd, 1897—1900.