Пређи на садржај

Серпентинит

С Википедије, слободне енциклопедије
Серпентинит са Златибора

Серпентинити су метаморфне стене које настају процесом аутометаморфозе перидотита. Аутометаморфоза је процес метаморфозе стене остатком сопственог растопа, чија је температура око 400°C.

Серпентинити су стене које се најчешће јављају у великим масама. Масивне су текстуре, мада могу бити и шкриљаве, када их називамо серпентинским шкриљцима. Ове стене су обично јако испуцале и испресецане жицама хризотила, азбеста и других секундарних материјала.

Изданак серпентинита са Маљена

Изграђени су од серпентина, који показује мрежасту грађу, ако је настао од оливина, или је решеткаст, када је настао од пироксена. Од споредних састојака садрже хромит, магнетит и талк.

Зелени су, тамнозелени, или шарени.

Серпентинити су значајни као носиоци корисних минералних сировина. У њима се јављају лежишта хризотила, азбеста и магнезита.

Жице мегнезита у серпентинитима (Маљен)

Као грађевински камен ове стене су неподесне, јер су јако испуцале. Само једре партије серпентинита, лепих боја, употребљавају се као декоративни камен.

Рад у серпентинитима је веома тежак. У рудницима са подземном експлоатацијом и тунелима серпентинити, услед процеса серпентинизације, повећавају своју запремину, услед чега се дробе и ломе, при чему отежавају експлоатацију у самом руднику и представљају велику опасност за рударе.

У нашој земљи ове стене су веома распрострањене. Углавном су јурске, ређе палеозојске старости (у источној Србији). Највеће масе серпентинита налазе се на Маљену и Златибору.

Литература

[уреди | уреди извор]
  1. Ђорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. Основи петрологије. Београд: Наука

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]