Пређи на садржај

Сергеј Суровикин

С Википедије, слободне енциклопедије
Сергеј Суровикин
Сергеј Суровикин 2021. године
Лични подаци
Пуно имеСергеј Владимирович Суровикин
Датум рођења(1966-10-11)11. октобар 1966. (58 год.)
Место рођењаНовосибирск, СССР
Војна каријера
Служба Совјетски Савез
 Русија
1987–данас
ЧинГенерал армијe
ОдликовањаХерој Руске Федерације, Орден Храбрости, Орден Црвене звезде, Орден за војне заслуге

Сергеј Владимирович Суровикин (рус. Сергей Владимирович Суровикин; Новосибирск, 11. октобар 1966) генерал је Оружаних снага Русије и командант Ваздушно-космичких снага. Био је задужен за формирање руске војне полиције, нове организације у оквиру руске армије.[1] Суровикин је командовао Источним војним округом између 2013. и 2017. године, а медијима је представљен као командант Групе снага у Сирији у руској војној интервенцији у Сиријском грађанском рату. У октобру 2022. године именован је за команданта Здружених снага Русије у Украјини.[1]

Војна служба

[уреди | уреди извор]

Суровикин је рођен 11. октобра 1966. године у Новосибирску.[2] Суровикин је 1987. године завршио Омску вишу војну командну школу. Послат је у јединицу Спетсназа и учествовао је у совјетско-авганистанском рату.[3]

До августа 1991. био је капетан и командант 1. стрељачког батаљона у 2. гардијској таманској моторострељачкој дивизији. Током августовског пуча, Суровикин је добио наређење да пошаље свој батаљон у тунел на Баштенском прстену, где су убијена три демонстранта. После пораза пуча, Суровикин је ухапшен и седам месеци држан под истрагом. Међутим, оптужбе су одбачене 10. децембра јер је Борис Јељцин[4] закључио да је Суровикин само извршавао наређења. Потом је унапређен у чин мајора.[5]

Суровикин је похађао Војну академију Фрунзе. У септембру 1995. године, војни суд московског гарнизона га је осудио на годину дана условно због илегалне продаје оружја. Пресуда је укинута након што је истрага закључила да је Суровикин пристао да свом колеги студенту да пиштољ за коришћење на такмичењу, не знајући за његову намену.[6] Године 1995. дипломирао је на Војној академији Фрунзе. Суровикин је послат у Таџикистан и тамо је командовао моторизовано-стрељачким батаљоном. Потом је постао начелник штаба 92. стрељачког пука, начелник штаба и командант 149. гардијског моторног пука и начелник штаба 201. стрељачке дивизије.[7]

Године 2002. дипломирао је на Војној академији Генералштаба. Постао је командант 34. стрељачке дивизије у Јекатеринбургу.[8]

Од јуна 2004. предводио је 42. гардијску моторизовану стрељачку дивизију, стационирану у Чеченији.

Био је начелник штаба 20. гардијске армије од 2005. године. У априлу 2008. постао је командант армије.

Суровикин (лево) са министром одбране Сергејем Шојгуом, Башаром ал Асадом и сиријским министром одбране Алијем Ајубом 2017. године

У новембру 2008. Суровикин је постао начелник Главне оперативне управе Генералштаба.[9] У јануару 2010. постао је начелник штаба Волшко-уралског војног округа, који је убрзо постао део Централног војног округа.[10]

Од новембра 2011. године био је на челу радне групе задужене за формирање Војне полиције.[11] Саопштено је да је Суровикин упућен на чело Војне полиције након што је она успостављена; али до именовања није дошло због интервенције руског војног тужилаштва, наводе руски медији, који су ситуацију представили као сукоб на терену између Министарства одбране и Војног тужилаштва.[12][13] У октобру 2012. постао је начелник штаба Источног војног округа. У октобру 2013. године постављен је за команданта округа. [14] Суровикин је 13. децембра унапређен у чин генерал-пуковника.[15]

Дана 9. јуна 2017. представницима медија је представљен као командант руских оружаних снага распоређених у Сирији.[16][17] Наводно је преузео ову функцију у марту 2017. године.[18]

