Светско универзитетско дебатно првенство
Светско универзитетско дебатно првенство (енгл. World Universities Debating Championship, WUDC) је највеће дебатно такмичење и један од највећих годишњих међународних студентских догађаја на свету. Формат турнира је британски парламентарни, а главни језик на којем се дебатује је енглески. Светски универзитетски дебатни Савет сваке године бира домаћина (универзитет или дебатну институцију) за идућу годину. Жаргонски назив турнира је “Светско”, а победници турнира добијају титулу “светског првака”.
Организација
[уреди | уреди извор]Првенство се обично одржава у данима након католичког Божића, јер су првобитни турнири одржавани у земљама које у то време имају празнични распуст. Иако многе земље које су касније постале учеснице не славе Божић, датум је остао исти. У протеклих неколико година, девет прелиминарних рунди првенства се одржавало од 29. до 31. децембра, елиминационе рунде су почињале 2. јануара, а велико финале 3. јануара.
Укупан број тимова на првенству већ неко време варира између 150 и 400, у зависности од капацитета домаћина. Заједно са судијама и организаторима, то укључује 500 до 1000 учесника укупно, са око 90 соба за дебатовање и састанке.
Правила
[уреди | уреди извор]Првенство почиње са девет прелиминарних рунди, са системом “упаривања по рангу” како турнир одмиче, гледајући да се у собама налазе тимови који су исте снаге. У свакој дебатној соби дебатују два тима у улози “владе” и два тима у улози “опозиције”. Процес рангирања и бодовања тимова познат је као “табинг”. Бодовање тимова врше судије, које углавном чине студенти или бивши студенти институција које се такмиче и имају дебатно искуство, тако што враћају “белоте” (листиће) са бодовима судијском тиму. Судијски тим води Главни судија којем помажу један или више заменика. Заменици нису чланови институције која је домаћин турнира.
Девет прелиминарних рунди се завршава “брејком”, када се врши прозивка тимова који настављају такмичење и иду у елиминационе рунде. Традиционално, прозивка се врши за време новогодишње ноћи, мада подлеже сатници самог турнира. У осмину финала пролазе 32 тима, а системом елиминације по два тима из сваке собе иду даље у четвртфинале, полуфинале и велико финале. Док је у прелиминарним рундама обично ангажовано по троје судија, у елиминационим суди петоро, а у финалу седам судија.
Постоје посебни брејкови за тимове којима је енглески језик секундарни (енгл. English-as-a-second language, ESL), за тимове којима је енглески језик страни (енгл. English-as-a-foreign language, EFL).
Претходна такмичења
[уреди | уреди извор]Организатори и победници
[уреди | уреди извор]Година | Број тимова | Организатор | Победник | Победник ЕСЛ | Победник ЕФЛ |
2019. | 268 | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
2018. | 394 | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
2017. | 394 | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
2016. | 398 | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
2015. | 440 | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
2014. | 372 | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
2013. | 387 | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
2012. | 360 | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
2011. | 316 | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
2010. | 316 | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
2009. | 316 | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
2008. | 396 | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
2007. | 344 | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
2006. | 324 | ![]() |
![]() |
![]() | |
2005. | 312 | ![]() |
![]() |
![]() | |
2004. | 304 | ![]() |
![]() |
![]() | |
2003. | 193 | ![]() |
![]() |
![]() | |
2002. | 228 | ![]() |
![]() |
![]() | |
2001. | 284 | ![]() |
![]() |
![]() | |
2000. | 204 | ![]() |
![]() |
![]() | |
1999. | 171 | ![]() |
![]() |
![]() | |
1998. | 292 | ![]() |
![]() |
![]() | |
1997. | 177 | ![]() |
![]() |
![]() | |
1996. | 247 | ![]() |
![]() |
![]() | |
1995. | 243 | ![]() |
![]() |
![]() | |
1994. | ![]() |
![]() |
![]() | ||
1993. | ![]() |
![]() |
![]() | ||
1992. | ![]() |
![]() | |||
1991. | ![]() |
![]() |
![]() | ||
1990. | ![]() |
![]() | |||
1989. | ![]() |
![]() | |||
1988. | 90 | ![]() |
![]() | ||
1987. | ![]() |
![]() | |||
1986. | 54 | ![]() |
![]() | ||
1985. | ![]() |
![]() | |||
1984. | ![]() |
![]() | |||
1983. | ![]() |
![]() | |||
1982. | ![]() |
![]() | |||
1981. | 43 | ![]() |
![]() |
Најбољи говорници турнира
[уреди | уреди извор]Година | Најбољи говорник | Универзитет | Најбољи говорник ЕСЛ | Универзитет | Најбољи говорник ЕФЛ | Универзитет |
2019. | Џејмс Стратон | ![]() |
Ђиђи Џил | ![]() |
Антонио Фабрегат Марианини | ![]() |
2018. | Дан Лахав | ![]() |
Дан Лахав | ![]() |
Себастијан Дасо | ![]() |
2017. | Рафи Маршал | ![]() |
Амира Наташа Мур | ![]() |
Огњен Миладиновић | ![]() |
2016. | Мајкл Дун Гоекјиан | ![]() |
Ајал Хајут Ман | ![]() |
Јун Минџунг | ![]() |
2015. | Ашиш Кумар | ![]() |
Сајед Садик | ![]() |
Иви Ју | ![]() |
2014. | Еленор Џонс | ![]() |
Мубарат Васи | ![]() |
Хелена Иванов | ![]() |
2013. | Крис Бисет | ![]() |
Мартин Кик | ![]() |
Ари Фереира Де Куња | ![]() |
2012. | Бен Волгар | ![]() |
Омар Ниво | ![]() |
Горан Јанкулоски | ![]() |
2011. | Виктор Финкел | ![]() |
Филип Добранић | ![]() |
Андреас Лазар | ![]() |
Светски универзитетски дебатни Савет
[уреди | уреди извор]Светски универзитетски дебатни Савет се састоји од представника свих земаља који се такмиче на Светском универзитетском дебатном првенству. Свака земља бира једног представника за Савет (председника националне дебатне асоцијације или неко од учесника на Светском). Савет је одговоран за доношење правила и избор следећег домаћина првенства.
Светски Комитет има задатак да решава проблеме током целе године, будући да се Савет састаје једино на првенству. Комитет се састоји од различитих регионалних представника из Африке, обе Америке, Аустралије и Новог Зеланда, Велике Британије, континенталне Европе и Блиског истока. Од 2000. године главни у Светском Комитету је такође председник у Савету. Пре 2000. године, земља домаћина би именовала председника Савета.
Председници Комитета
[уреди | уреди извор]- 2000. - Омар Салухудин (енгл. Omar Salluhudin)
- 2001/02. - Колм Флин (енгл. Colm Flynn)
- 2002/08. - Јан Лизинг (енгл. Ian Lising)
- 2008/10. - Нил Харви-Смит (енгл. Neill Harvey-Smith)
- 2010/данас - Сем Гринланд (енгл. Sam Greenland)
Савет се раније одликовао чињеницом да седам земаља (САД, Канада, Енглеска, Шкотска, Ирска, Аустралија и Нови Зеланд) има посебан статус. Две трећине од набројаних земаља је било потребно за промену статута првенства, без обзира на укупан број гласова. Временом, како је број чланица растао и како се првенство одржавало у другим земљама, овакав третман је промењен. Данас у Савету јачина гласа варира од 1 до 4 по земљи, у зависности од броја институција које учествују на шампионату.
Наредни домаћин
[уреди | уреди извор]- 2020. – домаћин
- град Бангкок - Универзитет Асампшн