Сехадете Мекули
Сехадете Мекули | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Сехадете Доко |
Датум рођења | 16. октобар 1928. |
Место рођења | Охрид, Краљевина СХС |
Датум смрти | 12. новембар 2013.85 год.) ( |
Место смрти | Приштина, Србија |
Универзитет | Универзитет у Скопљу |
Породица | |
Супружник | Есад Мекули |
Деца | 2 |
Научни рад | |
Позната по | лечељу повређених демонстраната током немира на Косову 1981. |
Сехадете Мекули (алб. Sehadete Mekuli; Охрид, 16. октобар 1928 — Приштина, 12. новембар 2013) била је југословенска професорка, гинеколог и јавни радник. Постала је позната по неговању повређених демонстраната током немира на Косову 1981. године, када су Албанци захтевали отцепљење САП Косова од СР Србије и СФР Југославије. Због тога јој је ускраћено звање редовног професора на Медицинском факултету Универзитета у Приштини и принуђена је да оде у превремену пензију 1988. године.
Била је удата за песника Есада Мекулија. Била је инспирација за лик Теуте Шкрели у роману Исмаила Кадареа — Krushqit jane te ngrire (срп. Свадбена поворка претворена у лед).
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођена је 16. октобра 1928. године у албанској породици Охриду. Гимназију је завршила 1947. године у свом родном граду, а затим је студирала медицину на Универзитету у Скопљу, где је дипломирала 7. јануара 1954. Од 1. априла 1954. године почела је да ради у болници у Приштини као гинеколог и акушер. Специјализовала је гинекологију марта 1960. године у Београду. Од 1960. до 1962. године била је шеф Гинеколошко-акушерског павиљона болнице у Приштини. Године 1963, из политичких разлога, напустила је рад у болници и постала начелник Диспанзера (јавног диспанзера), у оквиру Дома здравља Приштина. Јануара 1968. године вратила се на функцију начелника Гинеколошко-акушерског павиљона у болници у Приштини.[1] Такође је развила циклус предавања за школе и домове за унапређење здравственог васпитања девојчица.[2]
Након отварања Универзитета у Приштини, била је изабрана за примаријуса Медицинског факултета који је отворен 1970. Докторирала је на Универзитету у Београду 1973. и постала ванредни професор на Универзитету у Приштини 1976. Учествовала је у оснивању Удружења лекара Косова и руководила издавањем медицинског часописа Praxis medica. Почев од 1972. године била је директор Гинеколошке клинике у оквиру Медицинског факултета Универзитета у Приштини.[1] Издала је 31 чланак у медицинским часописима.[1]
Била је удата за песника Есада Мекулија (1916—1993). Преминула је 12. новембра 2013. године у Приштини, а имала је двоје деце.[1]
Немири на Косову 1981.
[уреди | уреди извор]Године 1981. бринула о демонстрантима повређеним током немира на Косову 1981. године, када су Албанци захтевали отцепљење САП Косова од СР Србије и СФР Југославије.[3] Оптужена је да је стала на страну демонстраната у њиховим захтевима.[4][2] Због ових поступака, Универзитет у Приштини је одбио да је унапреди у звање редовног професора, па је у октобру 1988. била приморана да оде у превремену пензију.[3] Након распада Југославије, сви здравствени радници са клинике су избачени. Године 1996. отворила је приватну клинику за гинекологију и акушерство у сарадњи са добротворном организацијом Мајке Терезе, која је довела гинекологе са читаве територије Косова и Метохије да лече жене.[2]
Њени лик и дело инспирисали су Исмаила Кадареа у стварању лика Теуте Шкрели из романа Krushqit jane te ngrire (срп. Свадбена поворка претворена у лед).[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г „Përcillet në shtëpinë e fundit Prof.dr. Sehadete Mekuli” (на језику: Albanian). Koha Ditore. 12. 11. 2013.
- ^ а б в „Ka vdekur në Prishtinë prof dr. Sadete Mekuli (1928–2013)” [She Died in Pristina: Prof. Dr. Sadete Mekuli (1928–2013)]. Radio Television of Kosovo (на језику: Albanian). Приступљено 6. 1. 2016.
- ^ а б в Robert Elsie (15. 11. 2010). Historical Dictionary of Kosovo. Scarecrow Press. стр. 82. ISBN 978-0-8108-7483-1.
- ^ Kullashi, Muhamedin. „LIMPIEZA ÉTNICA EN LA EX-YUGOSLAVIA” [Ethnic Cleansing in Yugoslavia] (PDF) (на језику: Spanish). praxis.univalle.edu.co. стр. 88. Архивирано из оригинала (PDF) 2016-03-04. г. (note 16)