Пређи на садржај

Сара Мардини

С Википедије, слободне енциклопедије
Сара Мардини
Сара Мардини 2019.
Датум рођења(1995{{month}}{{{day}}})1995. (28/29 год.)
Место рођењаДамаск, Сирија

Сара Мардини, (арап. سارة مارديني; рођена 1995, Дамаск, Сирија) је сиријска бивша такмичарска пливачица, спасилац и активиста за људска права. Бежећи из своје земље 2015. током грађанског рата у Сирији са својом сестром, олимпијском пливачицом Јусром Мардини, вукле су свој чамац са другим избеглицама ка медитеранској обали Грчке, спасавајући себе и остале путнике. Настављајући своје путовање по Балкану, исте године стижу до Берлина у Немачкој. Часопис Тајм ју је 2023. године прогласио једном од 100 најутицајнијих особа на свету, заједно са њеном сестром.[1]

Након што су сестре добиле политички азил у Немачкој, Сара Мардини се придружила једној невладиној организацији за помоћ избеглицама на грчком острву Лезбос. Заједно са активистом за људска права Шоном Биндером, ухапшена је 2018. године и оптужена од стране грчких власти за шпијунажу, помагање илегалне имиграције и припадност криминалној организацији. Ове оптужбе су одбациле организације за људска права као што је Amnesty International, осудивши оптужбе против Мардини и других хуманитарних радника и бранећи њихове поступке као легалне активности.

Младост и бекство

[уреди | уреди извор]

Сара Мардини је одрасла у Дараји, предграђу Дамаска, са својим родитељима и две млађе сестре, Јусром и Шахедом.[2] Као децу, и Сару и Јусру је њихов отац, професионални тренер и бивши спортски пливач, охрабривао и тренирао за такмичења у пливању. Касније су се придружиле признатим пливачким тимовима у Сирији, као и сиријској пливачкој репрезентацији.[3]

Када је њихов дом уништен у грађанском рату у Сирији, Сара и Јусра су одлучиле да побегну из Сирије у августу 2015. Стигле су до Либана, а потом и до Турске. Договориле су се да буду прокријумчарене на грчко острво чамцем са још 18 миграната у чамцу који је предвиђен за највише 6 или 7 људи. Након што је мотор престао да ради и чамац почео да пропушта воду у Егејском мору, Јусра, Сара и још двоје људи, који су могли да пливају, скочили су у воду. Вукли су чамац кроз воду више од три сата, све док група није стигла до острва Лезбос. Након тога, путовале су пешице, аутобусом и возом преко Грчке, Балкана, Мађарске и Аустрије до Немачке, где су се настаниле у Берлину у септембру 2015. Њихови родитељи и млађа сестра су касније такође побегли из Сирије и добили су политички азил у Немачкој.[4] Године 2017. Мардини је постала студент на Европском колеџу слободних вештина у Берлину након што је добила пуну стипендију колеџа из Програма за међународно образовање и друштвене промене.[5]

Активизам за избеглице и правне оптужбе

[уреди | уреди извор]
Избеглички камп Морија на острву Лезбос, Грчка, 2020.

Залажући се за избеглице, она и њена сестра Јусра говориле су пред Генералном скупштином УН у Њујорку и пред публиком у Немачкој, Француској, Белгији, Чешкој и Бугарској. У јесен 2016, 21-годишња Сара Мардини вратила се на Лезбос да ради као добровољац спасилац у Међународном центру за реаговање у ванредним ситуацијама, грчкој хуманитарној невладиној организацији за избеглице која је сарађивала са Фронтексом и грчким граничним властима.[6] Центар је управљао медицинским центром у избегличком кампу Морија, који су Human Rights Watch и друге организације описали као "затвор на отвореном".[7] Пошто је шест месеци помагала избеглицама као преводилац у овом кампу,[8] Мардини је рекла: „Разговарам са њима. Кажем им: „Знам шта осећате, јер сам прошла кроз то. Проживела сам то и преживела сам", а они се осећају боље, јер сам и ја избеглица као и они."[9]

