Света Ана
| Света Ана | |
|---|---|
 Иконописац Ангелос Акотанос: Света Ана с малом Маријом, Грчка, XV век | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | први век пре нове ере |
| Место рођења | вероватно Назарет, око 50 1. век п. н. е. |
| Датум смрти | 1. век око 12. н. е. (приближно 62 године) |
| Место смрти | Назарет, |
| Световни подаци | |
| Поштује се у | Источно православној цркви Римокатоличкој цркви и у исламу |
| Канонизација | Пре конгрегације |
| Празник | 26. јул Грегоријански календар 9. септембар Православни литургијски календар |
| Заштитник | Сматра се заштитницом жена и доноситељком брачне среће. |
Света Ана (хебр. חַנָּה — Хана — „милост”) је била мајка Богородице, мајке Исуса Христа.
Ана је кћерка свештеника Матана, из Левијевог рода, и Марије из Витлејема. Њени родитељи имали су још две кћерке: Марију и Совију, које су се обе удале у Витлејем, где је Марија и родила Саломију, а Совија је родила Јелисавету, мајку Светог Јована Крститеља.[1] Са својим мужем Јоакимом, Ана је живела 50 година без деце, да би у старости родила кћерку Марију, Пресвету Богородицу. Света Ана је умрла са 79 године, а дан њене смрти се у Православној цркви обележава као празник: Успење Свете Ане (25. јул, по Јулијанском календару). Празнује се још 9. септембра и 9. децембра.[2]
Света Ана удала се за Јоакима, пар је живео у Назарету Галилејском. Упркос чињеници да је пар био дуго у браку. Како предање каже, Јоаким и Ана патили су много што немају порода, („живели су у браку педесет година“), нису имали деце. Једном, када је првосвештеник ускратио Јоакиму право да принесе жртву Богу, пошто „није створио потомство за Израел“, повукао се у пустињу.
Ту је туговао данима, све док му се није указао анђео, који му рече да ће их Бог благословити дететом.[3]
Исти анђео приказао се и Ани и рекао јој исту ствар. Захвални Богу на милости, Јоаким и Ана заветовали су се да ће дете посветити храму. Богородица је од своје треће до дванаесте године живела у храму, а затим се верила за Јосифа.
Позната је и молитва удатих жена Светој Ани и она гласи:
Света мајко Ано, која си од Бога одабрана, да постанеш мајком оној, што нам је родила божански Спас, теби се плачући обраћам за твој моћни заговор. Измоли ми код свог и мог Бога милост, да будем данас и све дане свога живота поштена, честита, чиста и трезна, ћутљива, вредна, милосрдна и богобојажљива жена.[4]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Коптска уметност, VIII век -
Немачка, XV век - "Ана држи Марију и Христа" -
Немачка, XV век - "Легенде о Светој Ани" -
Маријино посвећење Богу у храму -
Немачка, XVI век - Рељеф главе Свете Ане Annakirche Dueren -
Мозаик "Благовести Ани" - XII век, Хора црква Истанбул -
Anna Selbdritt у катедралном музеју Цркве Сантијаго Компостела -
Белгијска Anna Selbdritt (означена као Ste Anne Trinitaire у музеју) -
Шпанска Anna Selbdritt под крајњим утицајем Грчких "Hodegetria" икона -
"Света Ана учи Девицу Марију да чита" - Црква светог Андреја, Wardrobe, Лондон -
"Света Ана учи Девицу Марију да чита" - Париска црква Светог Улриха у Улрихбергу (Ulrichsberg) 1722. године
.jpg)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „St. Anna Orthodox Saint”.
- ^ „Успеније Свете Ане”. Архивирано из оригинала 11. 04. 2021. г. Приступљено 11. 04. 2021.
- ^ „Свети Праведни Јоаким и Ана”.
- ^ 24sedam. „Dan u slavu Bogorodičine majke - Uspenje Svete Ane: Veruje se da udate žene danas treba da urade jednu stvar”. 24sedam (на језику: српски). Приступљено 2024-08-07.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Медији везани за чланак Света Ана на Викимедијиној остави
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
| Остале | |
