Пређи на садржај

Силија Санчез

С Википедије, слободне енциклопедије
Силија Санчез
Датум рођења(1920-05-09)9. мај 1920.
Место рођењаМедиа Луна,  Куба
Датум смрти11. јануар 1980.(1980-01-11) (59 год.)
Место смртиХавана,  Куба
Узрок смртиРак плућа
Занимањереволуционарка, филантроп и политичарка

Силија Санчез Мандулеј (шп. Celia Sánchez Manduley; Медиа Луна, 9. мај 1920 — Хавана, 11. јануар 1980)[1] била је револуционарка, филантроп, политичарка и активиста, блиска пријатељица са Фидел Кастром[2][1].

Активизам и политика

[уреди | уреди извор]

Кубанска револуција

[уреди | уреди извор]

Санчезова је учествовала у борби против владе коју је предводио Фулгенсио Батиста, кубанског председника и војни диктатор. Њена борба почиње након пуча који се догодио 10. марта 1952. године на Куби. Била је чланица Покрета 26. јул у граду Манзаниљо[1].
Уз помоћ Френка Пеиса, такође револуционара, Санчезова је основала своју борбену јединицу и постала једна од првих жена које су саставиле своју војну јединицу током револуције на Куби[3].
Године 1957. придружила се кубанским герилцима и ту служила као курир, а поруке је достављала у цвећу како би оне остале тајне. Поред тога, испоручивала је Че Гевари и другим револуционарима оружје, понекад храну и медицински материјал.[4].

Постреволуцијски период

[уреди | уреди извор]

Средином и крајем шездесетих година, постала је најближи пратилац кубанског лидера Фидел Кастра, заједно са његовим лекаром, Ренеом Валејом[5]. Након тога, Санчезова је добила функциију секретара председништва Већа министра[6] и служила у Одељењу за буџет државног већа, све до смрти 1980. године[5].

Током свог учешћа у револуцији, Санчезова је чувала све документе и писма, којих је било изузетно много, па је од тог материјала 1964. године отворена институција за очување историјских докумената за време Кубанске револуције[7].

Смрт

[уреди | уреди извор]

Силија Санчез је преминула од рака плућа, 11. јануара 1980. године, у време политичких и економских немира на Куби. Остала је упамћена као велика револуционарка[8].

Наслеђе

[уреди | уреди извор]

Након смрти Санчезове, Фидел Кастро је на њеној комеморацији представио Санчезову као симбол Кубанске револуције[8].
Такође, Фидел Кастро је свој говор одржао испред болнице која је названа Силија Санчез, у њему част :


Искрено верујем да је ово највећи поклон некоме ко је био посвећен својој дужности и верујем, да је ово била најсјајнија и најоданија револуционарка која је дала свој живот за револуцију.
—Фидел Кастро[9].


Због њене кључне улоге у Кубанској револуцији, у њену част велики број школа, болница и друштвених центара назван је по њој на Куби и у Зимбабвеу[10].
Мештани Санчезиног родног града Медиа Луне користе олтар за венчавање назван по њеном имену и тако исказују поштовање према њеном делу за кубански народ[10].
Споменик и малоузеј за Силију Санчез изграђени су у Лењиновом парку. Међутим од новембра 2014. године, њени посмртни остатци налазе се на гробљу Колон у Хавани. Меморијални центар Силија Санчез подигнут је такође у њену част, у њеном родном граду, док се њен лик налази и на воденом жигу новчаница кубанског пезоса.

Силија Санчез је отворила пут идеализму за жене Кубе показујући другима способности жена у руководству, преузимању ризика, ратовању и физичком раду[8].
Једноставност, скромност, женственост, несебичност, штедња и посвећеност су били неки од кључних атрибута Санчезове[8]. Силија Санчез је кубанском друштву открила да жене могу да уравнотеже физички рад уз бриге, снагу са женственошћу и вођство са скромношћу[8].

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Ramonet, Ignacio, Fidel Castro: My Life. Penguin Books: 2007.
  2. ^ Pressly, Linda (11. 12. 2011). „BBC News - Celia Sanchez: Was she Castro's lover?”. Bbc.co.uk. Приступљено 11. 12. 2011. 
  3. ^ Celia Sánchez, pg.76 by Richard Haney, John Van Houten Dippel, Algora, 2005
  4. ^ Guevara, Ernesto, "Reminiscences of the Cuban Revolutionary War", pp. 312, Harper Perennial, 2006
  5. ^ а б The Socialist Register 1989, NOTES ON THE CUBAN REVOLUTION, Saul Landau. стр. 296.
  6. ^ Fidel Castro, leader of communist Cuba. стр. 53, Compass Point Books, 2006
  7. ^ Saborit Alfonso, Amaya. „Celia Sánchez Manduley: se equivoca la muerte...”. Granma. Приступљено 30. 12. 2014. 
  8. ^ а б в г д Thomas-Woodard, Tiffany A. (2003). „Towards the Gates of Eternity: Celia Sanchez Manduley and the Creation of Cuba's New Woman”. Project Muse. University of Pittsburgh Press. Приступљено 15. 11. 2016. 
  9. ^ Castro, Fidel (16. 1. 1981). „Fidel en la inauguración del Hospital Celia Sánchez Manduley”. Project Muse. University of Pittsburgh Press. Приступљено 26. 11. 2016. 
  10. ^ а б Stout, Nancy (2013). One Day in December: Celia Sánchez and the Cuban Revolution. New York: Monthly Review Press. стр. 440,441. ISBN 978-1583673171 — преко JSTOR. „"In the years following Celia’s death, special medals and commemorative stamps were issued with her image; her portrait is the watermark on several pieces of the country’s currency; a Spanish ballet was named for her; her name is on schools, hospitals, and various community centers, from Cuba to Zimbabwe." "People of Manzanillo commonly use the monument as a marriage altar."” 
Силија Санчез на Викимедијиној остави.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Guevara de la Serna, Ernesto. Pasajes de la guerra revolucionaria. Cuba 1956 – 1959. Edición anotada. Editorial Política. La Habana. 2004. Tercera Edición. Quinta reimpresión. ISBN 959-01-0400-2.
  • Documentos del Fondo Celia Sánchez y en el Depósito de Testimonios de la Oficina de Asuntos Históricos del Consejo de Estado.
  • Testimonios de Silvia, Flavia y Griselda Sánchez Manduley (1990), Berta Llópiz (1990), Manuel Echevarría (1990 y 2005), María Antonia Figueroa (1990 y 2000) y Micaela Riera (1990).


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Силија_Санчез&oldid=28206335”