Светолик Пашћан
Светолик Пашћан | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 8. март 1892. |
Место рођења | Петроварадин, Аустроугарска |
Датум смрти | 16. јун 1971.79 год.) ( |
Место смрти | Београд, Југославија |
Светолик Пашћан- Којанов (Петроварадин, 8. март 1892 — Београд, 16. јун 1971[1]) био је српски музичар, композитор, професор и истраживач.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је у породици која је са материне стране имала неколико културних радника. Деда, Георгије Стефановић – Којанов, књижевник, био је један од оснивача Матице српске, његов брат Марко се бавио иконографијом, док му се кћи Софија Стефановић –Лучић, баш као и син Владан, баве песништвом. 1898. године, Пашћанова породица се пресељава у Загреб. У том граду је Светолик добио опште школско образовање, а током шест и по година похађа и Конзерваториј. Виолину учи код чувеног Вацлава Хумла[1], композиционе предмете код Цирила Јунека[2][мртва веза] и ФрањеДугана[3][мртва веза], а дириговање код Лотке. 1909. оснива и диригује Хором српске омладине "Привредник", а од 1910. до 1914. и Хором српског средњошколског музичког удружења у Загребу. 1910. Пашћан је већ тесно повезан са националним омладинским покретом (Јукић, Цесарец и др.) и издаје "Библиотеку народног рада" , која је била револуционарно-пропагандног карактера. Ова делатност му доноси хапшење и осуђивање на две године робије у Лепоглави. Али и две године рада са хором робијаша – 56 красних гласова. По изласку га чека интернација у разним местима Мађарске.
У Новом Саду се настањује на Рибљој пијаци, код Јулке, супруге тада већ покојног Исе Бајића. Током свог боравка у Новом Саду, Пашћан сређује Бајићеву заоставштину, а 1917. се поново враћа у Загреб, где не желећи да моли бечки двор да му врати одузета грађанска права (без којих није могао добити одговарајуће запослење), отвара атеље за градњу гудачких инструмената, а посебну пажњу посвећује проблему виолине.
Диригентски рад
[уреди | уреди извор]Више од 40 година рада на овом подручју дало је као резултат дело "Историјски развој гудачких инструмената" у издању САНУ, те драгоцена открића у вези са конструкцијом виолина и саставом лака који су употребљавали стари италијански градитељи виолина. За време овог боравка у Загребу до 1922. године, диригује хоровима :
- Српског певачког друштва,
- Академског друштва „Балкан“,
- „Једнакост“,
- „Слога“,
- Хором жељезничара,
- хором „Мокрањац“,
- „Змај“,
- „Соколским хором“,
- а ради и као други диригент у "Лисинском".
Пресељава се опет у Нови Сад, где постаје диригент „Музичког Друштва“ до 1936. .
За име Светолика Пашћана је везан постанак :
- ЖМД (женског музичког друштва - које води од 1922. до рата, и које је постало првак Јужнословенског Певачког Савеза)
- мушког хора „Давор“ 1927. - 1930.
- Академски мушки хор (основан 1933. а 1937. однео прву награду на интернационалном такмичењу хорова у Будимпешти, те прву награду на такмичењу певачке жупе „Бајић"),
- учествује у оснивању Новосадске филхармоније и
- Новосадског гудачког квартета у периоду до 1940. године, када је био премештен за музичког референта у Министарство просвете у Београд.
Пашћан је био :
- диригент Опере СНП 1926. у Новом Саду,
- директор Музичке школе[4] у Новом Саду ,
- диригент новосадског СЗПД „Невен“ 1929. - 1930.
- Хора учитеља у Кули и Новом Саду 1936. - 1937.
- и први диригент Академског Певачког Друштва „Обилић"[5] у Београду.од 1936. до 1941.
Опус
[уреди | уреди извор]- Музичке композиције до 1941. године
- Тамна ноћ
- Откуд теби бела було
- Чик цуро пољубиме
- Јадри броде
- Чоловик сије жито
- Мало ја, мало ти
- Свадиле се бабе и девојке
- Циганско коло
- За оркестар
- Свечани марш 1936.
- Симфониски марш 1940.
- За хор и оркестар
- Иже херувими
- Свјат - за два мешовита хора и оркестар
- За велики оркестар
- Скерцо
- Музиколошка дела
- Историјси развој гудачких инструмената - САНУ 1956.
- Хорско дириговање I књига
- Школа хорског певања
Одликовања
[уреди | уреди извор]- Орден Светог Саве IV степена
- Орден Југословенске круне IV степена
- Орден Светог Саве V степена
- Орден белог лава V степена
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ РТС: Времеплов за 8. март, Приступљено 24. 4. 2013.
Литература
[уреди | уреди извор]- Властимир Перичић, Музички ствараоци у Србији, Београд, Просвета, 1969, 371