Свињарство у Републици Српској

Свињарство у Републици Српској има дугу традицију и представља једну од значајних грана сточарства, како према обиму и нивоу производње, тако и према нивоу потрошње.[1]
Опште информације
[уреди | уреди извор]
Свињарство као значајна грана сточарства заузима велики удео у укупној пољопривредној и прехрамбеној производњи у Републици Српској, јер на територији Републике Српске од давнина постоји традиција узгоја свиња и коришћења свињског меса у исхрани људи.[2]
- Заступљеност плодних раса
Неке од најзаступљенијих плодних раса у Републици Српској су: белгијски, дански, холандски немачки и норвешки ландрас.
- Заступљеност месних раса
Најзаступљеније меснате расе су: дурок, хемпшир и пијетрен. Њихово учешће у расном саставу на фармама је различито, тако да су неке у малом броју, нпр. само у запатима. Укрштањем различитих раса и линија желе се искористити сви типови хетерозис ефеката (индивидуе, мајке и оца).
Раса је основна јединица узгојног програма и највећи генетски напредак се постиже у популацији ако се селекција истовремено спроводи на целој популацији. У свињарству Републике Српске заступљена је прилично шаролика расна структура. Разлог шароликости расне структуре свиња може се оправдати:
- престанком рада некадашњих носилаца свињарске производње у Републици Српској,
- немогућношћу извоза свиња и свињског меса у претходном периоду,
- недовољном увозу квалитетно приплодних животиња чистих раса
- традиционалном приступу узгоја свиња код самих узгајивача.
На основу Закона о сточарству, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде донио је Рјешење о утврђивању листе раса, сојева, хибрида и крижанаца домаћих животиња које се узгајају у Републици Српској.[3] У складу са наведеном листом, расе и хибриди свиња који се узгајају у Републици Српској приказани су у доњој табели:
Расе | Хибриди |
---|---|
Белгијски ландрас Велики јоркшир Дански ландрас Дурок (Duroc) Мангулица П 76 Немачки ландрас Пијетрен (Pietrain) Француски ландрас Хемпшир (Hampshire) Холандски ландрас Црна славонска Шведски ландрас |
Галија (Gallia) Наима (Naima) Некар (Necar) Нервие (Nervie) П 76 (Пена) (Pena) Редоне (Redone) Темпо (Tempo) Тибор (Tubor) Топигс (Topigs) Хипор (Hypor) |
Значај
[уреди | уреди извор]
Поред директног значаја свињарства за произвођаче и економску добит Републике Српске, оно има и индиректни утицај на целокупну приведу и научно-истраживачку област.
У свињарству је од посебног значаја број расплодних грла, крмачa и супрасних назимица. Стање крмача и супрасних назимица, приближно прати кретање укупног броја свиња, с тим да је њихов пораст био интензивнији и кретао се по просечној годишњој стопи од 6%. Удео крмача и супрасних назимица у укупном броју свиња је у просеку 14%. Највећи пад крмача и супрасних назимица је био 2017. године, када је у РПГ уписано 240.047 свиња.[4]
Изазови
[уреди | уреди извор]Као и друге гране пољопривредне производње и свињарска производња у Републици Српској среће се са низом изазова, унутрашњих и спољашњих као што су:[5]
- недовољна продуктивност, која се огледа у малом броју живорођене и отхрањене прасади по крмачи,
- неповољан расни састав,
- присуство различитих болести, односно питање здравствене заштите свиња,
- неквалитетан начин трајног означавања свиња,
- недостатак квалитетних нерастова и неконтролисана употреба сјемена за вјештачко осјемењавање назимица и крмача,
- прекомеран увоз живих свиња, свјежег и замрзнутог свињског меса, полутрајних и трајних производа свињског поријекла,
- онемогућеност извоза свињетине у земље Европске уније због дугогодишње вакцинације свиња против класичне куге свиња.
