Пређи на садржај

Светислав Басара

С Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили српскога вајара, погледајте чланак Светомир Арсић Басара.
Светислав Басара
Басара 2014.
Лични подаци
НадимциЛале
Бас[1]
Датум рођења(1953-12-21)21. децембар 1953. (71 год.)
Место рођењаБајина Башта, НР Србија, ФНР Југославија
Књижевни рад
Утицаји одВидосав Стевановић
Најважнија делаФама о бициклистима, Успон и пад Паркинсонове болести, Контраендорфин
НаградеНинова награда (2006, 2021)

Светислав Басара (Бајина Башта, 21. децембар 1953) српски је књижевник и колумниста.[2] Аутор је више од четрдесет књижевних дела: романа, збирки приповедака, драма и есеја. Од фебруара 2022. године је аутор и водитељ телевизијске емисије Црвени картон.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Светислав Басара је рођен 21. децембра 1953. у Бајиној Башти. Његову мајку Добрилу као девојчицу су усвојили Светислав и Зорка Веизовић, па је по деди добио име.Отац Светислава Басаре је непознат.[3]

Добитник је више српских награда за књижевност, а његов роман Фама о бициклистима многи сматрају једним најбољих романа девете деценије[4] 20. века.

Пре двадесет година, помислио сам, ништа ме није припремило за појаву Фаме о бициклистима. Басара је до тада објавио своје прве приче и романе, а ја сам у мојој збирци Фрас у шупи објавио причу „Светислав Басара интервјуише Самјуела Бекета за Трећи програм радио Београда“. Басарини рани романи указивали су на списатељску разиграност, на постмодернистичко поигравање садржајем и формом, на препуштање апсурду, што су све одлике типичне за Басарин прозни поступак, али ништа није наговештавало велики скок, велики прелет, који ће се одиграти објављивањем романа који ће постати још типичнији пример његове прозе. После појаве Фаме о бициклистима, слободно се тако може рећи, српска проза више није била иста, као што ни Басара више није био исти писац, као што ни ја нисам био исти читалац.

— Давид Албахари

Драме су му извођене на многим сценама а књиге превођене на енглески, француски, немачки, мађарски, бугарски, италијански и македонски језик[4].

Басара је био амбасадор СР Југославије од 2001. до 2005. године на Кипру.[5]

Био је колумниста дневних новина Данас, а од 2021. године пише колумне за Курир. Колумна му носи назив Фамозно.[6] Од фебруара 2022. године је аутор и водитељ телевизијске емисије Црвени картон на Курир ТВ.

Из брака са Видом Црнчевић Басара, кћерком покојног Бране Црнчевића,[7][8] има двоје деце, Тару и Рељу.[9]

Награде и признања

[уреди | уреди извор]

За роман Фама о бициклистима добио је Награду „Жељезаре Сисак”.[10]

Добитник је „Нолитове награде” за књигу Монголски бедекер.[4]

Роман Успон и пад Паркинсонове болести, у издању београдске издавачке куће „Дерета”, донео му је 2006. године Нинову награду за роман године, награду Народне библиотеке Србије за најбољу књигу од 25 најчитанијих у мрежи народних библиотека Србије у 2008. години[11] и награду „Лаза Костић” 2007. године.

За роман Анђео атентата, који је објавила издавачка кућа „Лагуна”, добио је 2015. године награду Српског књижевног друштва „Биљана Јовановић” и награду „Исидора Секулић”.

Први је добитник награде Фонда „Борислав Пекић”.[12]

Као колумниста „Данаса”, добио је 2010. године награду „Станислав Сташа Маринковић”.[13]

Његов роман Мајн кампф ушао је у најужи избор за Нинову награду 2012. године, а 2021. године, за роман Контраендорфин, добија Нинову награду, по други пут,[14] чиме постаје један од само пет писаца у историји награде који су је добили више пута.

Јуна 2022. добио је Награду „Драгиша Кашиковић”.[15] Добитник је Награде „Тодор Манојловић” за 2022. годину.[16]

Први је добитник регионалне књижевне награде „Ћамил Сијарић” за роман Рекапитулација-неми филм.[17]

