Пређи на садржај

Селена Вицковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Селена Вицковић
Датум рођења1958.
Место рођењаБеоград

Селена Вицковић (Београд, 1958) српска је савремена уметница.[1]

Дипломирала је 1982. године на Факултету примењених уметности у Београду, на ком је и магистрирала 1988. године. Од 1984. до 1986. године била је на специјализацији на Ecole Nationale Superieure des Beaux Arts у Паризу, као стипендиста француске владе. Предавала је Факултету примењених уметности у Београду са звањем доцента до 2013. године. Имала је више самосталних изложби и учествовала на бројним групним изложбама. Једна од најзначајнијих самосталних изложби је одржала у Народном музеју Зајечара 2020. под називом „Игре”, коју је посветила свом ујаку, глумцу Зорану Радмиловићу.[2] Тренутно живи и ради у Београду и Паризу.[3]

Самосталне изложбе

[уреди | уреди извор]
  • „Игре”, Галерија Народног музеја Зајечар, 2020.
  • „Ко се боји мрака још…”, Галерија Новембар, Београд, 2019.
  • „Ућути, молим те”, Навигатор Арт Галерија, 2019.
  • „Мани / Руке”, Галерија Ателиер, Рим, 2018.
  • „Зачарани”, Културни центар Србије, Париз, 2016.
  • „Цртежи”, у оквиру програма Поликултура, Галерија Повља, Брач, Хрватска, 2016.
  • „Солдатс” Француски културни центар Георгес Санд, Баку, Азербејџан, 2010.
  • „Alice isn’t in Wonderland anymore”, Културни центар Србије, Копенхаген, 2010.
  • „0 in condotta”, Галерија Ателиер, Рим, 2009.
  • „Играчка – плачка”, Галерија Звоно, Београд, 2009.
  • „Селена Вицковић – цртежи”, Галерија Хаос, Београд, 2007.
  • „Селена Вицковић – слике и дизајн”, Париз (1998, 1996, 1994), 2006.
  • „Селена Вицковић - слике”, Галерија Студио Цостел, Париз, 2000.
  • „Селена Вицковић – слике и цртежи 1994–97”, Ликовна галерија Културног центра, Београд, 1997.
  • „Селена Вицковић, цртежи и слике”, Галерија студентског културног центра, Београд, 1984.

Групне изложбе

[уреди | уреди извор]
  • „Зимски врхунци”, Галерија Новембар, Београд, 2020.
  • „Летња треперења”, Галерија Новембар, Београд, 2018.
  • „Играчке и роботи у књигама уметника пергамент концертина”, Ноћ музеја, Педагошки музеј, Београд, 2018.
  • „Форма, Примена, Уметност”, 70 година факултета примењених уметности у Београду, Музеј града, Београд, 2018.
  • „Collecting is Connecting”, колекција компаније Винер Штедише Осигурање, Кућа легата, Београд, 2017.
  • „Докторе, сликај ме! Уметниче лечи ме!”, Национална галерија, Београд, 2017.
  • „Happy New Art – The Meaning of Time, 15 anni”, Галерија Ателиер, Рим, 2016.
  • „20 година галерије Хаос”, Галерија Хаос, Београд, 2015.
  • „Happy New Art”, Галерија Ателиер, Рим (2013, 2012, 2010), 2015.
  • „Српски уметник = европски уметник”, Павиљон Цвијета Зузорић, Београд, 2013.
  • „Slaves et Nomades, 11 femmes artistes”, Галерија Сингулиерс, Париз, 2011.
  • „Пролећни анале, Нова ирационална фигуративност”, Ликовни салон Дома културе, Чачак, 2010.
  • „Париске вертикале”, Галерија Атриум, Библиотека града, Београд, 2009.
  • „Carrefour 2”, Културни центар Србије, Париз, 2009.
  • Откуп уметничких дела, Секретаријат за културу, Галерија Магацин, Београд, 2007.
  • Тржишни пласман нове слике 80-тих, Продајна галерија, Београд, 2006.
  • „Париска искуства”, Продајна галерија, Београд, 2006.
  • Салон де Монруж, Париз (1999), 2004.
  • „Странци, 6 уметница”, Културни центар Србије, Париз, 2004.
  • „Conversation à sept”, Културни центар Србије, Париз, 2002.
  • „50 година Факултета примењених уметности у Београду,” Павиљон Цвијета Зузорић, Београд, 1998.
  • „Између лика и одраза, 7 актуелних уметника”, Музеј савремене уметности, Београд, 1998.
  • Атеље Вила де Парис, по конкурсу Министарства културе Француске, 1999–2008.
  • Cité internationale des arts, Париз, 1992.
  • Награда Салона савремене уметности Монруж, 1999.

Монографије

[уреди | уреди извор]
  • „О уметности Селене Вицковић”, аутор др Лидија Мереник, издавач Фондација Вујичић колекција, Београд, 2014.
  • „Играчка-плачка”, Селена Вицковић, 2010.
  • „1997–2009”, аутор Марина Мартић, реализација McCann Erickson, Београд

Чланство у удружењима

[уреди | уреди извор]
  • Члан Дома уметника Француске од 1993.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Selena Vicković”. Wiener Art Collection (на језику: енглески). Приступљено 2022-08-11. 
  2. ^ Mitrović, Objavio/la: Katarina (2020-10-17). „Otvorena izložba slika “Igre”, Selene Vicković u zaječarskom muzeju (FOTO)”. Zaječar Online (на језику: српски). Приступљено 2022-08-11. 
  3. ^ „Селена Вицковић – ФПУ”. www.fpu.bg.ac.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-08-11.