Пређи на садржај

Сад ибн Аби Вакас

С Википедије, слободне енциклопедије
Сад ибн Аби Вакас
Ханибалова биста
Лични подаци
Датум рођења595. г. н. е.
Место рођењаМека, Арабија, Хиџаз
Датум смрти674. година п. н. е.
Место смртиЛибиса, Праведни калифат
Војна каријера
Служба636-644
ВојскаРашидинска
Чингенерал
Учешће у ратовимаВизантијско-арапски ратови Битка на бедру, (битка код Удуха, Битка код Ел Касидија, Битка код Нахаванда, Муслиманско освајање Персије
Сад ибн Аби Ваккас предводи војске Рашидунског халифата током битке код Ел Кадисија из рукописа Шахнамех.

Сад ибн Аби Вакас (арапски: سعد بن أبي وقاص‎) је био сапутник исламског пророка. Сад је био трећа или четврта особа која је прихватила ислам у доби од седамнаест година. Он је углавном познат по свом заповедништву у бици код Кадисије и освајању Персије 636. године, управљању над њом и дипломатским боравцима у Кини 651. године.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Сад је рођен у Меки, 595. Његов отац је био Абу Вакас Малик ибн Ухаиб ибн Абд Манаф ибн Зухра из клана Бану Зухра племена Курејшија .[1][2] Ухаиб ибн Абд Манаф био је ујак Амине Бинт Вахб,[3] мајке Мухамеда. Садова мајка је била Хамна бинт Суфјан ибн Умаја ибн Абд Шамс ибн Абд Манаф.[4]

Имао је седамнаест година када је прихватио ислам. Имао је много деце, међу којима су најпознатији његови синови Омар и Амир и његова кћер Аиша.

Током Мухамедовог периода 610-632

[уреди | уреди извор]

Преобраћење на ислам

[уреди | уреди извор]

Он је био један од првих који је примио ислам.[1]

Сад је то довео у везу са:


Ово се спомиње у Куранском стиху 31: 14–15.[1]

Битке

[уреди | уреди извор]
Лук Сад бин Аби Вакаса у музеју железнице у Медини

Године 614, муслимани су били на путу према брдима Меке како би поделили молитву са Мухамедом, када их је група политеиста посматрала. Почели су да их нападају и боре се против њих. Сада је претукао политеиста од чега је изгубио крв, и наводно је тиме постао први муслиман који је пролио крв у име ислама.[1][5]

Главни чланак: Битка на Бедру

Борио се у бици код Бадра са својим младим братом Умајром. Будући да је тек био у раним тинејџерским годинама, Умајру је било забрањено да уђе у борбу, али након што се мучио и плакао, од Мухамеда је добио дозволу да учествује у борби. Сад се вратио сам у Медину; Умајр је био један од четрнаест муслимана који су погинули у бици.

Главни чланак: Битка код Ухуда

У бици код Ухуда, Сад је изабран за стрелца заједно са Зејдом, Сајбом (сином Утмана ибн Мазуна) и другима. Сад је био међу онима који су се учествовали у одбрани Мухамеда након што су неки муслимани напустили своје положаје. Мухамед га је испоштовао тако што га је прогласио једним од најбољих стрелаца тог времена. Током битке, Мухамед је скупио неке стреле за њега.

Опроштјно Ходочашће

[уреди | уреди извор]

Он се разболео за време опроштајног ходочашћа, а у том периоду имао је само кћерку. Сад је рекао:

[1]

Током ере калифа Омара 634–644

[уреди | уреди извор]

Сад Ибн Аби Вакас, био је онај који је изградио град Куфу у Ираку за време владавине Омар ибн ел Хатаба. Сад се такође борио под Омаровом командом против сасанидске војске у бици код Ел Кадисија и битке код Нахаванда. Касније је постављен за гувернера Куфе и Неџда током владавине калифа Омара. Неке нарације наводе да, иако га је Омар повукао са функције гувернера, препоручио га је калифу који га је наследио да поново ангажује Сад-а, пошто Омар није отпустио Сада због било какве издаје.[6] Он је био један од шест људи које је именовао Омар ибн ел Хатаб за време трећег калифата.

Током периода калифа Утмана 644–656

[уреди | уреди извор]

Утман је надахнут Омаровом препоруком именовао Сада за гувернера Куфе.[6] Кинески муслимани традиционално приписују Сад-у увођење ислама у Кину 650. године, за време владавине цара Гаозонга из Танг-а.[7][8] Такође је пронађена џамија у Бангладешу у Лалмонирхату, за коју се тврди да ју је сам саградио 648. године, а такође је локално названа по његовом имену као џамија Абу Акас.[9][10]

Током Муавијиног периода 661–664

[уреди | уреди извор]

Он је надживео свих десет благословљених другова, и умро је као богат човек у доби од осамдесет година, око 674. године.[1]

Наслеђе

[уреди | уреди извор]

Муслимани сунити сматрају га једним од десеторице којима је обећан рај. Један сунитски извор каже: Мухамед је рекао: "Гађај, Сад ... нека моја мајка и отац буду ваша откупнина." О томе је известио и Али Ибн Аби Талиб, који је рекао да још није чуо Мухамеда који обећава такав откуп никоме осим Сад Бин Малику. Бухари, том 5, књига 59, број 389. Треба напоменути да су Сад бин Малик и Сад бин аби Ваккас иста особа.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ Sa'ad Ibn Abi Waqqas (radhi allahu anhu) Архивирано 2005-09-10 на сајту Wayback Machine
  2. ^ Muhammad ibn Jarir al-Tabari (1995). The History of al-Tabari. 28. SUNY Press. стр. 146. 
  3. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 18. 10. 2021. г. Приступљено 07. 02. 2019. 
  4. ^ Short Biography of the Prophet & His Ten Companions. Darussalam. 2004. стр. 80. 
  5. ^ Nafziger & Walton 2003, стр. 23.
  6. ^ а б The Shi'a: The Real Followers of the Sunnah on al-Islam.org [1]
  7. ^ Wang, Lianmao (2000). Return to the City of Light: Quanzhou, an eastern city shining with the splendour of medieval culture. Fujian People's Publishing House. Page 99.
  8. ^ Lipman, Jonathan Neaman (1997). Familiar strangers: a history of Muslims in Northwest China. University of Washington Press. стр. 29. ISBN 978-962-209-468-0. 
  9. ^ Mahmood, Kajal Iftikhar Rashid (19. 10. 2012). „সাড়ে তেরো শ বছর আগের মসজিদ” [1350 Year-old Mosque]. Prothom Alo (на језику: бенгалски). Архивирано из оригинала 06. 06. 2018. г. Приступљено 07. 02. 2019. 
  10. ^ „History and archaeology: Bangladesh's most undervalued assets?”. deutschenews24.de. 21. 12. 2012. Архивирано из оригинала 15. 3. 2014. г. Приступљено 12. 6. 2014. 

Додатна литература

[уреди | уреди извор]

Споредне везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сад_ибн_Аби_Вакас&oldid=26997441”