Контраендорфин
| Контраендорфин: [дисертација] | |
|---|---|
 Корице књиге у издању Лагуне | |
| Настанак и садржај | |
| Аутор | Светислав Басара |
| Земља |  Србија |
| Језик | српски |
| Жанр / врста дела | роман |
| Издавање | |
| Издавач | Лагуна |
| Број страница | 292 |
| Тип медија | броширан |
| Превод | |
| Датум издавања | 2020. |
| Класификација | |
| ISBN ? | 978-86-521-3772-5 |
Контраендорфин: [дисертација] је роман српског писца Светислава Басаре (1953) објављен 2020. године у издању "Лагуне" из Београда. [1][2]
Контраендорфин је роман који је 2020. године добио НИН-ову награду.[3]
О аутору
[уреди | уреди извор]Светислав Басара, романсијер, приповедач и драмски писац, је рођен 1953. године у Бајиној Башти. Аутор је више од двадесет књига – романа, збирки приповедака, драма и есеја. Добитник је многих домаћих и међународних књижевних награда. Двоструки је добитник је Нинове награде за романе Успон и пад Паркинсонове болести и Контраендорфин. Члан је Српског књижевног друштва.[4]
О књизи
[уреди | уреди извор]Роман Контрендорфин се може сматрати наставаком књиге Андрићеве лествице ужаса и као биографија Иве Андрића. Описан је Андрићев самртни час, живот у Београду, и његово постајање Србином са свим моралним, емоцијалним и људским посрнућима.[5]
У роману су хумор и хипербола главна пишчева оружја. Басара руши српске митове, националне величине и бардове, открива историјске и биографске контраверзе.[3]
Све народе југоисточне Европе снашла је трагедија и аутор књиге сматра да је за то крив хормон несреће под називом контраендорфин. Жлeзде народа југоисточне Еуропе, каже Басара, луче контраендорфин, хормон несреће и смутње, из чега онда произлазе "јад, беда, чемерна историја тих народа". Најгори и најизопаченији, народ из тог дела света су Срби. Аутор углавном о њима и пише.[5]
Басара је роман почео причом о великом писцу који је прешао из једне у другу националну књижевност, а завршио причом о жени која у сваком од два народа има превише крви оног другог народа. Током приповедања аутор скаче са теме на тему. И то скакање није банално. Од биографије писца до проблематике аутомобила и горива. Оно што је аутор хтео да предочи јесте да ли је на путовању које главни јунак романа предузима важније знати где је наредна бензинска пумпа или је битније да ли је писац преминуо 1975. или 1995. године.[6]
Садржај
[уреди | уреди извор]Роаман чине четири дела:[7]
- Микрофонија
- Контраиницијације
- Метафизика евродизела
- Samsung galahy J5
НИН-ова награда
[уреди | уреди извор]Жири у саставу Теофилa Панчићa (председник), Марије Ненезић, Бранка Кукића, Ивана Миленковића и Марјана Чакаревића, одлучио је да за 67. НИН-ову награду критике за најбољи роман на српском језику, објављен у 2020. години, додели роману Контраендорфин.[8]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Kontraendorfin by Svetislav Basara”. goodreads.com. Приступљено 23. 11. 2021.
- ^ „Kontraendorfin / Svetislav Basara”. plus.sr.cobiss.net. Архивирано из оригинала 23. 11. 2021. г. Приступљено 23. 11. 2021.
- ^ а б „Kontraendorfin”. laguna.rs. Приступљено 23. 11. 2021.
- ^ „Svetislav Basara”. laguna.rs. Приступљено 23. 11. 2021.
- ^ а б Јergović, Miljenko. „Kontraendorfin, hormon balkanskog mraka i nesreće (12. 02. 2021)”. jergovic.com. Приступљено 23. 11. 2021.
- ^ Milijić, Dušan. „„Kontraendorfin“ kao lek za kontraendorfin”. laguna.rs. Приступљено 23. 11. 2021.
- ^ Basara, Svetislav (2020). Kontraendorfin: [disertacija]. Beograd: Laguna. стр. 7, 291, korice knjige. ISBN 978-86-521-3772-5.
- ^ „Ninov žiri: Basarin „Кontraendorfin“ protresa temelje sveta”. nova.rs. Приступљено 23. 11. 2021.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Basara: „Kontraendorfin“ je istina o proteklih 30 godina
- Svetislav Basara: Kontraendorfin
- Kontraendorfin je knjiga koju bi pročitao Isus Krist - Pročitajte više na: https://www.bljesak.info/kultura/knjige/kontraendorfin-je-knjiga-koju-bi-procitao-isus-krist/348906
- KONTRAENDORFIN: NOVI HIT ROMAN SVETISLAVA BASARE Архивирано на сајту Wayback Machine (23. новембар 2021)
- Roman koji je digao veliku prašinu: Zašto je "Kontraendorfin" toliko provokativan?
