Пређи на садржај

Саобраћај у Аустрији

С Википедије, слободне енциклопедије
Дунав, као најважнији пловни пут у држави, на делу тока кроз Беч
Железница Семеринг је под заштитом УНЕСКОа

Република Аустрија спада у земље, које се пружају кроз више важних европских географских области (Алпи, Подунавље, Панонска низија), а природно сужење, тзв. "Бечка врата" јесу природни пролаз у средишњи део Европе са њеног Истока. Саобраћај у Аустрији је веома развијен, па су многе природне препреке, попут Алпа, већ одавно савладане.

Аустрија има развијен друмски, железнички, ваздушни и водени саобраћај. Беч, као престоница државе, представља не само главни саобраћајни чвор у држави, већ и у овом делу Европе.


Железнички саобраћај

[уреди | уреди извор]
Многе планинске железнице уског колосека служе за туристичка путовања и излете
Савремени трамвај на улицама Беча

Погледати: Аустријске савезне железнице

Укупна дужина железничке мреже стандардног колосека у Аустрији је 5.639 km (1998. године), од чега је електрификовано је 3.523 km железнице. Постоје је и пруге уског колосека са укупном дужином од 484 km. Ово говори о развијености железничке мреже и може се рећи да свако значајније место у земљи има железничку станицу и везу железницом.

Главни саобраћајни чвор је Беч са три велике железничке станице: Главном, западном и станицом „Фрања Јосиф“. Други важни железнички чворови су покрајинска средишта (Грац, Линц, Салцбург, Клагенфурт, Инзбрук). Најважније железничке пруге крећу од Беча у следећим правцима:

Беч је такође једини град у Аустрији са градском железницом и са метро системом (тзв. "U-Bahn"), једним од најстаријих у свету (погледати: Бечки метро). Беч има и развијену трамвајску мрежу и приградску железницу (тзв. "S-Bahn"). Поред престонице трамвајску мрежу имају и градови Грац, Салцбург и Инзбрук. Са друге стране, постоје и многе мале железничке линије, нарочито на Алпима, које су због недовољне прометности претворене у туристичке линије и помажу развој месног туризма.

Железничка веза са суседним земљама

Друмски саобраћај

[уреди | уреди извор]
Бренер ауто-пут има много мостова и тунела
Улаз у Тауерн тунел на Ауто-путу 10

Укупна дужина друмских путева у републици Аустрији је око 200 хиљада км, сви са чврстом подлогом. Дужина ауто-путева тренутно износи преко 2000 km, а очекује се и изградња нових деоница. Треба нагласити да Аустрија, упркос врло израженом алпском крајолику, поседује веома савремену путну мрежу на свим нивоима, од државних ауто-путева до сеоских путева.

Данашњи државни ауто-путеви повезују све важније градове у држави, посебно Беч, са ободом земље и престоницама суседних земаља. Многи ауто-путеви прате линије главних железница. Они се углавном пружају трасама Европских коридора, а носе двозначне називе „А+број“. Поред класичних ауто-путева постоји и кружни ауто-пут ("прстен") око Беча.

Најважнији државни ауто-путеви су

Водени саобраћај

[уреди | уреди извор]
Бечка лука у непосредној близини бечког аеродрома Швехат

Аустрија је континентна земља и стога нема поморских лука. Од лука у околним земљама највећи значај за њену привреду има лука Трст у Италији. Са друге стране, речни саобраћај је развијен и међународног је значаја иако је ограничен на једну реку, Дунав. Дужина речних водених путева у Аустрији је 358 km. Поред Дунава пловна су и многобројна мала језера на Алпима и то највише у туристичке сврхе.

Река Дунав, као важан паневропски пловни пут (Коридор 7), повезује средњу Европу са облашћу Црног мора и Балкана. Важне аустријске луке на Дунаву су: Беч, Енс, Линц и Кремс. Дунав је такође важна туристичка маршрута у Аустрији и данас је све више марина и других туристичких садржаја дуж његових обала.

Гасоводи и нафтоводи

[уреди | уреди извор]
Терминал бечког аеродрома

Нафтовод: Дужина токова је 777 км.

Гасовод: Дужина токова је 840 км.

Ваздушни транспорт

[уреди | уреди извор]
Аеродром у Инзбруку са Алпима у позадини

У Аустрији постоји неколико авио-компанија, од којих је најпознатија Остријан ерлајнс, једна од најважнијих у целој Европи.

У држави постоји 55 званично уписаних аеродрома, али је већина без тврде подлоге и са кратком пистом. 22 аеродрома су са чврстом подлогом, аод њих 6 има IATA код (IATA Airport Code) и, самим тим, међународни значај. То су:

Највећи и најважнији аеродром у земљи је Бечки Међународни аеродром „Швехат“, удаљен 18 km југоисточно од града. Због свог изваредног положаја овај аеродром је један од најпрометнијих у Европи и има знатно већи значај од државног. Аеродром има три терминала.

Треба споменути и Аеродром Инзбрук, који спада у најпрометније аеродроме у току зимске туристичке сезоне на Алпима.

У Аустрији је званично уписан и 1 хелиодром.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Саобраћај_у_Аустрији&oldid=26999093”