Свињарство у Републици Српској

Узгоја свиња у Републици Српској је скуп зоотехничких, селекционих и осталих метода и поступака који има за циљ унапређење производње свиња у Републици Српској и од великог је значаја за развој сточарства.

Свињарство у Републици Српској има дугу традицију и представља једну од значајних грана сточарства, како према обиму и нивоу производње, тако и према нивоу потрошње.^[1]

Опште информације

Свињарство као значајна грана сточарства заузима велики удео у укупној пољопривредној и прехрамбеној производњи у Републици Српској, јер на територији Републике Српске од давнина постоји традиција узгоја свиња и коришћења свињског меса у исхрани људи.^[2]

Заступљеност плодних раса

Неке од најзаступљенијих плодних раса у Републици Српској су: белгијски, дански, холандски немачки и норвешки ландрас.

Заступљеност месних раса

Најзаступљеније меснате расе су: дурок, хемпшир и пијетрен. Њихово учешће у расном саставу на фармама је различито, тако да су неке у малом броју, нпр. само у запатима. Укрштањем различитих раса и линија желе се искористити сви типови хетерозис ефеката (индивидуе, мајке и оца).

Раса је основна јединица узгојног програма и највећи генетски напредак се постиже у популацији ако се селекција истовремено спроводи на целој популацији. У свињарству Републике Српске заступљена је прилично шаролика расна структура. Разлог шароликости расне структуре свиња може се оправдати:

престанком рада некадашњих носилаца свињарске производње у Републици Српској,
немогућношћу извоза свиња и свињског меса у претходном периоду,
недовољном увозу квалитетно приплодних животиња чистих раса
традиционалном приступу узгоја свиња код самих узгајивача.

На основу Закона о сточарству, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде донио је Рјешење о утврђивању листе раса, сојева, хибрида и крижанаца домаћих животиња које се узгајају у Републици Српској.^[3] У складу са наведеном листом, расе и хибриди свиња који се узгајају у Републици Српској приказани су у доњој табели:

Листа раса и хибрида свиња који се узгајају у Републици Српској^[3]
Расе	Хибриди
Белгијски ландрас Велики јоркшир Дански ландрас Дурок (Duroc) Мангулица П 76 Немачки ландрас Пијетрен (Pietrain) Француски ландрас Хемпшир (Hampshire) Холандски ландрас Црна славонска Шведски ландрас	Галија (Gallia) Наима (Naima) Некар (Necar) Нервие (Nervie) П 76 (Пена) (Pena) Редоне (Redone) Темпо (Tempo) Тибор (Tubor) Топигс (Topigs) Хипор (Hypor)

Значај

Поред директног значаја свињарства за произвођаче и економску добит Републике Српске, оно има и индиректни утицај на целокупну приведу и научно-истраживачку област.

У свињарству је од посебног значаја број расплодних грла, крмачa и супрасних назимица. Стање крмача и супрасних назимица, приближно прати кретање укупног броја свиња, с тим да је њихов пораст био интензивнији и кретао се по просечној годишњој стопи од 6%. Удео крмача и супрасних назимица у укупном броју свиња је у просеку 14%. Највећи пад крмача и супрасних назимица је био 2017. године, када је у РПГ уписано 240.047 свиња.^[4]

Изазови

Као и друге гране пољопривредне производње и свињарска производња у Републици Српској среће се са низом изазова, унутрашњих и спољашњих као што су:^[5]

недовољна продуктивност, која се огледа у малом броју живорођене и отхрањене прасади по крмачи,
неповољан расни састав,
присуство различитих болести, односно питање здравствене заштите свиња,
неквалитетан начин трајног означавања свиња,
недостатак квалитетних нерастова и неконтролисана употреба сјемена за вјештачко осјемењавање назимица и крмача,
прекомеран увоз живих свиња, свјежег и замрзнутог свињског меса, полутрајних и трајних производа свињског поријекла,
онемогућеност извоза свињетине у земље Европске уније због дугогодишње вакцинације свиња против класичне куге свиња.

Узгојни циљ

Да би узгојни циљ свиња у Републици Српској био успешно остварен у производњи се мора постићи следеће:^[6]

производња 21 товљеника по крмачи годишње са 80% радмана, 55-58% удела меса у полутки, односно 880-928 kg квалитетног мишићног ткива годишње по крмачи,
број прашења два до три пута по крмачи годишње,
број живорођене прасади по леглу > 10,5,
укупан број прасади по крмачи годишње 24,
број одгојене прасади по крмачи 21,
угинућа прасади у лактацији крмаче < 9%,
прираст у тову од 115 дана > 700 g,
конверзија хране 3 kg за килограм прираста,
ремонт стада 35% у производним стадима и 45% у нуклеусима

Бројност

Производња свиња је сконцентрисана на породичним пољопривредним газдинствима (93% укупног броја свиња и 94% крмача и супрасних назимица). Број свиња је имао осцилације и у просеку је био на нивоу 443 хиљаде. Максималан број свиња је био 2015. године, а минималан у 2014. години.^[7]

Број фарми свиња, број крмача и назимица за период 2015-2018.^[а]
Година	2015.	2016.	2017.	2018.
Број фарми крмача и назимица	123	143	211	431
Број крмача и назимица	8.664	8.975	9.849	13.973

У структури сточарске производње, израженој у условним грлима, свиње имају учешће од 17%. Имајући ово у виду укупан број свиња је незнатно растао по просечној годишњој стопи од 0,63%.