Руски медији су у септембру 2017. године навели Суровикина као вероватног наследника Виктора Бондарева, који је 26. септембра смењен са места команданта Ваздушно-космичких снага.[19] [1] Према извештају који је 2. новембра 2017. објавила група РБК, а који је цитирао анонимни извор у МО, Суровикин је именован за команданта Ваздушно-космичких снага, упркос његовим првобитним примедбама.[20]

Суровикин на додела Ордена Хероја Руске Федерације 2017. године са Владимиром Путином

Крајем новембра 2017, руско Министарство одбране „Краснаја звезда“ је известило да је Суровикин председничким указом од 22. новембра именован за команданта Ваздушно-космичких снага. [21] ТАСС је указао да је Суровикин тако постао први комбиновани командант у историји Русије и Совјетског Савеза који је постављен на чело руских или совјетских ваздушних снага.[22] За вођство снага у Сирији 28. децембра проглашен је за Хероја Руске Федерације.[23]

Под командом Суровикина постигнута је значајна прекретница у борби против терориста. Сиријска влада је повратила преко 50% контроле над Сиријом до краја 2017. након низа успешних војних кампања. Према војним стручњацима, Суровикин је био тај који је успео да преокрене ток рата у Сирији.[24][25] [26] [27]

Поново је од јануара до априла 2019. Суровикин преузео дужност команданта контингента руских војних снага у Сирији. Све у свему, командовао је групом руских снага у Сирији више од годину дана, што је било дуже од било ког другог официра који је био на тој функцији.[28]

Године 2021. Суровикин је унапређен у генерала армије. Као један од неколицине руских официра који су достигли такав чин, неки су спекулисали да би он могао бити евентуални наследник Валерија Герасимова.[29]

Санкције

[уреди | уреди извор]

У фебруару 2022. Суровикин је додат на листу санкција Европске уније јер је „одговоран за активну подршку и спровођење акција и политика које подривају и угрожавају територијални интегритет, суверенитет и независност Украјине, као и стабилност или безбедност у Украјини“.[30]

Награде и приватни живот

[уреди | уреди извор]

Суровикин је три пута одликован Орденом Црвене звезде, Орденом за војне заслуге и Орденом за храброст. Одликован је Херојем Руске Федерације у децембру 2017. године.[31]

