Пређи на садржај

Савезничко бомбардовање Лесковца 6. септембра 1944.

С Википедије, слободне енциклопедије

Савезничко бомбардовање Лесковца почетком септембра 1944. године је део операције Ратвик коју су извели савезничко ваздухопловство и додељене јединице НОВЈ, са циљем да се униште виталне комуникације за повлачење немачких јединица (групе армија „Е“).[1][потребна страна]

Бомбардовање је започело око 12 часова, 6. септембра 1944. године (на дан рођења краља Петра II).[2] Постоје веродостојна документа која упућују на закључак да је Коча Поповић лично планирао бомбардовање Лесковца и других градова јужне Србије, заједно са генералом Фицројем Маклејном. Маклејн се састао са Кочом Поповићем на планини Радан.[1][потребна страна]

Разорно бомбардовање изведено је са око 28 америчких бомбардера у пратњи 20 ловаца. Тога дана на Лесковац је бачено 69 тона бомби. Будући да је био рођендан краља Петра, у Лесковцу је било много света.[3]

Број жртава

[уреди | уреди извор]

У Лесковцу је тада било око 28.000 становника. Број жртава (погинули и рањени) никада није тачно утврђен; по проценама великог броја историчара креће се од 3.500 до 7.000. Уништено је неколико квартова, порушено и уништено 1.840 објеката (централно језгро града, Соколски дом, хотели…).[3][4][5]

Панорама Лесковца после бомбардовања

Сумњу у сврсисходност ове акције изнео је и сам генерал Фицрој Маклејн, који је са оближњег брежуљка посматрао акцију.[1][потребна страна]

Трећег дана након бомбардовања, 9. септембра 1944, капетан војске Краљевине Југославије Живојин Митић Зине (командант Власинског корпуса) писмом се обратио савезницима:[6]


Према веродостојним историјским подацима, али и сведочењима преживелих Лесковчана, лако се могло утврдити да у Лесковцу тога дана није било концентрисано 20.000 непријатељских војника, од којих 15.000 Бугара, како је писало у заповести особљу авиона за бомбардовање Лесковца. Немаца је у граду било, али тек неколико стотина.[3]

Поређења ради, у бомбардовању Београда 27. марта 1944. погинуло је 1.161 лице а рањено 1.468, порушено 687 објеката (Београд је бомбардован у више наврата). У бомбардовању Подгорице погинуло је 2.000 људи. Тито је забранио бомбардовање Загреба и околине, као и бомбардовање Љубљане. У првом савезничком бомбардовању Ниша погинуло је око 700 људи.

Лесковац је 11. октобра 1944. године ослободила 15. бригада 47. српске дивизије НОВЈ.

После рата није смело да се говори о савезничком бомбардовању Лесковца. Први споменик (спомен-чесма) жртвама савезничког бомбардовања 1944. подигнут је тек 1991. године.[3]

  • Лесковац после бомбардовања.
    Лесковац после бомбардовања.
  • Обнова и изградња Лесковца, грађани на рашчишћавању рушевина у Улици краља Петра.
    Обнова и изградња Лесковца, грађани на рашчишћавању рушевина у Улици краља Петра.
  • Оштећена Палата Сотира Илића у Лесковцу.
    Оштећена Палата Сотира Илића у Лесковцу.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Maclean 1964.
  2. ^ „Годишњица „савезничког“ бомбардовања Лесковца”. Архивирано из оригинала 17. 10. 2013. г. Приступљено 17. 10. 2013. 
  3. ^ а б в г д ђ Kocić, Danilo (19. 8. 2009). „Sećanje na heroje prkosa”. Danas. Приступљено 27. 7. 2023. 
  4. ^ „Лесковац после бомбардовања од стране савезника 1944. године”. Архивирано из оригинала 25. 10. 2014. г. Приступљено 11. 12. 2013. 
  5. ^ „Profil grada Leskovca” (PDF). Приступљено 27. 7. 2023. 
  6. ^ Историјски архив Лесковац, ИаН, микрофилм бр. 6, снимак бр. 598.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Савезничко_бомбардовање_Лесковца_6._септембра_1944.&oldid=28828348”