Бројно стање свиња у Републици Српској у периоду од 2014. до 2018.^[б]
	2014.	2015.	2016.	2017.	2018.	(%)^[в]
Свиње укупно	435.000	452.000	442.000	441.000	446.000	+0,63
Крмаче и суп. назимице	61.000	61.000	60.000	62.000	77.000	+5,99

Обележавање свиња

Обележавање свиња представља основну зоотехничку меру од чијег спровођења зависи успех осталих мера у свињарству и сточарству. Обележавање представља стављање одређених знакова/ симбола или бројева на најподеснији део тела животиње са циљем њиховог распознавања. Обележавању се мора посветити велика пажња у смислу квалитетног и благовременог извођења, јер без њега није могуће пратити телесни развој, контролисати производњу и спроводити селекцију.^[5]

У свињарству Републике Српске примјењују се следећи начини обележавања:

тетовирање,
стављање ушних маркица.

Напомене

^ На бази података Републичког завода за статистику Републике Српске за 2019.
^ На бази података Републичког завода за статистику Републике Српске за 2019.
^ Стопа промене, 2014-100.

Извори

^ „2.5.2. Сточарска производња У:Стратегије развоја пољопривреде и руралних подручја Републике Српске 2021–2027. година” (PDF). Бања Лука: Влада Републике Српске Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске. 1. јун 2021. стр. 32-33. Приступљено 17. 11. 2021.
^ „Значај свињарства, бројно стање и заступљеност свиња на територији Републике Српске...У:Програм узгоја свиња у Републици Српској за период 2020-2024. године” (PDF). www.vladars.net. Влада Републике Српске. Приступљено 19. 11. 2021.
^ ^а ^б “Службени гласник Републике Српске”, број 40/16
^ „2.5.2. Сточарска производња У:Стратегије развоја пољопривреде и руралних подручја Републике Српске 2021–2027. година” (PDF). Бања Лука: Влада Републике Српске Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске. 1. јун 2021. стр. 32. Приступљено 17. 11. 2021.
^ ^а ^б „Програм узгоја свиња у Републици Српској за период 2020-2024.године” (PDF). Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС. Приступљено 17. 11. 2021.
^ „Програм узгоја свиња у Републици Српској за период 2020-2024. године” (PDF). www.vladars.net. Влада Републике Српске. Приступљено 19. 11. 2021.
^ „2.5.2. Сточарска производња У:Стратегије развоја пољопривреде и руралних подручја Републике Српске 2021–2027. година” (PDF). Бања Лука: Влада Републике Српске Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске. 1. јун 2021. стр. 33. Приступљено 17. 11. 2021.

Литература

Закона о сточарству (“Службени гласник Републике Српске”, број 44/15)
Закона о републичкој управи (“Службени гласник Републике Српске”, број 115/18)

[8] На бази података Републичког завода за статистику Републике Српске за 2019.

[9] На бази података Републичког завода за статистику Републике Српске за 2019.

[10] Стопа промене, 2014-100.

[1] „2.5.2. Сточарска производња У:Стратегије развоја пољопривреде и руралних подручја Републике Српске 2021–2027. година” (PDF). Бања Лука: Влада Републике Српске Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске. 1. јун 2021. стр. 32-33. Приступљено 17. 11. 2021.

[2] „Значај свињарства, бројно стање и заступљеност свиња на територији Републике Српске...У:Програм узгоја свиња у Републици Српској за период 2020-2024. године” (PDF). www.vladars.net. Влада Републике Српске. Приступљено 19. 11. 2021.

[број_40/16-3] а ^б “Службени гласник Републике Српске”, број 40/16

[4] „2.5.2. Сточарска производња У:Стратегије развоја пољопривреде и руралних подручја Републике Српске 2021–2027. година” (PDF). Бања Лука: Влада Републике Српске Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске. 1. јун 2021. стр. 32. Приступљено 17. 11. 2021.

[:0-5] а ^б „Програм узгоја свиња у Републици Српској за период 2020-2024.године” (PDF). Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС. Приступљено 17. 11. 2021.

[6] „Програм узгоја свиња у Републици Српској за период 2020-2024. године” (PDF). www.vladars.net. Влада Републике Српске. Приступљено 19. 11. 2021.

[7] „2.5.2. Сточарска производња У:Стратегије развоја пољопривреде и руралних подручја Републике Српске 2021–2027. година” (PDF). Бања Лука: Влада Републике Српске Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске. 1. јун 2021. стр. 33. Приступљено 17. 11. 2021.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[а]

[б]

[в]