Пређи на садржај

Саво Газивода

С Википедије, слободне енциклопедије
Саво Газивода
Лични подаци
Пуно име Саво Газивода
Датум рођења (1994-07-18)18. јул 1994. (30 год.)
Место рођења Подгорица, СР Југославија
Висина 1,80 m
Позиција везни
Јуниорска каријера
Дрезга
Будућност Подгорица
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2011—2015 Будућност Подгорица 13 (1)
2012 → Дечић 6 (1)
2012—2013 → Петровац 4 (1)
2013 → Могрен 0 (0)
2014 → Рудар Пљевља 1 (0)
2016 ЧСК Челарево 6 (0)
2016 Спартак Суботица 0 (0)
2016 → Екстремадура 1 (0)
2017 Радник Сурдулица 7 (0)
2017 Раднички Ниш 0 (0)
2017—2018 Искра Даниловград 19 (0)
2018—2019 Бокељ - (-)
2019 Ком 5 (0)
2020 Морнар Бар - (-)
2020—2021 Рад 11 (0)
2021 Морнар Бар 4 (0)
2022 Петровац 11 (0)
2022 Искра Даниловград 14 (1)
2023— Морнар Бар 0 (0)
Репрезентативна каријера
2010 Црна Гора до 17 3 (0)
* Датум актуелизовања: 25. фебруар 2023.

Саво Газивода (Подгорица, 18. јул 1994) је црногорски фудбалер.

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Као рођени Подгоричанин,[1] фудбалом је почео да се бави у локалном клубу ФК Дрезга. Касније је прешао у млађе категорије подгоричке Будућности. Дебитовао је за први тим Будућности у последњем колу такмичарске 2010/11. у Првој лиги Црне Горе, против Сутјеске.[2] Током 2012. и 2013. године је ишао на позајмице у Дечић и Петровац, да би се лета 2013. прикључио Могрену из Будве.[2] Није наступио ниједном за Могрен током јесењег дела сезоне, па је за пролећни део прешао у Рудар из Пљеваља.[3] Лета 2014. године се вратио у Будућност.[4] Први гол у дресу Будућности је постигао на свом првом наступу током такмичарске 2014/15, у 9. колу против Берана.[5] Забележио је укупно 15 наступа за Будућност током 2014. и 2015. године. Током пролећног дела сезоне 2015/16. је наступао у Србији за ЧСК Пивару из Челарева.[2] Лета 2016. године је потписао трогодишњи уговор са Спартаком из Суботице,[6] али је убрзо по доласку у клуб прослеђен на једногодишњу позајмицу у шпанског трећелигаша Екстрамадуру.[7] Током зимског прелазног рока сезоне 2016/17. је раскинуо уговор са Спартаком, да би се недуго затим прикључио екипи Радника из Сурдулице.[8] Након полусезоне у Раднику, потписује за Раднички из Ниша.[9] Како у Радничком није добио прилику да заигра, убрзо мења тим, па је већ од септембра 2017. постао играч Искре из Даниловграда, у чијем дресу је провео остатак 2017/18. сезоне.[2] Након Искре наступа за Бокељ, Ком,[10] Морнар из Бара,[11] да би у сезони 2020/21. играо за београдски Рад.[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Savo Gazivoda”. srbijafudbal.com. Архивирано из оригинала 19. 09. 2018. г. Приступљено 31. 10. 2020. 
  2. ^ а б в г д Саво Газивода на сајту Soccerway (језик: енглески)
  3. ^ „Gazivoda i Gardašević na prozivci Rudara”. pvportal.me. 12. 1. 2014. Приступљено 12. 1. 2017. 
  4. ^ „Svi transferi 1.CFL: Kako je ko „trgovao“”. portalanalitika.me. 5. 8. 2014. Приступљено 12. 1. 2017. 
  5. ^ „Gazivoda skratio muke”. Vijesti. 28. 9. 2014. Архивирано из оригинала 18. 01. 2017. г. Приступљено 12. 1. 2017. 
  6. ^ „"FUDBAL" 34/16 - page 2643” (PDF). Fudbalski savez Srbije. 24. 8. 2016. Архивирано из оригинала (PDF) 02. 02. 2017. г. Приступљено 12. 1. 2017. 
  7. ^ „Gazivoda nastavlja karijeru u Španiji”. sansasport.com. 16. 7. 2016. Архивирано из оригинала 19. 09. 2018. г. Приступљено 31. 10. 2020. 
  8. ^ „Fudbaleri Radnika iz Surdulice na pripremama”. juznevesti.com. 31. 1. 2017. Приступљено 22. 3. 2017. 
  9. ^ „"FUDBAL", vanredni broj 11/17 - page 10” (PDF). Fudbalski savez Srbije. 18. 7. 2017. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 09. 2018. г. Приступљено 21. 7. 2017. 
  10. ^ „Novi odlazak iz Koma”. cg-fudbal.com. 11. 1. 2020. Приступљено 31. 10. 2020. 
  11. ^ „Mornar dobio drugo pojačanje”. cg-fudbal.com. 26. 1. 2020. Приступљено 31. 10. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Саво_Газивода&oldid=28753316”