Bora Ćosić

Bora Ćosić
Bora Ćosić
Лични подаци
Датум рођења	5. april 1932. (92 god.)
Место рођења	Zagreb, Kraljevina Jugoslavija
Књижевни рад
Најважнија дела	Priče o zanatima, Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji
Награде	Ninova nagrada

Bora Ćosić (Zagreb, 5. april 1932) srpski i hrvatski je romanopisac esejista i prevodilac.^[1] Rođen 1932. u Zagrebu, živeo je u Beogradu od 1937. do 1992, kada je prešao u Berlin. Napisao je oko 50 knjiga, kao i nekoliko pozorišnih drama, koje su sa velikim uspehom igrane u beogradskom Ateljeu 212. Za roman "Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji" dobio je za 1970. godine (za 1969) NIN-ovu nagradu za roman godine.^[2]

Biografija

Bora Ćosić, rođen 1932. u Zagrebu, 1937. sa porodicom preseljen u Beograd. Tu je završio srednju školu u Prvoj muškoj gimnaziji, studirao na odseku filozofije Beogradskog univerziteta. U mladosti je prevodio ruske futurističke pesnike, uređivao je list "Mlada kultura" 1952, reviju "Danas" 1961-1963,^[1] časopis "Rok" 1969-1970. Radio je kao dramaturg i umetnički savetnik u filmskim preduzećima "Slavija", 1958-1959, i "Avala", 1962-1963. Sarađivao je na dokumentarnim filmovima, pisao dijalog za igrane filmove. Tokom boravka po Evropi, pored celovitih knjiga objavio je više stotina tekstova po novinama i časopisima Nemačke, Austrije, Švajcarske, Italije, Holandije, Mađarske, Rumunije, Rusije, Poljske, Albanije. Učestvovao je na više od dve stotine čitanja u nekoliko evropskih zemalja. Dao više od stotinu intervjua za različita glasila, štampu, radio i televiziju. Učestvovao na književnim konferencijama, festivalima, simpozijumima, međunarodnim sastancima i kongresima.^[3]

Književno stvaralaštvo

Karijeru pisca započinje romanom Kuća lopova iz 1956. godine te zatim objavljuje knjige eseja Vidljivi i nevidljivi čovek, 1962, Sodoma i Gomora, 1963. godine. Autor je kultnog romana novije srpske proze, Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji, 1969, smeštenom u ratnom i posleratnom Beogradu. Ćosić je istovremeno naslednik srednjeevropske prozne tradicije intelektualnog esejizma, kao i jedan od poslednjih intelektualaca koji se emocionalno iskreno identifikovao sa jugoslovenskom himerom, s mešavinom elegičnosti i mučnog preispitivanja nakon njenog raspada. Po tom romanu je snimljen i istoimeni film.

Raspad Jugoslavije odveo je pisca u dobrovoljno izgnanstvo (najčešće boravi u Rovinju i Berlinu, dok objavljuje u Hrvatskoj).^[4] Taj deo njegovog stvaralaštva je obeležen uglavnom esejističkim delima, među kojima se ističu Dnevnik apatrida, 1993, (opet jedno poigravanje s fiktivnim identitetom preko kojeg Ćosić iznosi stavove o savremenoj drustvenopolitičkoj stvarnosti), Dobra vladavina, 1995, te Carinska deklaracija, 2000, poluautobiografski tekst natopljen promišljanjima o propalim južnobalkanskim ogledima i autorovim pomešanim osećanjima prema toj tvorevini. Napisao je oko 50 knjiga, izdatih u Srbiji, Hrvatskoj i Nemačkoj.^[5]

Nagrade

1969: NIN-ova nagrada, za roman Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji.^[2]
2002: Nagrada za Evropsko razumevanje, za autobiografski esej Carinska deklaracija.^[6]
2008: Nagrada Albatros Zadužbine Gintera Grasa.^[7]
2001: Nagrada Stefana Heyma.^[8]

Dela

Nepotpun popis dela:

Kuća lopova, 1956.
Vidljivi i nevidljivi čovek, 1962.
Sodoma i Gomora, 1963.
Priče o zanatima, 1966.
Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji, 1969.
Tutori, 1978.
Poslovi/sumnje/snovi Miroslava Krleže, 1983.
Doktor Krleža, 1988.
Rasulo, 1991.
Dnevnik apatrida, 1993.
Dobra vladavina (i psihopatologija njenog svakodnevlja), 1995.
Carinska deklaracija, 2000.
Pogled maloumnog, 2001.
Tkanje, 2001.
Nulta zemlja, 2002.
Irenina soba, (poezija), 2002.
Izgnanici, 2005.
Consul u Beogradu, 2007.
Put na Aljasku, 2008.
Zapadno od raja, 2009.
Kratko detinjstvo u Agramu, 2011.
Doručak kod Majestica, 2011.

Reference

^ ^а ^б Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 125.
^ ^а ^б „Dobitnici”. nin.co.rs. Приступљено 22. 1. 2022.
^ Iz knjige "Priče o zanatima, Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji", izdavač LOM, Beograd, 2010, tekst Dejana Mihajlovića, str. 215
^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 16. 08. 2016. г. Приступљено 09. 09. 2015.
^ http://www.danas.rs/dodaci/vikend/rodjen_sam_u_zagrebu_umro_u_beogradu_zivim_u_berlinu.26.html?news_id=210959
^ „Bora Ćosić: Živite u gunguli”. blic.rs. Приступљено 22. 1. 2022.
^ http://www.mvinfo.hr/knjiga/4174
^ http://www.dw.com/hr/moramo-pripaziti-da-se-ne-ponove-ru%C5%BEne-stvari-iz-jugoslavije/a-15206154?maca=kro-TB_kro_halter-4179-xml-mrss

Spoljašnje veze

Bora Ćosić на сајту IMDb (језик: енглески)

[лексикон-1] а ^б Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 125.

