Белоруски језик
| белоруски | |
|---|---|
| беларуская мова | |
| Говори се у | Белорусија, Пољска |
Број говорника | 3,2 милиона (2,2 милиона у Белорусији)[1] (2009) |
| белоруска ћирилица, белоруска латиница | |
| Званични статус | |
Службени језик у |  Белорусија Пољска (неколико заједница Војводства Подласка: Гмина Орла, Гмина Наревка, Хајнувка[2]) |
Признати мањински језик у | |
| Регулише | Национална академија наука Белорусије (белоруски: Нацыянальная акадэмія навук Беларусі) |
| Језички кодови | |
| ISO 639-1 | be |
| ISO 639-2 | bel |
| ISO 639-3 | bel |
 Већински језик
Мањински језик | |
 Северозападни
Средњи
Југозападни
Западнопалескијски Подручје белоруског језика (Карски, 1903)
Источна граница западне групе руских дијалеката (Захарова, Орлова, 1967)
Граница између белоруског и руског, или украјинског језика (Бевзенк, 1980)
| |
Белоруски језик (блр. беларуская мова) је званични језик Белорусије, а његови говорници се могу срести и у Украјини, Русији и Пољској. Припада групи источнословенских језика и дели многе граматичке и лексичке особине са другим језицима из ове групе. Претходник овог језика је био староруски језик.
У данашњој Белорусији се значајно више употребљава руски него белоруски језик. Статистике показују различите бројеве, најчешће да око 1/3 становништва Белорусије говори и пише на белоруском језику. У основним школама се изучава као обавезан, такође и на филолошким факултетима. Два пута је реформисан белоруски језик: 1956. и 2008, а граматика која се изучава и користи данас потиче управо од последње наведене реформе.[4] Белоруски језик се користио и у Великој Кнежевини Литванској, а у потпуности је формиран крајем 19. и почетком 20. века. До просвећења грађанства погрешно је називан литванским језиком, да би касније био формиран и назван белоруским.[5]
Писмо
[уреди | уреди извор]Званично писмо белоруског језика је Белоруска ћирилица која се састоји из 34 знака, иако се званично говори да су у питању 32 слова, не рачунајући дублете Дж и Дз:
Аа Бб Вв Гг Дд (Дж дж) (Дз дз) Ее Ёё Жж Зз Іі Йй Кк Лл Мм Нн Оо Пп Рр Сс Тт Уу (Ўў) Фф Хх Цц Чч Шш Ыы Ьь Ээ Юю Яя
Уместо тврдог знака, у белоруском се употребљава апостроф. (') Једини језик на свету који садржи знак Ўў је белоруски.
Поред ћирилице, у незваничној употреби је и белоруска латиница.
Врсте правописа
[уреди | уреди извор]- Званични белоруски правопис — настао је као резултат политичке реформе 30-их, која је Белорусију учинила сличнијом руском. Комисија која је развила ову реформу није укључивала ниједног језикословца, већ само професионалне советске комесаре.
- Класични белоруски правопис («тарашкевіца») — прави белоруски правопис који се користио у 19-20 вијеку до 1933 године. Деведесетих је послат на употребу и сада се користи заједно са званичним правописом. Белоруска дијаспора у Америци је и даље користила овај правопис.
Савремени белоруски језик је почео да се ствара око 1850. године.[6].
Статистике
[уреди | уреди извор]Према статистикама пописа становништва СССР 1989. године белоруски језик је као матерњи сматрало 77.7% становништва, од тога је 80.2% Белоруса. У попису белоруског становништва 2009. године, белоруски је као матерњи навело 4 841 319 етничких Белоруса, а такође 217 015 представника других националности у држави. Поред тог броја, још 1 009 935 етничких Белоруса наводе белоруски језик као језик којим слободно владају, а 271 778 становника га је назвало "другим језиком". Према тим бројевима, белоруски језик је означило као матерњи 5 058 334 становника, а поред тога је још 1 281 713 људи владало белоруским језиком као другим, што је чинило 6 340 047 становника, који су слободно владали белоруским језиком. По ширим статистикама, око 85.6% Белоруса признаје белоруски језик као матерњи. Скоро 74% становништва говори свакодневно само на руском језику, а 21% уопште не користи белоруски језик[7].
Белоруска култура у Србији
[уреди | уреди извор]Са белоруског језика на српски преводио је проф. др Миодраг Сибиновић, док данас преводе проф. др Иван Чарота из Минска, као и мср Дајана Лазаревић. На Филолошком факултету Универзитета у Београду белоруски језик и белоруску књижевност као изборне предмете предаје др Светлана Гољак. Сви поменути стручњаци део су Пројекта Растко - Библиотеке белоруско-српских књижевних веза, на челу које се налази управо проф. др Иван Чарота[8]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Belarusan | Ethnologue
- ^ У Падляшскім ваяводстве беларуская мова прызнана афіцыйнай
- ^ „Белсат: Беларусаў прызналі паўнапраўнаю нацыянальнай меншасцю ў Чэхіі”. Архивирано из оригинала 13. 04. 2014. г. Приступљено 21. 10. 2014.
- ^ „10 фактаў пра беларускую мову”. Приступљено 31. 1. 2021.
- ^ Антропология Беларуси в исследованиях конца XІX – середины XX в. (на језику: руски). ЛитРес. 31. 1. 2021. стр. 113—. ISBN 978-5-04-109768-4.
- ^ Нарысы па гісторыі беларускай мовы / Рэдкал.: П. Ф. Глебка і [і інш.]. — Мінск : Вучпедвыд БССР, 1957. — С. 17.
- ^ „Еўрарадыё. Сацыёлагі: Беларусы любяць, але не адстойваюць”. Архивирано из оригинала 09. 02. 2019. г..
- ^ „Пројекат Растко Белорусија”. Пројекат Растко - Белорусија. Приступљено 31. 1. 2021.
Литература
[уреди | уреди извор]- Увод у славистику I Предрага Пипера. Књига се може наћи у свом електронском издању на страници на пројекту Растко.
- Чарота, И.А. / Белорусија и Србија - трагом узајамног упознавања и деловања. - Шабац: Центар академске речи, 2016.
- Чарота, Иван (2017). Белоруско-српски односи као научни проблем : [приступна беседа одржана у САНУ, 26. октобра 2015. године]. Београд: САНУ. стр. 55—68.
- Навойчык П. Чарота Іван Аляксеевіч // Гісторыя славянскіх літаратур і праблемы іх параўнальнага вывучэння: тэорыя і практыка. – Мінск, 2015.С. 141-142.
Види још
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- „Црни Рутенски језик”. Архивирано из оригинала 28. 09. 2007. г.
- Енглеско-белоруски речници, у језику Лацинка
- „Лацинка.com”. Архивирано из оригинала 18. 08. 2005. г.
- Метрика GDL-а
- Статути GDL-а
- Калита И. В. Современная Беларусь: языки и национальная идентичность. Ústí nad Labem. ISBN 978-80-7414-324-3 , 2010, 300 s. s. 112-190.