Мардини је ухапшена на аеродрому Лезбос 21. августа 2018, када је намеравала да се врати у Немачку на почетак своје друге године факултета у Берлину. Истог дана, Шон Биндер, обучени ронилац спасилац и волонтер исте невладине организације, отишао је у полицијску станицу да се састане са Саром Мардини и сам је ухапшен. Трећи члан невладине организације, Насос Каракитсос, ухапшен је убрзо након тога.[10]

Затвор Коридалос, где је Мардини провела 106 дана у истражном притвору

Према извештају Гардијана, они и још два члана невладине организације задржани су у истражном затвору 106 дана, „с тим да је Мардини била затворена у атинском затвору Коридалос високог нивоа безбедности“.[11] После више од три месеца у затвору, Биндер и Мардини су пуштени уз кауцију од 5.000 евра и могли су да напусте Грчку.[12] Грчке власти оптужиле су Мардини, Биндера и остале грчке активисте за избеглице, да су чланови криминалне организације, трговине људима, прања новца и преваре.[13]

Судски поступци

[уреди | уреди извор]

Адвокати оптужених рекли су да грчке власти нису пружиле конкретне доказе у прилог оптужбама. Ако буде коначно осуђен, оптужени би могао бити осуђен на 25 година затвора.[14] Осим 24 бивша члана Међународног центра за реаговање у ванредним ситуацијама, у Грчкој се суочавају са гоњењем и бројни други хуманитарни радници, слично ономе што се догодило у Италији, где је пружање помоћи мигрантима такође криминализовано.[15]

Суд на острву Лезбос је 18. новембра 2021. прекинуо правни поступак против 24 члана Центра, укључујући Мардини и Биндера, „због ненадлежности суда“ и проследио случај вишем суду.[16] Дана 18. новембра 2022. године, Биндер, Мардини и грчки колега Насос Каракитсос присуствовали су судском позиву у првостепеном суду и изјавили да немају шта да додају својим ранијим изјавама. Суђење је требало да почне 10. јануара 2023. године, а оптужени су требали да се суоче са кривичним пријавама за прекршаје, док оптужбе за тешка кривична дела не буду окончане.[17]

После више од четири године продужених правних поступака од стране грчких власти и личног психичког стреса и неизвесности за оптужене након првих хапшења, суђење 24 спасиоца почело је 10. јануара 2023.[18] 13. јануара, суд је одлучио да су оптужбе за шпијунажу против Мардини и осталих оптужених бар делимично неприхватљиве и одбио је случај. Међу осталим процедуралним примедбама, то су били првобитни пропуст суда да преведе документа страним окривљенима на језик који разумеју, као и неисправна документација неких од оптужби.[19] Међутим, оптужбе за трговину људима су остале и оптужени су морали да сачекају друго суђење. Према извештају немачког недељника Die Zeit, пресуда није била потпуна ослобађајућа пресуда за Мардини, Биндера и остале оптужене, већ донекле победа, али и политички сигнал у поступку који је у извештају Европског парламента назван "тренутно највећи случај криминализације солидарности у Европи".[20] Након пресуде, Шон Биндер је прокоментарисао новинарима испред суднице:

Желимо да се овај случај чује. Желимо правду. Данас је било мање неправде, али не и правде.

— Шон Биндер, активиста за људска права оптужен за илегалну помоћ избеглицама на Лезбосу, [21]

Према извештају о процесу против добровољаца у немачком листу Die Tageszeitung од 30. јануара 2023. Сара Мардини више не даје интервјуе, јер су је године оптужнице превише оптеретиле.[22]

Изјаве међународних организација за људска права

[уреди | уреди извор]

Мери Лолор, специјални известилац УН-а за положај бранитеља људских права, критиковала је одбијање грчких власти да допусте Мардини да присуствује седници суда у новембру 2021. године и рекла: „Чињеница да су власти провеле више од три године истражујући случај је застрашивање цивилног друштва које ради за права миграната у Грчкој. Што се тиче оптужби против Мардини и Биндера, она је даље рекла: „До чега смо дошли да идемо против људи који нуде солидарност? Пресуда о кривици госпођици Мардини и господину Биндеру била би мрачан дан за Грчку и мрачан дан за људска права у Европи.”[23]