Дела

[уреди | уреди извор]
  • Приче у нестајању (1982)[18]
  • Peking by Night (1985)[19]
  • Кинеско писмо (1985)[20]
  • Напукло огледало (1986)[21]
  • На ивици (1987)[22]
  • Фама о бициклистима (1987)[2]
  • Феномени (1989)[23]
  • На Граловом трагу (1990; наставак Фаме о бициклистима)[24]
  • Монголски бедекер (1992)[25]
  • Тамна страна месеца (1992)[26]
  • De bello civili (1993)[27]
  • Дрво историје (1995)[28]
  • Уклета земља (1995)[29]
  • Виртуална кабала (1996)[30]
  • Looney Tunes: mанично-параноична историја српске књижевности у периоду 1979—1990. године (1997)[31]
  • Света маст: манично-параноичне историје српске књижевности у периоду 1979—1990. године (1998)[32]
  • Вучји брлог (1998)[33]
  • Идеологија хелиоцентризма (1999)[34]
  • Машине илузија (2000)[35]
  • Краткодневица (2000)[36]
  • Џон Б. Малкович (2001)[37]
  • Бумеранг: Оксиморон (2001)[38]
  • Срце Земље (2004)[39]
  • Фантомски бол (2005)[40]
  • Успон и пад Паркинсонове болести (2006)[41]
  • Изгубљен у самопослузи (2008)[42]
  • Мајмуноописаније (2008)[43]
  • Дневник Марте Коен (2008)[44]
  • Дрво историје и други есеји (2008)[45]
  • Нова страдија (2009)[46]
  • Фундаментализам дебилитета (2009)[47]
  • Ерос, гирос и Танатос (2010)[48]
  • Почетак буне против дахија (2010)[49]
  • Тајна историја Бајине Баште (2010)[50]
  • Mein Kampf (2011)[51]
  • Дуговечност (2012)[52]
  • Гнусоба (2013)[53]
  • Тушта и тма (2014) — књига писама са Миљенком Јерговићем[54]
  • Анђео атентата (2015)[55]
  • Други круг (2015) — друга књига писама са Миљенком Јерговићем[56]
  • Очај од нане (2016)[57]
  • Андрићева лествица ужаса (2016)[58]
  • Нова српска трилогија (2017)[59]
  • Пушачи црвеног бана (2017)[60]
  • Атлас псеудомитологије (2018)[61]
  • Контраендорфин (2020)[62]
  • Ствар духа : записи о сликарству (2021)[63][64]
  • Рекапитулација: неми филм (2023)[65]
  • Minority Report — podcast (2024)[66][67][17]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „SNAGA NAŠE TELEVIZIJE JE U LJUDIMA- KO SU TV LICA KURIR TELEVIZIJE”. kurir.rs (на језику: српски). 2024-07-04. Приступљено 2024-07-04. 
  2. ^ а б Радисављевић, Зоран (16. 6. 2007). „Време у негативу”. Politika Online. Приступљено 5. 2. 2025. 
  3. ^ Trijić, J. (12. 6. 2013). „Rehabilitovani Basarini preci”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 5. 2. 2025. 
  4. ^ а б в „Светислав Басара”. Лагуна. Приступљено 25. 5. 2011. 
  5. ^ „Светислав Басара”. Геопоетика. Архивирано из оригинала 27. 03. 2020. г. Приступљено 25. 5. 2011.  (језик: енглески)
  6. ^ „Svetislav Basara kolumnista”. danas.rs (на језику: српски). Dnevni list Danas. Приступљено 5. 2. 2025. 
  7. ^ „Preminuo Brana Crnčević”. Blic.rs (на језику: српски). 14. 4. 2011. Приступљено 5. 2. 2025. 
  8. ^ Crnčević Basara, Vida (4. 1. 2000). „Ljudi i vreme”. Vreme (522). Приступљено 5. 2. 2025. „On je najbolji kada piše. Zadovoljan je, nije zahtevan, ne mora da mu se hoda na prstima i da mu se spremaju posebna jela i napici. On može da piše i u sobi punoj ljudi, u vozu, autobusu, na književnoj večeri. Tako da sam ja, dok sam bila njegova žena, tada mogla da radim bilo šta. Naravno, u granicama normale, jer je on, ipak, patrijarhalan čovek i papirnati mizogin... Ja sam, uglavnom, stradala, jer Basara ili piše ili pije. Bar je do sada tako bilo.” 
  9. ^ Ко је ко у Србији ’96: Лексикон, Библиофон, Београд 1996.
  10. ^ Colic, Nina (2021-01-25). „Svetislav Basara dobitnik Ninove nagrade za roman “Kontraendorfin” - Kultura – Dnevni list Danas” (на језику: српски). Приступљено 2024-01-06. 
  11. ^ „Басара добио награду Народне библиотеке”. РТВ. 28. 2. 2009. Приступљено 25. 5. 2011. 
  12. ^ „Басара добио награду Народне библиотеке”. Радио-телевизија Војводине. 28. 2. 2009. Приступљено 25. 5. 2011. 