[nin.co.rs-2] а ^б „Dobitnici”. nin.co.rs. Приступљено 22. 1. 2022.

[3] Iz knjige "Priče o zanatima, Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji", izdavač LOM, Beograd, 2010, tekst Dejana Mihajlovića, str. 215

[4] „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 16. 08. 2016. г. Приступљено 09. 09. 2015.

[5] ttp://www.danas.rs/dodaci/vikend/rodjen_sam_u_zagrebu_umro_u_beogradu_zivim_u_berlinu.26.html?news_id=210959

[blic.rs-6] „Bora Ćosić: Živite u gunguli”. blic.rs. Приступљено 22. 1. 2022.

[7] ttp://www.mvinfo.hr/knjiga/4174

[8] ttp://www.dw.com/hr/moramo-pripaziti-da-se-ne-ponove-ru%C5%BEne-stvari-iz-jugoslavije/a-15206154?maca=kro-TB_kro_halter-4179-xml-mrss

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

p r u NIN-ova nagrada
1954—1975.	1954: Dobrica Ćosić — Koreni 1955: Mirko Božić — Neisplakani 1956: Oskar Davičo — Beton i svici 1957: Aleksandar Vučo — Mrtve javke 1958: Branko Ćopić — Ne tuguj bronzana stražo 1960: Radomir Konstantinović — Izlazak 1961: Dobrica Ćosić — Deobe 1962: Miroslav Krleža — Zastave 1963: Oskar Davičo — Gladi 1964: Oskar Davičo — Tajne 1965: Ranko Marinković — Kiklop 1966: Meša Selimović — Derviš i smrt 1967: Erih Koš — Mreže 1968: Slobodan Novak — Mirisi, zlato i tamjan 1969: Bora Ćosić — Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji 1970: Borislav Pekić — Hodočašće Arsenija Njegovana 1971: Miloš Crnjanski — Roman o Londonu 1972: Danilo Kiš — Peščanik 1973: Mihailo Lalić — Ratna sreća 1974: Jure Franičević Pločar — Vir 1975: Miodrag Bulatović — Ljudi sa četiri prsta
1976—2000.	1976: Aleksandar Tišma — Upotreba čoveka 1977: Petko Vojnić Purčar — Dom sve dalji 1978: Mirko Kovač — Vrata od utrobe 1979: Pavle Ugrinov — Zadat život 1980: Slobodan Selenić — Prijatelji 1981: Pavao Pavličić — Večernji akt 1982: Antonije Isaković — Tren 2 1983: Dragoslav Mihailović — Čizmaši 1984: Milorad Pavić — Hazarski rečnik 1985: Živojin Pavlović — Zid smrti 1986: Vidosav Stevanović — Testament 1987: Voja Čolanović — Zebnja na rasklapanje 1988: Dubravka Ugrešić — Forsiranje romana reke 1989: Vojislav Lubarda — Vaznesenje 1990: Miroslav Josić Višnjić — Odbrana i propast Bodroga u sedam burnih godišnjih doba 1991: Milisav Savić — Hleb i strah 1992: Živojin Pavlović — Lapot 1993: Radoslav Petković — Sudbina i komentari 1994: Vladimir Arsenijević — U potpalublju 1995: Svetlana Velmar-Janković — Bezdno 1996: David Albahari — Mamac 1997: Milovan Danojlić — Oslobodioci i izdajnici 1998: Danilo Nikolić — Fajront u Grgetegu 1999: Maksimilijan Erenrajh Ostojić — Karakteristika 2000: Goran Petrović — Sitničarnica „Kod srećne ruke”
2001—danas	2001: Zoran Ćirić — Hobo 2002: Mladen Markov — Ukop oca 2003: Vladan Matijević — Pisac izdaleka 2004: Vladimir Tasić — Kiša i hartija 2005: Miro Vuksanović — Semolj zemlja 2006: Svetislav Basara — Uspon i pad Parkinsonove bolesti 2007: Dragan Velikić — Ruski prozor 2008: Vladimir Pištalo — Tesla, portret među maskama 2009: Grozdana Olujić — Glasovi u vetru 2010: Gordana Ćirjanić — Ono što oduvek želiš 2011: Slobodan Tišma — Bernardijeva soba 2012: Aleksandar Gatalica — Veliki rat 2013: Goran Gocić — Tai 2014: Filip David — Kuća sećanja i zaborava 2015: Dragan Velikić — Islednik 2016: Ivana Dimić — Arzamas 2017: Dejan Atanacković — Luzitanija 2018: Vladimir Tabašević — Zabluda Svetog Sebastijana 2019: Saša Ilić — Pas i kontrabas 2020: Svetislav Basara — Kontraendorfin 2021: Milena Marković — Deca 2022: Danica Vukićević — Unutrašnje more 2023: Stevo Grabovac — Poslije zabave

Нормативна контрола
Међународне	FAST ISNI VIAF WorldCat
Државне	Норвешка Француска BnF подаци Немачка Израел Сједињене Државе Чешка Холандија Пољска
Људи	Deutsche Biographie
Остале	COBISS.SI IdRef