Након отпуштања од стране локалног суда на острву Лезбос 18. новембра 2021, Гиоргос Космопоулос, виши активиста за миграције за Amnesty International, изјавио је, између осталог: „Позивамо грчке власти да испоштују своје обавезе у вези са људским правима и одустану од оптужби против Саре и Шона".[24] Оптужбе су одбачене 23. јануара.[25]

У популарној култури

[уреди | уреди извор]

Рани живот сестара Мардини и бег из Сирије у Немачку описани су у аутобиографској књизи Јусре Мардини Лептир.[26] Даље, Сара и Јусра Мардини су главни ликови Пливачица, биографског филма заснованог на њиховој причи, у режији Сали Ел Хосеини и продукцији Стивена Далдрија; Сару и Јусру тумаче сестре Манал и Натали Иса.[27] Филм је премијерно приказан на Међународном филмском фестивалу у Торонту 8. септембра 2022, а Нетфликс је објавио за стримовање у новембру 2022.[28]

Дана 10. марта 2023. немачка секција Amnesty International-а најавила је 89-минутни документарни филм о Сари Мардини под називом Сара Мардини: Против струје. Почевши од 23. марта 2023, филм је приказан у неколико немачких градова у присуству Саре Мардини, Шона Биндера и редитеља Чарлија Ваја Фелдмана.[29] Касније те године, овај документарац емитовала је немачка јавна телевизија и немачко-француски канал АРТЕ.[30][31]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Time 100”. Time. 13. 4. 2023. Приступљено 15. 4. 2023. 
  2. ^ „From Syrian Refugee to Olympic Swimmer: Yusra Mardini Goes for the Gold”. Vogue. 24. 3. 2017. 
  3. ^ United Nations High Commissioner for Refugees (27. 12. 2016). „Syrian refugee uses swimming skills to rescue others”. UNHCR (на језику: енглески). Приступљено 9. 12. 2022. 
  4. ^ „Refugee swimmer Yusra Mardini gets a chance to go the Olympic Games”. SwimSwam. 20. 3. 2016. Приступљено 25. 3. 2016. 
  5. ^ „Sara Mardini Released on Bail”. Bard College Berlin. 
  6. ^ Moira Lavelle (2023-01-10). „Refugee aid workers face years in prison as trial starts in Greece”. www.devex.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-12. 
  7. ^ „Human Rights Watch Says Lesbos Refugee Center "Open-Air Prison"”. The National Herald (на језику: енглески). 2018-11-22. Приступљено 2023-01-07. 
  8. ^ Spannagel, Lars (6. 9. 2018). „Sarah Mardini: Eine Flüchtlingshelferin, die im Gefängnis landete” [Sarah Mardini: A refugee worker who ended up in prison]. Der Tagesspiegel Online (на језику: немачки). ISSN 1865-2263. Приступљено 11. 12. 2022. 
  9. ^ United Nations High Commissioner for Refugees (27. 12. 2016). „Syrian refugee uses swimming skills to rescue others”. UNHCR (на језику: енглески). Приступљено 9. 12. 2022. 
  10. ^ „Migrant rights defenders Seán Binder, Sara Mardini and Nassos Karakitsos receive trial date”. Front Line Defenders (на језику: енглески). 6. 12. 2022. Приступљено 13. 12. 2022. 
  11. ^ Smith, Helena (18. 11. 2021). „Refugee activist facing Greek court left 'in limbo' after trial postponed”. the Guardian (на језику: енглески). Приступљено 9. 12. 2022. 
  12. ^ Fallon, Katy. „'I was handcuffed to a guy who had murdered two people'”. www.aljazeera.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-13. 
  13. ^ „Migrant rights defenders Seán Binder, Sara Mardini and Nassos Karakitsos receive trial date”. Front Line Defenders (на језику: енглески). 6. 12. 2022. Приступљено 13. 12. 2022. 