Ожењен је и има две ћерке.[32]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Создатель военной полиции генерал Суровикин возглавит ВКС России Rossiyskaya Gazeta, 21 September 2017.
  2. ^ „Суровикин Сергей Владимирович” [Surovikin Sergey Vladimirovich]. structure.mil.ru (на језику: руски). Приступљено 29. 2. 2016. 
  3. ^ „В Екатеринбурге полковник застрелился на учениях на глазах у командования, не выдержав критики” [In Yekaterinburg, a colonel shot himself on exercises in front of command, unable to withstand criticism]. www.newsru.com (на језику: руски). News.ru. 22. 4. 2004. Приступљено 29. 2. 2016. 
  4. ^ „Сергей Владимирович Суровикин. Биографическая справка” [Sergey Vladimirovich Surovikin: Biography]. RIA Novosti (на језику: руски). 7. 7. 2011. Приступљено 12. 10. 2016. 
  5. ^ „Профессия — служить родине” [Occupation – Serving the Motherland]. www.mk.ru (на језику: руски). Moskovskij Komsomolets. 29. 3. 2011. Приступљено 29. 2. 2016. 
  6. ^ Safronov, Ivan; Muradov, Musa (14. 12. 2011). „Военную прокуратуру не устроил полицейский кандидат” [Military prosecutor's office did not accept a military police candidate]. Kommersant (на језику: руски). Приступљено 23. 10. 2016. 
  7. ^ „В Екатеринбурге полковник застрелился на учениях на глазах у командования, не выдержав критики” [In Yekaterinburg, a colonel shot himself on exercises in front of command, unable to withstand criticism]. www.newsru.com (на језику: руски). News.ru. 22. 4. 2004. Приступљено 29. 2. 2016. 
  8. ^ Safronov, Ivan; Muradov, Musa (14. 12. 2011). „Военную прокуратуру не устроил полицейский кандидат” [Military prosecutor's office did not accept a military police candidate]. Kommersant (на језику: руски). Приступљено 23. 10. 2016. 
  9. ^ „Генерал Суровикин Сергей Владимирович” [General Surovikin Sergey Vladimirovich]. 42msd.ru (на језику: руски). Приступљено 29. 2. 2016. 
  10. ^ „Суровикин Сергей Владимирович” [Surovikin Sergey Vladimirovich]. structure.mil.ru (на језику: руски). Приступљено 29. 2. 2016. 
  11. ^ „Возглавить военную полицию в РФ может экс-руководитель ВАИ Минобороны” [Lead the military police in the Russian Federation may be ex-head of the Ministry of Defense VAI]. РИА Новости (на језику: руски). 29. 10. 2012. Приступљено 29. 2. 2016. 
  12. ^ Сергей Суровикин не прошел дальше отбора: Вместо военной полиции он возглавил штаб Восточного военного округа Kommersant, 30 October 2012.
  13. ^ Safronov, Ivan; Muradov, Musa (14. 12. 2011). „Военную прокуратуру не устроил полицейский кандидат” [Military prosecutor's office did not accept a military police candidate]. Kommersant (на језику: руски). Приступљено 23. 10. 2016. 
  14. ^ „Суровикин Сергей Владимирович” [Surovikin Sergey Vladimirovich]. structure.mil.ru (на језику: руски). Приступљено 29. 2. 2016. 
  15. ^ „У К А З” [Ukase]. www.redstar.ru (на језику: руски). Архивирано из оригинала 31. 3. 2016. г. Приступљено 29. 2. 2016. 
  16. ^ Briefing of Chief of the Main Operational Directorate of the Russian General Staff S. Rudskoy
  17. ^ Российский командующий в Сирии рассказал об операции против ИГ* RIA Novosti, 9 June 2017.
  18. ^ Генерал с сирийским взглядом на ВКС: Сергей Суровикин получил новое назначение Kommersant, 22 September 2017.
  19. ^ Источники сообщили о смене командующего ВКС России, RIA Novosti, 21 September 2017.
  20. ^ Российской группировке в Сирии нашли нового командующего
  21. ^ Штандарты в надёжных руках Krasnaya Zvezda, 29 November 2017.
  22. ^ Главкомом ВКС назначен Сергей Суровикин TASS, 29 November 2017.
  23. ^ Baranets, Viktor; Grachev, Ivan (28. 12. 2017). „Стало известно, за что именно получили Звезду Героя генералы, воевавшие в Сирии” [Reasons behind the awarding of the Gold Star to generals who fought in Syria discovered]. Komsomolskaya Pravda (на језику: руски). Приступљено 29. 12. 2017. 
  24. ^ РБК (2. 11. 2017). „Российской группировке в Сирии нашли нового командующего”. РБК (на језику: руски). rbc.ru. Приступљено 29. 12. 2017. 
  25. ^ „Министр обороны доложил Верховному Главнокомандующему о выполнении его приказа по выводу российских войск из Сирии”. Департамент информации и массовых коммуникаций Министерства обороны (на језику: руски). mil.ru. 22. 12. 2017. Приступљено 22. 12. 2017. 
  26. ^ „Они сражались за Сирию. 11 российских генералов, отличившихся в арабской республике”. kommersant.ru (на језику: руски). Коммерсантъ.ru. 11. 12. 2017. Приступљено 28. 12. 2017. 
  27. ^ „"В плен никого не брать!"”. 
  28. ^ „Командующего ВДВ десантировали в Сирию”. kommersant.ru. 23. 6. 2020. 
  29. ^ „Путин присвоил звание генерала армии главкому ВКС РФ Сергею Суровикину”. TASS. Приступљено 16. 8. 2021. 
  30. ^ Council Decision (CFSP) 2022/265 of 23 February 2022 amending Decision 2014/145/CFSP concerning restrictive measures in respect of actions undermining or threatening the territorial integrity, sovereignty and independence of Ukraine (на језику: енглески) (32022D0265), 23. 2. 2022, Приступљено 3. 3. 2022 
  31. ^ „Путин присвоил звание Героя России генералу Суровикину за успехи в Сирии”. Архивирано из оригинала 13. 06. 2019. г. Приступљено 10. 06. 2022. 
  32. ^ „Суровикин Сергей Владимирович” [Surovikin Sergey Vladimirovich]. structure.mil.ru (на језику: руски). Приступљено 29. 2. 2016. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сергеј_Суровикин&oldid=28779363”