Секреторна ткива
Секреторна ткива су врста сложених трајних биљних ткива са способношћу стварања секрета. Секрети су производи метаболизма који се могу сакупљати у биљном телу или излучивати ван њега.
Типови секреције и секреторних ткива
[уреди | уреди извор]Разликују се два типа секреције:
- интрацелуларна секреција при којој секрет бива излучен из протопласта и накупља се или у уљној кесици (екстраплазматска кесица) или у вакуоли;
- екстрацелуларна секреција при којој се секрети излучују из ћелије у спољашњу средину.
Ако се секрети сакупљају и остају било у ћелији било у посебним просторима (интерцелуларима), цевима или каналима, као што су нпр. млечне цеви, код фамилије млечика (Euphorbiaceae) и смолни канали (код четинара), онда се ради о ендогеним секреторним ткивима.
Излучивање секрета кроз ћелијски зид ван биљног тела, одређује егзогена секреторна ткива и ћелије, остварује се помоћу жлезданих ћелија које граде посебне структуре:
- жлездане длаке
- нектарије,
- хидатоде и др.
Нектарије су жлезде које излучују сладак сок (нектар), који има важну улогу у опрашивању цветова. Вода се излучује из биљке помоћу хидатода. Излучивање воде у капима назива се гутација (биљна роса).
Литература
[уреди | уреди извор]- Визуелни речник ботанике, ННК Интернационал, Београд, 2001.
- Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
- Којић, М: Ботаника, Научна књига, Београд, 1989.
- Маринковић, Р, Татић, Б, Блаженчић, Ј: Морфологија биљака, Београд, 1979.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Овај чланак је недовршен. |