Сигнал (часопис)

Часопис Сигнал је гласило сигнализма, међународног неоавангардног стваралачког покрета пониклог у српској култури. Часопис је основан 1970. године у Београду,^[1] са поднасловом „Интернационална ревија за сигналистичка истраживања“. Оснивач и главни и одговорни уредник је Мирољуб Тодоровић.

У часопису су радове објављивали неоавангардни песници, прозни писци, есејисти и визуелни уметници из Европе, Северне и Јужне Америке, Јапана и Аустралије.

Сигнал је објављиван у две серије. Прва серија је излазила у раздобљу од 1970. до 1973. године (бројеви: 1, 2-3, 4-5, 6-7 и 8-9). Друга серија је излазила од 1995. до 2004. године (бројеви: 10, 11-12, 13-14, 15-16-17, 18, 19-20, 21, 22-23-24, 25-26-27 и 28-29-30).

Истакнути инострани сарадници часописа „Сигнал“

Раул Хаусман (Raoul Hausmann, дадаиста, оснивач Берлинске Даде 1918. године),
Аугусто де Кампос (Augusto de Campos, један од покретача конкретне поезије),
Микеле Перфети (Michele Perfetti, мејл-артиста, критичар и теоретичар неоавангарде, у више наврата писао о нашем сигнализму),
Адријано Спатола (Adriano Spatola, италијански песник, уређивао часопис за експерименталну поезију „Там Там“),
Клементе Падин (Clemente Padin, визуелни песник и теоретичар, у више наврата писао о сигнализму, уредник неоавангардног часописа "Ovum 10", из Уругваја),
Жилијен Блен (Julien Blaine, визуелни песник, мејл-артист, концептуални уметник и перформер, уредник једног од најбољих часописа неоавангарде Doc(k)s-a),
Саренко (Sarenco, визуелни песник, перформер, антологичар, оснивач и уредник италијанског неоавангардног часописа Lotta poetica),
Еугенио Мичини (Eugenio Miccini, један од најистакнутијих италијанских визуелних песника и теоретичара неоавангарде),
Ричард Костеланец (Richard Kostelanetz, визуелни песник, теоретичар неоавангарде, антологичар, уредник годишњака "Assembling"),
Гиљермо Дајзлер (Guillermo Deisler, чилеански визуелни песник, критичар и антологичар),
Боб Кобинг (Bob Cobbing, енглески конкретни песник и теоретичар звучне поезије),
Ојген Гомрингер (Eugen Gomringer, конкретни песник и теоретичар, један од покретача конкретне поезије),
Пјер Гарније (Pierre Garnier, конкретни песник и теоретичар, оснивач француског спацијализма – Le spatialisme – Prostorna poezija),
Енцо Минарели (Enzo Minarelli, главни представник италијанске poesia visiva - видљива поезија),
Кеичи Накамура (Keiichi Nakamura, јапански визуелни песник и мејл-артист),
Дик Хигинс (Dick Higgins, визуелни песник и теоретичар неоавангарде, уредник издавачке куће енгл. Something Else Press),
Дмитриј Булатов (Dmitry Bulatov, руски визуелни песник, теоретичар и антологичар),
Сол Левит (Sol LeWitt, један од најистакнутијих америчких концептуалиста),
Шозо Шимамото (Shozo Shimamoto, члан познате јапанске неоавангардне групе Гутаи),
Др Клаус Петер Денкер (Dr Klaus Peter Dencker, визуелни песник и теоретичар, састављач једне од култних антологија визуелне поезије "Text-Bilder"),
Руђеро Мађи (Ruggero Maggi, италијански ликовни уметник, визуелни песник и мејл-артиста),
Данијел Далиган (Daniel Daligand, француски визуелни песник, мејл-артиста и критичар),
Вили Р. Мељников (Willi R. Melnikov, руски визуелни песник, мејл-артиста и перформер),
Кум-Нам Баик (Kum-Nam Baik, јужнокорејски мејл-артиста),
Он Кавара (On Kawara, амерички концептуални уметник),
Др Клаус Грох (Dr Klaus Groh, неодадаиста, оснивач великог неодадаистичког центра у Немачкој и аутор бројних антологија и зборника визуелне поезије, мејл-арта и концептуалне уметности).

Извори

^ Шрам Годехард, „Сигнал – интернационална ревија за сигналистичка истраживања“, у књизи Сигнализам у свету, Београд, 1984, стр. 14-15 (изворно објављено 1972)

Литература

Тодоровић Мирољуб, „Поводом првог броја Интернационалне ревије Сигнал“, у књизи Планетарна култура, Београд, 1995, стр. 69-71.
Живковић Живан, „Часопис Сигнал“, у књизи Сигнализам – генеза, поетика и уметничка пракса, Параћин, 1994, стр 25-30.
Илић Војислав И., „Часопис Сигнал“, Мостови, Пљевља, број 100, 1987, стр. 63-73.
Павловић М., „Нови сјај Сигнала“, Политика, 4. октобар 1997, стр. 28.
Тишма Андреј, „Нови крвоток сигнализма“, Сигнал, број 18, 1998, стр. 30/31.
П. М. „Признање српском Сигналу“ (Београдски интернационални часопис добио награду на међународној књижевној смотри као најбоља ревија у 1998. за интермедијална књижевно-уметничка истраживања), Политика, 18. март 1999, стр. 15.
З. Ш. „Нисте усамљени“, Политика, 31. март, 1999.
Косановић Јелена, „Ратно издање као трагање за новим просторима“, Борба, Београд, 29–30. мај 1999, стр. 9.
Тишма Андреј, „Ратни двоброј Сигнала“, Дневник, Нови Сад, 7. јул 1999, стр. 13

‎

[1] Шрам Годехард, „Сигнал – интернационална ревија за сигналистичка истраживања“, у књизи Сигнализам у свету, Београд, 1984, стр. 14-15 (изворно објављено 1972)

[1]