Светих петнаест мученика
| Светих петнаест мученика | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум смрти | 28. новембар 362. |
| Место смрти | Твериопољ, |
| Световни подаци | |
| Празник | 27. септембар |
Светих петнаест мученика су хришћански светитељи и мученици, пострадали су током прогона хришћана 363. године у Тивериопољу (Струмица), за време владавине цара Јулијана [1].
Православна црква прославља светих петнаест мученика 28. новембра[2].
Историја
[уреди | уреди извор]Свети мученици, су живели и страдали у 4. веку, када је цар у Цариграду био Јулијан Преступник (361. – 363.)[3].
Било је предвиђено да њих 16 буду посечени, али један од њих – епископ Тимотеј Тивериопољски – није то дочекао, јер је подлегао мучењима. Заменио га је мирјанин Етимасије. Епископи Тимотеј и Теодор Никејски, су били учесници Првог васељенског сабора 325. године. Свештеници Петар, Јован, Сергије, Теодор и Никифор, ђакони Василије и Тома, монаси Јеротеј, Данило, Харитон, Сократ, Комасије и Јевсевије су погубљени 28. новембра 362. године. Неки од њих су успели да се сакрију од гонитељ, бежећи из града. Након прогона су наставиле да проповедају Јеванђеље на овом простору.
Главни историјски извор о њиховом страдању је биографија коју је написао византијски писац с почетка 12. века Теофилакт Охридски. Према његовим подацима, за мученике је сачињено славословље, а служба су служили свештеници ученици светог Климента Охридског[4].
Реликвије
[уреди | уреди извор]Сахранили су их локални хришћани у каменим саркофазима, на којима су исписана њихова имена. Њихов култ се развио у Тивериопољу, али је потом град разорен током ратова и напуштен, а сећање на мученичке гробове остало је у локалним легендама.
За време најезде Османлија, брегалничка црква је уништена, а мошти изгубљене. Од осталих раније у Струмици, тамо је сачуван само остатак рукописа приписаних свештенику Петру. Током Балканских ратова 1913. године рукопису се однели Грци у Кукуш, и тамо су Тивериопољски мученици проглашени за покровитеље овог града.
И Струмчани их имају за покровитеље свог града. На месту њиховог погубљења подигнут је савремени храм, који је наследник неколико старијих храмова[5].
Имена
[уреди | уреди извор]Епископ Тимотеј због старости није могао да издржи мучења и врло брзо је умро, па га је заменио епископ Етимасије. То су били:
- Теодор, епископ Никејски, учествовао је на Првом васељенском сабору
- Тимотеј, епископ Никејски, тивериопољски
- Теодор, свештеник тивериопољски
- Никифор, свештеник тивериопољски
- Јован, свештеник тивериопољски
- Петар, свештеник тивериопољски
- Сергије, свештеник тивериопољски
- Тома, ђакон из Тивериопоља
- Василије, ђакон из Тивериопоља
- Комасије, монах никејски
- Јевсевије, монах никејски
- Данило, монах из Тивериопоља
- Сократ, монах из Тивериопоља
- Харитон, монах из Тивериопоља
- Јеротеј, монах из Тивериопоља
- Преподобномученик (лаик) из Тивериопоља
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Светих петнаест мученика”. Prijateljboziji.com (на језику: српски). Приступљено 2024-10-16.
- ^ Δημητριάδου, Ελένη. Η αποτελεσματικότητα και τα χαρακτηριστικά των επιχειρήσεων αγροτικού τουρισμού (Теза). National Documentation Centre (EKT).
- ^ „Житија Светих за септембар – Страна 28 – Светосавље”. svetosavlje.org. Приступљено 2024-10-16.
- ^ „Св. петнадесет Тивериополски (Струмишки) свещеномъченици • Pravoslavieto.com”. www.pravoslavieto.com. Приступљено 2024-10-16.
- ^ „Црквата "Св. Петнаесет Тиверополски свештономаченици" - НУ Завод за заштина на спомениците на културата и Музеј Струмица”. web.archive.org. 2021-04-19. Архивирано из оригинала 19. 04. 2021. г. Приступљено 2024-10-16.