Пређи на садржај

Светски дан животиња

С Википедије, слободне енциклопедије
Светски дан животиња
Обележава се на светском нивоу
Тип Дан животиња
Датум 4. октобар

Светски дан животиња (енгл. World Animal Day; фр. Journée mondiale des animaux) обележава се од 1931. године сваког 4. октобра. Познат је и као Међународни дан заштите животиња и као Светски дан заштите животиња. Посвећен је правима животиња и очувању животињског биодиверзитета.

О Светском дану животиња

[уреди | уреди извор]
Младунци животиња

Историјат

[уреди | уреди извор]

Први трагови заштите животиња датирају далеко у прошлост када су владари давали основна упутства народу да стоку треба хранити и појити, а не батинати. У периоду од 1719. века велики мислиоци покрећу теме заштите животиња, као и њихова права. Почиње да се спомиње и морална обавеза човека да их штити.[1] Od 19. veka pa do danas o zaštiti govore naučnici i „obični“ ljudi. Светски дан животиња проглашен је 1931. године на конвенцији еколога у Фиренци да би се истакла угроженост врста. Хајнрих Зимерман ( нем. Heinrich Zimmermann), немачки писац и издавач часописа Човек и пас (Mensch und Hund/Man and Dog) 24. марта 1925. године у Берлину је организовао први Светски дан животиња. Године 1929. је датум пребачен на 4. октобар. Имао је тада следбенике једино у Чешкој, Швајцарској, Немачкој и Аустрији. Тек у Фиренци је одлучено једногласно да се 4. октобар прогласи званичним датумом Светског дана заштите животиња. [2] И од тада традиционално се, сваког 4. октобра, на дан Светог Фрање Асишког – заштитника животиња, обележава овај дан. [1] Овог дана све организације за заштиту животиња, као и сви азили за животиње широм света, организују обиласке својих институција, едукативне радионице, прикупљају се донације, удомљавају се љубимци, као и разне друге активности.

Права животиња

[уреди | уреди извор]

На Светски дан животиња се сви подсећају да:

  • Животиње су равноправни становници Земље
  • Имају једнако право на живот као и људи
  • Осећају бол, патњу, страх и стрес

Циљ Светског дана животиња је да се побољша однос према животињским врстама широм света, као и да се пружи подршка појединцима, групама и организацијама које се старају о животињама.[3]

Угроженост

[уреди | уреди извор]

Свака врста у природи има значај за екосистем и своју улогу у њему. Све врсте су директно или индиректно повезане. Неке имају локални, неке регионални, а неке глобални утицај на животну средину и екологију. Угроженост једне врсте временом директно или посредно утиче на опстанак друге. [4][5]

У Србији постоји велики број угрожених врста. Говори се о 273 врсте птица, 66 врста сисара, 41 врста бескичмењака, 34 врсте инсеката и 15 врста риба. Међу заштићеним животињама су поједине врсте пеликана, рода, белоглави суп, речни рак, бубамара, жабе, белоушке, шарке.[6]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „4. октобар - Светски дан заштите животиња”. Дом омладине Београд. Приступљено 07. 10. 2018. 
  2. ^ „Историја Светског дана животиња” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 29. 09. 2018. г. Приступљено 07. 10. 2018. 
  3. ^ „Светски дан животиња - 4. октобар”. Свет науке. Приступљено 07. 10. 2018. 
  4. ^ „Угрожене врсте”. Ekospark. Приступљено 07. 10. 2018. 
  5. ^ „Угрожене врсте”. WWF - World Wide Fund for Nature. Архивирано из оригинала 02. 10. 2018. г. Приступљено 07. 10. 2018. 
  6. ^ „Угрожене врсте у Србији”. Политика - дневне новине. Приступљено 07. 10. 2018. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]