Пређи на садржај

Горан Петровић

С Википедије, слободне енциклопедије
Горан Петровић
Фотографија академика Горана Петровића, 2013.
Лични подаци
Датум рођења(1961-07-01)1. јул 1961.
Место рођењаКраљево, ФНРЈ
Датум смрти26. јануар 2024.(2024-01-26) (62 год.)
Место смртиБеоград, Србија
Књижевни рад
Утицаји одМилорад Павић
Салман Рушди
Најважнија делаОпсада цркве Светог Спаса
НаградеНИН-ова награда
Филолошки факултет Универзитета у Београду

Горан Петровић (Краљево, 1. јул 1961Београд, 26. јануар 2024) био је српски књижевник и академик.[1] Један је од најзначајнијих и најчитанијих савремених српских прозаиста.[2] Био је редовни члан Српске академије наука и уметности.[3]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Студирао је југословенску и српску књижевност на Филолошком факултету Универзитета у Београду.[4]

Радио је дуго као библиотекар у огранку градске библиотеке у Жичи, педесетак метара од манастира Жича. Био је главни и одговорни уредник часописа Повеља (2003–2010).[5] Био је главни и одговорни уредник издавачке делатности Народне библиотеке „Стефан Првовенчани” и уредник у ЈП „Службени гласник”.[3]

Изабран је 1. новембра 2012. године за дописног члана САНУ, а за редовног 8. новембра 2018. године на Изборној скупштини САНУ 2018.[6] У оквиру САНУ био је: председник УО Фонда „Никола Трајковић”, потпредседник УО Задужбине Бранка Ћопића, члан УО Задужбине Иве Андрића, члан Стручног савета Аудио-визуелног архива и члан Центра за дигитализацију САНУ.[3]

Био је члан Српског књижевног друштва и Српског ПЕН центра.[7]

Петровић је био везан за ћирилицу и своје књиге је објављивао на ћириличном писму.[8] Како је сам наводио, родни град Краљево био му је извориште и надахнуће.[9]

По сопственом захтеву је сахрањен у кругу најуже породице.[8]

Књижевни рад

[уреди | уреди извор]

Писао је углавном кратку прозу и роман.

Објавио је: књигу кратке прозе Савети за лакши живот (1989), роман Атлас описан небом (1993), збирку приповедака Острво и околне приче (1996), роман Опсада цркве Светог Спаса (1997), роман Ситничарница „Код срећне руке” (2000), збирку приповедака Ближњи (2002), збирку изабране кратке прозе Све што знам о времену (2003), драму Скела (2004), збирку приповедака Разлике (2006) и кино-новелу Испод таванице која се љуспа (2010). Збирка приповедака Острво и околне приче обилује раскошном имагинацијом. Иако су разноврсне приповетке, заједничко им је да речи сачињавају свет. Уводне приповетке приказују митски свет из бајки наших предака.[10]

Његови романи и збирке прича објављени су у преко сто тридесет издања, од чега шездесет издања у преводу на руски, француски, италијански, шпански, немачки, пољски, бугарски, словеначки, македонски, енглески, мађарски, чешки, словачки, белоруски, грчки, холандски, арапски и персијски језик. Двадесетак његових прича је заступљено у антологијама српске приче у земљи и иностранству.[11]

До 2023. године роман Атлас описан небом објављен је на српском језику у 9 издања,[12] Опсада цркве Светог Спаса у 12 издања.[13] а Ситничарница Код срећне руке у 25 издања.[14]

Горан Петровић је писац модерног сензибилитета. На његово дело утицали су Милорад Павић и Борхес. Петровић се определио за ону врсту борхесовског приповедача који дела води у фантазмагорична приповедања. И то је самосвојност овог књижевника.[10]

Адаптације дела

[уреди | уреди извор]

Нека од његових дела су адаптирана за позориште, телевизију и радио:

Кратка проза

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „РТС :: Вест :: Преминуо писац и академик Горан Петровић”. www.rts.rs. Приступљено 26. 1. 2024. 
  2. ^ Мала школска енциклопедија. ISBN 978-86-331-2950-3. стр. 218.
  3. ^ а б в „Горан Петровић”. САНУ. Приступљено 16. 12. 2022. 
  4. ^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Goran Petrović predstavio dva nova romana”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине (на језику: српски). Приступљено 2024-01-26. 
  5. ^ „Повеља : часопис за књижевност, уметност, културу, просветна и друштвена питања”. COBISS+. Приступљено 16. 12. 2022. 
  6. ^ „Изабрани нови чланови САНУ”. САНУ. Приступљено 1. 2. 2020. 
  7. ^ „Горан Петровић”. Српско књижевно друштво. Приступљено 1. 2. 2020. 
  8. ^ а б „УМЕО JE ДА ОПЛЕМЕНИ И РЕЧИМА УБЛАЖИ ГНЕВ: Песник Живорад Недељковић о пријатељству са Гораном и раду у Краљевачкој библиотеци”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2024-01-28. 
  9. ^ М.Д. „Опроштај Краљевчана од Горана Петровића”. Politika Online. Приступљено 2024-02-02. 
  10. ^ а б Врбавац, Јасмина (2007). Три и по: критике (1. изд.). Зрењанин, Нови Сад: Агора. стр. 38—39. 
  11. ^ „Goran Petrović”. Laguna. Приступљено 16. 12. 2022. 
  12. ^ „Атлас описан небом”. COBISS+. Приступљено 15. 12. 2022. 
  13. ^ „Опсада цркве Светог Спаса”. COBISS+. Приступљено 15. 12. 2022. 
  14. ^ „Ситничарница „Код срећне руке. COBISS+. Приступљено 15. 12. 2022. 
  15. ^ „Горан Петровић”. Српско књижевно друштво. Приступљено 16. 12. 2022. 
  16. ^ а б в г д ђ Stojković, Ratko (2004). Leksikon literata - laureata : srpske književne nagrade : 1839-2002. Beograd: Potez. ISBN 86-81331-25-6. 
  17. ^ „GORAN PETROVIC DOBITNIK NINOVE NAGRADE”. B92.net (на језику: српски). 2001-01-21. Приступљено 2024-01-26. 
  18. ^ „Горан Петрович и его «Сеансы одновременного чтения» | Балканист”. balkanist.ru (на језику: руски). 2022-02-11. Приступљено 2024-01-27. 
  19. ^ Stojković, Ratko B. (2011). Leksikon literata - laureata : srpske književne nagrade. Knj. 2, 2003-2010. Beograd: Enigmatski savez Srbije. стр. 177. ISBN 978-86-912077-3-1. 
  20. ^ „Андрићева награда Горану Петровићу”. Блиц. Приступљено 2. 2. 2020. 
  21. ^ „Нови Сад: Уручена награда Лаза Костић Горану Петровићу”. Новости. Приступљено 2. 2. 2020. 
  22. ^ d.o.o, cubes. „Preminuo pisac i akademik Goran Petrović - Vreme”. vreme.com/ (на језику: српски). Приступљено 2024-01-26. 
  23. ^ Srbija, Euronews (2022-11-28). „Nagrada "Beskrajni plavi krug" Matice srpske Goranu Petroviću za roman "Ikonostas". Euronews.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-11-28. 
  24. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Петровић и Перић добитници Награде Вукове задужбине”. www.rts.rs. Приступљено 2022-12-13. 
  25. ^ „Књижевник Горан Петровић добитник награде "Београдски победник". Дневник. 17. 1. 2023. Приступљено 19. 1. 2023. 
  26. ^ „РТС :: Вест :: Додељена је награда „Владан Десница", једина књижевна награда коју писци додељују писцима”. rts.rs. Приступљено 2023-06-22. 
  27. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Савети за лакши живот : роман уз кафу :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2024-01-26. 
  28. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Острво и околне приче :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2024-01-26. 
  29. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Ближњи :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2024-01-26. 
  30. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Све што знам о времену : изабрана кратка проза :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2024-01-26. 
  31. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Разлике :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2024-01-26. 
  32. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Претраживач : записи :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2024-01-26. 
  33. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Испод таванице која се љуспа : кино-новела :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2024-01-26. 
  34. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Породичне сторије :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2024-01-26. 
  35. ^ „Unutrašnje dvorište - Goran Petrović | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-01-26. 
  36. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Атлас описан небом :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2024-01-26. 
  37. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Опсада цркве св. Спаса :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2024-01-26. 
  38. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Ситничарница "Код срећне руке" :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2024-01-26. 
  39. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „[Роман делта]. [Ток 1],Папир са воденим знаком :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2024-01-26. 
  40. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „[Роман делта]. [Ток 2],Иконостас свег познатог света :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2024-01-26. 
  41. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Скела :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2024-01-26. 
  42. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Matica :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2024-01-26. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]