Сапротрофи
Сапротрофи (грчки: saprós - труо, trophē - храна)[1] су организми који се хране мртвом органском материјом. Други називи за ову групу организама су и сапроби или сапробионти.[2] Спадају у ред хетеротрофних организама,[3] који немају способност да сами (попут аутотрофа) стварају храну (органску материју) од неорганске материје, већ је морају узимати готову из природе.[4]
У ужем смислу појам сапротрофи односи се на организме који луче ензиме којима разграђују мртву органску материју (угљене хидрате, беланчевине, масти и др.) и из ње апсорбирају храњиве састојке својом спољашњом површином. У сапротрофе у ужем смислу се убрајају многе бактерије и гљиве, али и мали број биљака (неке орхидеје).[2]
У ширем смислу појам обухвата и оне организме који мртву органску материју разграђују унутар свог тела. У ту групу спада већина праживотиња, као и неке животиње.[2]
У застарјелој класификацији бактерије и гљиве сматране су биљкама, па су често њихове сапротрофне врсте називане сапрофитима. (грчки: saprós - труо, phytón - биљка)[5] Данас се појам сапрофити може односити само на сапротрофне биљке.[2]
Улога сапротрофа у ланцу исхране
[уреди | уреди извор]Сапротрофи имају кључну улогу у ланцу исхране и одржању живота на Земљи, јер омогућавају кружење материје у природи. Сапротрофни оргаризми разграђују мртве органске материје до неорганских једињења. Овако добијена неорганска једињења Аутотрофне биљке могу поново користити, односно синтетисати уз помоћ сунчеве светлости (фотосинтеза).[2]
У процесу потпуне разградње угинулог организма по правилу учествује цео низ сапротрофних врста. Свака од њих прилагођена је разградњи одређених састојака мртве органске материје, а такође и одређеној фази целокупног процеса. У разградњи остатака угинулих животиња и гљива најважнију улогу имају сапротрофне бактерије и животиње. Биљне остатке разграђују у првом реду сапротрофне гљиве и бактерије.[2]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Вујаклија 1986, стр. 824, 1002.
- ^ а б в г д ђ „saprotrofi”. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 22. 2. 2019.
- ^ Pašalić, Marija (22. 2. 2017). „Da li ste znali: Saprotrofi”. Pokazivač. Архивирано из оригинала 24. 02. 2019. г. Приступљено 23. 2. 2019.
- ^ „Biološki rečnik - H”. Bionet škola. Приступљено 8. 8. 2017.
- ^ Вујаклија 1986, стр. 824.