  14. ^ „Smuggling charges against humanitarian workers who saved refugees in Greece must be dropped”. Amnesty International (на језику: енглески). 4. 12. 2018. Приступљено 9. 12. 2022. 
  15. ^ Varghese, Sanjana. „NGOs lament 'human cost' of Italy's push to curb refugee arrivals”. www.aljazeera.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-17. 
  16. ^ „Greece: humanitarian workers' lives remain on hold as trial is adjourned”. Amnesty International (на језику: енглески). 18. 11. 2021. Приступљено 9. 12. 2022. 
  17. ^ „Migrant rights defenders Seán Binder, Sara Mardini and Nassos Karakitsos receive trial date”. Front Line Defenders (на језику: енглески). 6. 12. 2022. Приступљено 13. 12. 2022. 
  18. ^ „Greek trial of 24 rescuers who saved migrants in Med begins”. BBC. 10. 1. 2023. Приступљено 10. 1. 2023. 
  19. ^ Harlan, Chico (2023-01-14). „Greek court rejects charges against aid workers, including Sarah Mardini of 'The Swimmers'”. Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Приступљено 2023-08-18. 
  20. ^ Kokkinidis, Tasos (2023-01-12). „Syrian Refugee Who Inspired Netflix's 'Swimmers' on Trial in Greece”. GreekReporter.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-17. 
  21. ^ Lars Spannagel (2023-01-13). „Prozess auf Lesbos: Etwas weniger Ungerechtigkeit” [Trial on Lesvos: A little less injustice]. Die Zeit. Архивирано из оригинала 13. 01. 2023. г. Приступљено 2023-01-13.  Непознати параметар |lang= игнорисан [|language= се препоручује] (помоћ)
  22. ^ Jakob, Christian (2023-01-30). „Prozess gegen Flüchtlingshelfer: Warten auf ein freies Leben”. Die Tageszeitung: taz (на језику: немачки). ISSN 0931-9085. Приступљено 2023-08-19. 
  23. ^ „Greece: Guilty verdict for migrant rights defenders could mean more deaths at sea – UN expert”. UN Office of the High Commissioner on Human Rights (на језику: енглески). Приступљено 10. 12. 2022. 
  24. ^ „Greece: humanitarian workers' lives remain on hold as trial is adjourned”. Amnesty International (на језику: енглески). 18. 11. 2021. Приступљено 9. 12. 2022. 
  25. ^ Harlan, Chico (2023-01-14). „Greek court rejects charges against aid workers, including Sarah Mardini of 'The Swimmers'”. Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Приступљено 2023-08-18. 
  26. ^ Edemariam, Aida (9. 5. 2018). „Butterfly by Yusra Mardini review – the refugee swimmer whose story swept the world”. the Guardian (на језику: енглески). Приступљено 9. 12. 2022. 
  27. ^ Roxborough, Scott (20. 4. 2021). „Real-life Sisters Cast to Star in Netflix/Working Title Drama 'The Swimmers'”. The Hollywood Reporter (на језику: енглески). Приступљено 8. 11. 2022. 
  28. ^ „The Swimmers chosen as Toronto International Film Festival opening night gala film”. The Globe and Mail (на језику: енглески). 27. 7. 2022. Приступљено 11. 12. 2022. 
  29. ^ „Gegen den Strom": Die syrische Schwimmerin” [Against the current]. www.amnesty.de (на језику: немачки). Приступљено 2023-03-29. 
  30. ^ Dokumentation & Reportage: Gegen den Strom – Sara Mardinis Einsatz für die Menschlichkeit | ARD Mediathek (на језику: немачки), Приступљено 2023-08-18 
  31. ^ „Sara Mardini - Gegen den Strom - Sara Mardinis Einsatz für die Menschlichkeit - Die ganze Doku”. ARTE (на језику: немачки). Архивирано из оригинала 19. 06. 2024. г. Приступљено 2023-08-18. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сара_Мардини&oldid=28500309”