Сасанидски Јемен
| Сасанидски Јемен | |
|---|---|
| 570.—628. | |
| Главни град | Сана |
| Регија | Блиски исток, Арабијско Полуострво |
| Земља | Сасанидско царство, Иран |
| Догађаји | |
| Статус | Бивша покрајина |
| Историја | |
• Успостављено | 570. |
• Укинуто | 628. |
Јемен (средњоперсијски: Јаман) је била провинција Сасанидског царства у касној антици на југозападу Арабије. Његове границе скоро су у потпуности одговарале данашњем Јемену.
Историја
[уреди | уреди извор]Јемен је 570. године освојила мала експедицијска асварских снага коју је водио сасанидски ветеран Вахрез - химијарски принц Сајф ибн Ди Јазан тада је постављен за вазалног краља Сасанида у земљи, док је Вахрез поново отишао у главни град Сасанидског царства Ктесифон . Један од главних разлога који је стајао иза сасанидског освајања био је њихов интерес да доминирају трговачким путем од Цариграда до Индије и Далеког истока, што је сада било могуће с њиховим властима успостављеним у Јемену.[1]
Међутим, 575. или 578. године, Сајфа су убили Етиопљани током устанка, што је присилило Вахреза да се врати у Јемен са силом од 4.000 људи и да поново протера Етиопљане.[1] Потом је поставио Сајфовог сина Мадија Кариба за новог краља Јемена. Велики ирански гарнизон овај пут је основан у Јемену, а Вахрез је био његов гувернер. Ирански војници и бирократе су започели женидбу са локалним становништвом; њихово потомство постало је познато као Ел Абна '("синови").[2] Неизвесно је да ли су и даље практиковали зороастризам, или су на њега утицали паганство у Јужној Арабији и локално хришћанство.[2] Према Ел Табарију, Вахрезови наследници били су; његов син Марзбан; његов унук Бинагар; његов унук Хурах Хозроје; а затим извесни Бадана који није био повезан са породицом Вахрез.
Након свргавања и смрти последњег истакнутог сасанидског краља (шаха) Хозроја II 628. године, ирански племићи Јемена склопили су савез са исламским пророком Мухамедом и тако је земља постала део исламске политичке структуре.[3] Абна је задржала свој посебан идентитет током исламског периода, али је постепено упијала у локално становништво и тако нестала из записа. Њихова нисба била је Ел Абнава.[2]
Списак гувернера
[уреди | уреди извор]| Date | Governor |
|---|---|
| 575 (or 578)-? | Вахрез |
| ?-? | Марзбан |
| ?-? | Бинагар |
| ?-? | Хурах Хозрије |
| ?-628 | Бадан |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Zakeri 1995, стр. 62.
- ^ а б в Bosworth 1983, стр. 226–228.
- ^ Zakeri 1995, стр. 270.
Извори
[уреди | уреди извор]- Zakeri, Mohsen (1995). Sasanid Soldiers in Early Muslim Society: The Origins of 'Ayyārān and Futuwwa. Otto Harrassowitz Verlag. стр. 1—391. ISBN 3447036524.
- Bosworth, C. E. (1983). „Abnāʾ”. Encyclopaedia Iranica, Vol. I, Fasc. 3. стр. 226—228.
- Potts, Daniel T. (2012). „ARABIA ii. The Sasanians and Arabia”. Encyclopaedia Iranica.