Сељак (часопис)
_01.jpg) Лист Сељак из 1863. године | |
| Тип | пољопривредни илустровани лист |
|---|---|
| Формат | 23 cm; 30 cm; 28 cm |
| Власник | Ђорђе Радић |
| Издавач | Нови Сад |
| Главни уредник | Ђорђе Радић |
| Оснивање | 1862. |
| Укидање | 1881. |
| Језик | српски |
| Седиште | Нови Сад |
Сељак : лист за поље, кућу и башту је часопис везан за пољопривредне теме. Период излажења овог часописа је од 1862. године до 1881. године. Издаје и уређује га Ђорђе Радић, први доктор пољопривредних наука у Србији.
О часопису
[уреди | уреди извор]Први број часописа Сељак изашао је 15. јануара 1862. године у Новом Саду.[1] Издаје га и уређује Ђорђе Радић, један од најзначајнијих пољопривредних стручњака које је Србија имала у XIX и на почетку XX века. Часопис није излазио од 1870. до 1871. године , а разлог је одлазак уредника Ђорђа Радића у Београд на нову дужност. Лист је поново покренуо Пера Болгарић 1872. године у Панчеву.[2] У часопису су биле лако писане поуке и практична упутства. Био је и богато илустрован, тако да је Сељак био изузетно популаран у народу. Често је мењао поднаслове и штампарије.[3]
Промена поднаслова
[уреди | уреди извор]- Од 1963. Недељни лист за кућу, поље и башту са илустрацијама
- Од 1865. Недељни лист за поље, кућу, башту, уметност и обртност
- Од 1/2/1867 Илустровани недељни лист за целокупну екомомију, уметност и обртност
- Од бр. 1/1880 Илустровани лист за целокупну пољску привреду и кућевне потребе
Периодичност излажења
[уреди | уреди извор]На почетку је излазио сваког четвртка, а касније сваког другог четвртка, да би пред крај излажења периодичност била једном месечно.[2]
- Од броја 1/1863. до броја 47/1863. године сваког четвртка
- Од броја 48/1863. сваког другог четвртка
- Од броја 1/1865. сваког понедељка
- Од броја 1/1880. 10. и 25 у месецу
- Од броја 1/1881. једном месечно
Теме
[уреди | уреди извор]Теме часописа су биле везане за пољопривреду, практичне савете у вези гајења, лечења биљака и животиња, различитих рецепата како за кување, тако и за лечење.[3]
_04.jpg)
_05.jpg)
Рубрике
[уреди | уреди извор]- Нашим домаћицама
- Лекар
- Ситнице
- Писмоноша
- Трговина
Уредници
[уреди | уреди извор]Од почетка излажења до 1869. године уредник је био Ђорђе Радић. Две године није излазио часопис (1870. и 1871) и поново га је покренуо Пера Болгарић 1872. године у Панчеву.
Штампарија
[уреди | уреди извор]Током излажења често су се мењале штампарије.[2][3]
Из Сељака
[уреди | уреди извор]| „ | Најбоље кувано месо. Пристави га у врелу кључалу воду, и кад је неколико минута у њој врило, додаји по мало ладне воде и кувај неколико сати; овако ће остати сва снага у месу, ал‘ чорба неће ваљати низашта.[4] | ” |
| „ | Свилена буба
Време се приближује за оне, који ће бубе ранити, пак ћемо зато сад почети и о њима све главне послове описивати, које су при рањењу ови буба нуждни. Прво је нуждно имати дудару, из које ће се нуждна рана за бубе набављати, и с‘ овом ћемо дакле почети. О дудари...[5] |
” |
_02.jpg)
_03.jpg)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Станојев, Богдан (1976). 150 година новосадске штампе: 1825-1975. Нови Сад. стр. 130.
- ^ а б в Сељак : лист за поље, кућу и башту / власник, издаје и уређује Ђорђе Радић. - Год. 1, бр. 1 (15. јануар 1862)-год. 8, бр. 6 (1869) ; год. 9, бр. 1-бр. 13 (1872) ; год. 10, бр. 1 (1880)-год. 11, бр. 2 (јануар 1881). - Нови Сад : Ђорђе Радић, 1862-1869;1872-1881 (Нови Сад : Брзотиском Игњата Фукса). - 23 cm; 30 cm; 28 cm
- ^ а б в Кисић, Милица; Булатовић, Бранка (1996). Српска штампа : 1768-1995. : историјско-библиографски преглед. Штампа и српско друштво 19. и 20. века. Београд: Медија центар. стр. 65.
- ^ Ситнице. - У: Сељак, Год. 2, број 7. и 8, стр: 32
- ^ Свилена буба. - У: Сељак, Год. 2, број 15, стр: 59