Севиријани (гностици)

Исидор Севиљски у књизи Етимологије о севиријанима. Лист 213г Гигантског кодекса . Рукопис из 13. вијека, Национална библиотека Шведске .

Севиријани ( стгрч. σευηριανοί  ; лат. severiani; др. рус. сeвирьюне ) - хришћански правац 2. вијека, назван по оснивачу њихових учења - Севиру ( стгрч. Σευῆρός Σευηρος ; лат. Severus).

Епифаније Кипрски сматрао је да је Севир био претходник Тацијанов, док су Евсевије Кесаријски, Теодорит Кирски, Јероним Стридонски држали да је Севир био насљедник Тацијанов. Севирово учење је један од праваца гностицизма. Према томе учењу, постоје два бога. Други бог Јалдаваот или Саваот влада над началима и властима који су створили свијет. Ђаво, змија, рођен је од другог бога. Змија је вишњом силом била низвргнута на земљу, распалила се похотом и смијешала са земљом, као са женом; и осјемењивањем њеним (тј његовим) сјеменом израсло је грожђе; гипка лоза изображава змију; бијело грожђе је као змија, а црно грожђе је попут змаја; округле бобице грожђа су попут капи отрова. Вино справљено од грожђа замагљује људске умове, изазива страствену раслабљеност, буди снажну пожуду, производи гњев, јер се тијело опија снагом вина и змајевог отрова. Из тих разлога, севиријани су се потпуно суздржавали од вина. Жена је, према учењу севиријана, дјело сатане; они који ступају у брак извршују дјело сатанско. Севиријани су били безбрачници. Према учењу севиријана, у мушкараца је само половину тијела, до пупка, Божија; а друга половина је ђаволска. Према Епифанију Кипарском, севиријани су се користили неким неканонским књигама, а такође дијелом и признатим књигама. Из посљедњих су бирали цитате и тумачили их сагласно своме учењу.

Спољашње везе

• John Henry Blunt. Dictionary of Sects, Heresies, Ecclesiastical Parties, and Schools of Religious Thought. Rivingtons, 1903. p. 557
• Епифаний Кипрский. «На восемьдесят ересей Панарий, или Ковчег». О севирианах двадцать пятой, а по общему порядку — сорок пятой, ереси.
• Иоанн Дамаскин. О ста ересях вкратце. 45. Севириане
• Аурелије Августин. («Јереси, допуштене Богом, у једној књизи») Augustinus. «De Haeresibus ad Quodvultdeum Liber Unus».
• «De Haeresibus ad Quodvultdeum Liber Unus» — «Livre sur les hérésies À Quodvultdeus»
• Augustinus. «De Haeresibus ad Quodvultdeum Liber Unus».
• PL. 53. col. 599. XXIV.
• Теодорит Кирски PG 83 col. 371
• Isidorus Hispalensis. Etymologiarum libri XX. Liber VIII. V. 24.