  13. ^ „„Staša“ Svetislavu Basari, „Burzan“ Nikoli Tomiću – Društvo – Dnevni list Danas”. 08. 06. 2010. 
  14. ^ „Светислав Басара по други пут добитник НИН-ове награде”. BBC News на српском (на језику: српски). Приступљено 2024-01-06. 
  15. ^ „Određeni dobitnici nagrade „Dragiša Kašiković” - Kultura – Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2022-06-14. Приступљено 2022-06-14. 
  16. ^ Р., К. (17. 2. 2023). „Басари награда „Тодор Манојловић””. Политика. Приступљено 20. 2. 2023. 
  17. ^ а б direktorwpp (2024-12-02). „Разговор о роману Светислава Басаре "Minority Report – podcast"”. UK PAROBROD (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-31. 
  18. ^ „Приче у нестајању :: COBISS+”. 
  19. ^ „Peking by night :: COBISS+”. 
  20. ^ „Kinesko pismo : roman :: COBISS+”. 
  21. ^ „Напукло огледало :: COBISS+”. 
  22. ^ „Na ivici :: COBISS+”. 
  23. ^ „Феномени : препис спаљене књиге :: COBISS+”. 
  24. ^ „Svetislav Basara: Na Gralovom tragu, Beograd, 1990 :: COBISS+”. 
  25. ^ „Монголски бедекер : роман :: COBISS+”. 
  26. ^ „Тамна страна месеца :: COBISS+”. 
  27. ^ „De bello civili :: COBISS+”. 
  28. ^ „Дрво историје :: COBISS+”. 
  29. ^ „Уклета земља :: COBISS+”. 
  30. ^ „Virtualna kabala :: COBISS+”. 
  31. ^ „Looney Tunes : manično-paranoična istorija srpske književnosti u periodu od 1979—1990. godine :: COBISS+”. 
  32. ^ „Света маст : манично-параноична историја српске књижевности. Књ. 2 :: COBISS+”. 
  33. ^ „Вучји брлог :: COBISS+”. 
  34. ^ „Ideologija heliocentrizma :: COBISS+”. 
  35. ^ „Машине илузија :: COBISS+”. 
  36. ^ „Краткодневица :: COBISS+”. 
  37. ^ „Џон Б. Малкович : Bildungsroman :: COBISS+”. 
  38. ^ „Бумеранг; Оксиморон :: COBISS+”. 
  39. ^ „Srce zemlje : (studija o Ničeovom boravku na Kipru) :: COBISS+”. 
  40. ^ „Фантомски бол :: COBISS+”. 
  41. ^ „Uspon i pad parkinsonove bolesti :: COBISS+”. 
  42. ^ „Izgubljen u samoposluzi :: COBISS+”. 
  43. ^ „Majmunoopisanije :: COBISS+”. 
  44. ^ „Dnevnik Marte Koen : okultna pozadina komunističkog pokreta u Jugoslaviji 1928—1988 :: COBISS+”. 
  45. ^ „Дрво историје и други есеји :: COBISS+”. 
  46. ^ „Nova Stradija : po motivima pripovedaka R. Domanovića :: COBISS+”. 
  47. ^ „Fundamentalizam debiliteta :: COBISS+”. 
  48. ^ „Ерос, гирос и танатос :: COBISS+”. 
  49. ^ „Početak bune protiv dahija : sotija :: COBISS+”. 
  50. ^ „Тајна историја Бајине Баште :: COBISS+”. 
  51. ^ „Mein Kampf : burleska :: COBISS+”. 
  52. ^ „Dugovečnost : komendija del arte :: COBISS+”. 
  53. ^ „Gnusoba : karikatura :: COBISS+”. 
  54. ^ „Tušta i tma :: COBISS+”. 
  55. ^ „Anđeo atentata : tabloid :: COBISS+”. 
  56. ^ „Drugi krug :: COBISS+”. 
  57. ^ „Očaj od nane : izabrane i nove priče :: COBISS+”. 
  58. ^ „Andrićeva lestvica užasa : gotski roman :: COBISS+”. 
  59. ^ „Nova srpska trilogija :: COBISS+”. 
  60. ^ „Pušači crvenog bana : smešna strana propasti Srbije :: COBISS+”. 
  61. ^ „Atlas pseudomitologije :: COBISS+”. 
  62. ^ „Kontraendorfin : [disertacija] :: COBISS+”. 
  63. ^ „Ствар духа : записи о сликарству :: COBISS+”. plus.cobiss.net. 
  64. ^ „Народна библиотека Ужице”. Народна библиотека Ужице (на језику: српски). 2022-03-04. Приступљено 2024-01-06. 
  65. ^ „Rekapitulacija : nemi film :: COBISS+”. plus.cobiss.net. 
  66. ^ „Minority report : podcast :: COBISS+”. 
  67. ^ Koprivica, Jelena (2024-11-27). „"Ubistvo Đinđića je čvorišna tačka naše istorije": Basara predstavlja novu knjigu "Minority Report – podcast"”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2024-12-31. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Дипломатске позиције
Амбасадор СРЈ/СЦГ у Кипру
2001—2005
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Светислав_Басара&oldid=29034510”