Узгојни циљ
[уреди | уреди извор]Да би узгојни циљ свиња у Републици Српској био успешно остварен у производњи се мора постићи следеће:[6]

- производња 21 товљеника по крмачи годишње са 80% радмана, 55-58% удела меса у полутки, односно 880-928 kg квалитетног мишићног ткива годишње по крмачи,
- број прашења два до три пута по крмачи годишње,
- број живорођене прасади по леглу > 10,5,
- укупан број прасади по крмачи годишње 24,
- број одгојене прасади по крмачи 21,
- угинућа прасади у лактацији крмаче < 9%,
- прираст у тову од 115 дана > 700 g,
- конверзија хране 3 kg за килограм прираста,
- ремонт стада 35% у производним стадима и 45% у нуклеусима
Бројност
[уреди | уреди извор]Производња свиња је сконцентрисана на породичним пољопривредним газдинствима (93% укупног броја свиња и 94% крмача и супрасних назимица). Број свиња је имао осцилације и у просеку је био на нивоу 443 хиљаде. Максималан број свиња је био 2015. године, а минималан у 2014. години.[7]
Година | 2015. | 2016. | 2017. | 2018. |
---|---|---|---|---|
Број фарми крмача и назимица | 123 | 143 | 211 | 431 |
Број крмача и назимица | 8.664 | 8.975 | 9.849 | 13.973 |
У структури сточарске производње, израженој у условним грлима, свиње имају учешће од 17%. Имајући ово у виду укупан број свиња је незнатно растао по просечној годишњој стопи од 0,63%.
2014. | 2015. | 2016. | 2017. | 2018. | (%)[в] | |
---|---|---|---|---|---|---|
Свиње укупно | 435.000 | 452.000 | 442.000 | 441.000 | 446.000 | +0,63 |
Крмаче и суп. назимице | 61.000 | 61.000 | 60.000 | 62.000 | 77.000 | +5,99 |
Обележавање свиња
[уреди | уреди извор]Обележавање свиња представља основну зоотехничку меру од чијег спровођења зависи успех осталих мера у свињарству и сточарству. Обележавање представља стављање одређених знакова/ симбола или бројева на најподеснији део тела животиње са циљем њиховог распознавања. Обележавању се мора посветити велика пажња у смислу квалитетног и благовременог извођења, јер без њега није могуће пратити телесни развој, контролисати производњу и спроводити селекцију.[5]
У свињарству Републике Српске примјењују се следећи начини обележавања:
- тетовирање,
- стављање ушних маркица.
Напомене
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „2.5.2. Сточарска производња У:Стратегије развоја пољопривреде и руралних подручја Републике Српске 2021–2027. година” (PDF). Бања Лука: Влада Републике Српске Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске. 1. јун 2021. стр. 32-33. Приступљено 17. 11. 2021.
- ^ „Значај свињарства, бројно стање и заступљеност свиња на територији Републике Српске...У:Програм узгоја свиња у Републици Српској за период 2020-2024. године” (PDF). www.vladars.net. Влада Републике Српске. Приступљено 19. 11. 2021.
- ^ а б “Службени гласник Републике Српске”, број 40/16
- ^ „2.5.2. Сточарска производња У:Стратегије развоја пољопривреде и руралних подручја Републике Српске 2021–2027. година” (PDF). Бања Лука: Влада Републике Српске Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске. 1. јун 2021. стр. 32. Приступљено 17. 11. 2021.
- ^ а б „Програм узгоја свиња у Републици Српској за период 2020-2024.године” (PDF). Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС. Приступљено 17. 11. 2021.
- ^ „Програм узгоја свиња у Републици Српској за период 2020-2024. године” (PDF). www.vladars.net. Влада Републике Српске. Приступљено 19. 11. 2021.
- ^ „2.5.2. Сточарска производња У:Стратегије развоја пољопривреде и руралних подручја Републике Српске 2021–2027. година” (PDF). Бања Лука: Влада Републике Српске Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске. 1. јун 2021. стр. 33. Приступљено 17. 11. 2021.
Литература
[уреди | уреди извор]- Закона о сточарству (“Службени гласник Републике Српске”, број 44/15)
- Закона о републичкој управи (“Службени гласник Републике Српске”, број 115/18)