Сергије Глумац

Сергије Глумац
Лични подаци
Датум рођења	(1903-01-12)12. јануар 1903.
Место рођења	Ужгород, Аустроугарска
Датум смрти	23. децембар 1964.(1964-12-23) (61 год.)
Место смрти	Загреб, ФНР Југославија
Породица
Супружник	Бланка
Родитељи	Милош
Уметнички рад
Поље	Сликарство, Графички дизајн, Сценографија.
Утицаји од	Љубомир Ивановић, Андре Лот

Сергије Глумац (Ужгород, 12. јануар 1903 — Загреб, 23. децембар 1964.) био је сликар, графички дизајнер и сценограф.

Биографија

Сергије Глумац је рођен у Ужгороду од оца Милоша војног старешине, пореклом из околине Шибеника, али се често селио због очевог позива. Након завршених нижих разреда средње школе у ​​Бечу, почео је да се обучава за морнара 1917. Са родитељима се 1919. преселио у Београд, где је похађао Реалну гимназију и ванредно учио сликарство на Уметничкој школи у Београду у класи професора Љубомира Ивановића. 1921. одселили су се за стално у Загреб, где је Глумац завршио последња два разреда гимназије. Студирао је архитектуру у Берлину и сликарство у Академију у Загребу од 1923. до 1927. Усавршавао се 1925-1926 у атељеу Андреа Лота у Паризу.

Глумац је приватно и професионално био повезан са загребачком јеврејском породицом Александер која је била власник Прве хрватске фабрике уља. За ову фабрику је Глумац током 1930-их као графички дизајнер израдио визуелни идентитет уз координацију целокупне промотивне кампање: од пласирања производа на тржиште преко опсежног оглашавања до организовања презентације на значајним сајмовима као што су Загребачки и Љубљански велесајам.

Глумчеву заоставштину (око 3.000 радова) његова удовица Бланка поклонила је 1990. године Графичком опдељењу ХАЗУ, Музеју сувремене умјетности и Народној галерији у Загребу.

Самосталне изложбе

• Загреб (1931, 1958)
• Београд (1956)

Групне изложбе

• Југословенско вајарство и сликарство (Лондон 1930),
• Југословенска графика (Мец, Сарбрикен 1933; Кошице, Оденсе 1938),
• Група загребачких уметника (Загреб 1934–36),
• Пола века хрватске уметности (Загреб 1938/39) ,
• Ликум и Удружење ликовних уметника Хрватске (1948–65),
• Хрватска графика (Загреб 1954),
• Сто листова југословенске модерне графике (у више европских и јужноамеричких градова 1953–55).

Постхумно:

• Андре Лот и његови југословенски студенти (Београд 1974),
• Експресионизам и хрватско сликарство (Загреб 1980),
• Кубизам и хрватско сликарство (Загреб 1981).

Уметничко стваралаштво

Сергије Глумац је сликао и цртао социјалне мотиве, бродове, фабричке радионице и машине (Радници 1928). Композицију је градио на чврстом облику и конструктивном разлагању простора, те на интензивним контрастима светлости. Радио је бакрописе, литографије, дрворезе, линорезе, пастеле и цртеже. Издао је графичке мапе Метро (1928), Париз (1929), Бетон (1930), Дубровник (1941) и Раде Кончар (1956). Био је сценограф Хрватског народног казалишта у Загребу од 1930. до 1937.

Промене које су захватиле хрватско друштво после Другог светског рата одразиле су се и на уметнички језик, који у случају Сергија Глумца више нема експериментални карактер предратног периода. Послератни период реконструкције модернизма, након кратке соцреалистичке фазе, све до средине 1950-их био је праћен сталним тензијама и полемикама између традиционалног израза, који је тежио остваривању континуитета са предратном националном традицијом и струје која је захтевала експеримент и колективно деловање у пројекту будућности Југославије. У том напетом идеолошком тренутку Глумчево послератно графичко обликовање заснивало се на традицији ранијег периода, што му је обезбедило континуитет са модернистичком традицијом националне уметности и после Другог светског рата.

Види још

• Списак српских сликара