Пређи на садржај

Светосавске переце

С Википедије, слободне енциклопедије
Светосавске переце
Врста јелапециво
Део националне кухињесрпска
Главни састојцибрашно, со
  Медији: Светосавске переце
Переце се могу прелити сланим преливом насумице, али неки пекари улажу и додатну креативност

Светосавске переце су пециво које се традиционално припрема за прославу школске славе Свети Сава у Србији.[1] Ове переце могу бити различите величине. Најчешће се украшавају сланим преливом, направљеним од брашна и соли, мада постоје и другачији рецепти. Могу бити сличне баварском пециву,[2] украшене крупном сољу, сусамом... Могу се припремати у домаћинству, али се такође могу купити у пекарама[3] и то током целе године. Уколико овај велики празник падне у среду или петак, када су дани поста, прави се посна варијанта овог пецива.[4]

О томе зашто се баш пециво спрема за овај празник приповеда једна народна легенда:

Некада су се људи јако мучили да би добили брашно од жита. Туцали су жито на разне начине, а ништа од тога није доносило резултат. Народна прича каже да је све то гледао Свети Сава па се сажалио и одлучио да смисли неку бољу и лакшу справу. Проблем је био сипање жита у воденични камен, те што светитељ никако није могао да направи чекетало и кош. Једног дана дође ђаво Светом Сави у воденицу да види шта је направио. Видевши како је незгодно што се жито из врећа сипа рукама у рупу од камена, показао је Светом Сави како ће направити кош и чекетало, под погодбом да му се за то уступи један дан у години да буде његов у воденици. Свети Сава је пристао и одредио да Бадњи дан припадне ђаволу. На Бадњи дан, пошто према предању припада ђаволу, ретко који воденичар чува воденицу, а тог дана нико неће ни да меље жито. Свети Сава је знао зашто је ђаволу одредио баш тај дан. О Божићу се смрзну реке, па се не може ни млети, те тако ђаво никад не може узети ујам.[5]

У знак захвалности што им је олакшао млевење жита те спасио воденицу од ђавола, у народу је поникао обичај да се на Савиндан меси пециво од белог пшеничног брашна које се носи у цркву и тамо дели деци. У Банату, али и другим деловима Србије се од пецива најчешће праве переце.[6]

Потребни састојци

[уреди | уреди извор]
Прелив од соли и брашна је најукуснији део переце

За тесто:

За слани прелив:

   50 g брашна

   2 кашике соли

   4 кашике воде

Припрема

[уреди | уреди извор]

Прво је потребно направити слани прелив. Он се прави тако што се од брашна, соли и воде добро умути компактна смеса без грудвица. Прелив се остави да одстоји док се переце испеку.

У млаком млеку треба отопити квасац. У посуди за мешење помешати брашно, со и шећер. У ту мешавину додати јаје и уље и на крају млеко у ком је отопљен квасац. Од добијене смесе умесити глатко тесто и оставити да се „одмара” 30 минута. Затим тесто премесити и поделити на 10 делова. Сваки део развити, увити у ролницу и смотати као перецу. Переце поређати у плех за печење и ставити у рерну већ загрејану на 220 степени. Пећи 10 минута. Извадити из рерне, прелити сланим преливом, вратити у рерну и пећи још 10 минута.[7]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Sveti Sava školska slava”. BeoBalet. 2020-01-27. Приступљено 2024-08-13. 
  2. ^ „Jednostavan recept za svetosavske perece”. www.dan.co.me. 2023-01-27. Приступљено 2024-08-21. 
  3. ^ Gašpar, Kristina (2023-01-27). „Svetosavske perece - recept”. Dnevni list Danas (на језику: српски). Приступљено 2024-08-21. 
  4. ^ „SLAVIMO Svetog Savu - Domaćice, u čast svetitelja umesite ovo pecivo, NOSI se u CRKVU za NAPREDAK i blagostanje u kući”. Srbija danas. 2024-01-26. Приступљено 2024-08-21. 
  5. ^ Свети Сава, први српски просветитељ. Земун: Драганић,. 2001. стр. 38. ISBN 86-441-0177-3. 
  6. ^ „SLAVIMO Svetog Savu - Domaćice, u čast svetitelja umesite ovo pecivo, NOSI se u CRKVU za NAPREDAK i blagostanje u kući”. Srbija danas (на језику: српски). 2024-01-26. Приступљено 2024-08-13. 
  7. ^ „Svetosavske perece”. Recepti.com (на језику: српски). Приступљено 2024-08-21. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]