Пређи на садржај

Саобраћај у Босни и Херцеговини

С Википедије, слободне енциклопедије

Босна и Херцеговина заузима положај између јадранске обале Балканског полуострва и његове унутрашњости (Панонска низија, Моравски басен). Стога су и главни путни правци ове републике везе ове две области југоисточне Европе. Главна тешкоћа земље је њен веома изражен планински карактер и тешка непроходност, што је знатно допринело спором развоју саобраћаја у земљи.

Босна и Херцеговина има развијен друмски, железнички, ваздушни и водни саобраћај.

Железнички саобраћај

[уреди | уреди извор]

Укупна дужина железничке мреже у Босни и Херцеговини је 1.021 km (1995. године), од тога 795 km електрифицирано (2002. године). Ово се односи на пруге стандардне ширине колосека, јер у земљи постоји и низ некада коришћених пруга уског колосека још из периода Аустроугарске. У држави доминирају два железничка правца са главним укрштањем у Добоју (РС). Ти правци су:

  1. ТузлаДобојБањалукаНови ГрадБихаћ–граница са Хрватском
  2. Шамац (граница са Хрватском)–ДобојСарајевоМостар–граница са Хрватском

Поред њих у Зворник и Бијељини у постоји прикључци на железничку мрежу Србије. Једини град са трамвајским превозом је Сарајево.


У Босни и Херцеговини раде два железничка предузећа. У Републици Српској раде Железнице Републике Српске, док на подручју Федерације раде Железнице Федерације Босне и Херцеговине.

Железничка веза са суседним земљама:

Друмски саобраћај

[уреди | уреди извор]
Главни друмски пут кроз Босну и Херцеговину

Укупна дужина путева у Босни и Херцеговини је 21.846 km (2005. година), одк је и 11.425 km са чврстом подлогом (бетонски, асфалтни). Дужина ауто-путева тренутно је незнатна и износи свега 30-40 km и то су улазне магистрале у два највећа града у држави, Сарајево и Бањалуку.

Кроз Босну и Херцеговину пролазе следећи Европски коридори и њихови наставци:

Водени саобраћај

[уреди | уреди извор]

Босна и Херцеговина има веома кратку морску обалу код Неума и нема приступ међународним водама, па стога нема поморских лука. Од иностраних лука највећи значај за њену привреду имају луке Плоче у Хрватској, која је најближа Сарајеву и управо развијена захваљујући босанском зелеђу. Речни саобраћај је боље развијен, али ни изблиза искоришћен према могућностима. Тешкоћа је њен погранични карактер. Главни пловни водоток је река Сава, која као притока Дунава повезује државу са другим државама средње Европе. Важне луке на Сави су Брчко, Босански Шамац и Босански Брод.

Гасоводи и нафтоводи

[уреди | уреди извор]

Гасовод: Дужина токова је 90 km (1992. године) уз напомену да ће се у будућости гасоводна мрежа веома брзо развијати.[тражи се извор]

Нафтовод: Дужина токова је 174 km (1992. године).

Ваздушни транспорт

[уреди | уреди извор]
Бањалучки аеродром виђен из ваздуха

Погледати: Аеродроми у Босни и Херцеговини

У Босни и Херцеговини постоји 27 званично уписаних аеродрома, али само је 4 од њих уврштено на листу аеродрома са IATA кодом (IATA Airport Code):

Највећи и најважнији аеродром у земљи је сарајевски аеродром "Бутмир“.

У Босни и Херцеговини су званично уписана и 4 хелиодрома (1999. године).

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]