Силовања током рата у Босни и Херцеговини

Силовања током рата у Босни и Херцеговини представљало је политику масовног системског насиља усмереног против жена.^[1] Иако су мушкарци свих етничких група починили силовања, већину су починили припадници Војске Републике Српске (ВРС) и других паравојних јединица, које су користиле силовање као средство терора и тактику,^[2] у оквиру етничког чишћења.^[3]^[4]^[5] Процене броја силованих жена током рата крећу се између 10.000 и 50.000.^[6] Тачан број је тешко утврдити и верује се да је број непријављених случајева много већи од пријављених.^[7]

Хашки трибунал прогласио је „систематско силовање” и „сексуално ропство” у ратно време злочином против човечности. Неки аутори закључили су на основу организоване и систематске природе масовних силовања женске бошњачке популације да су ова силовања била део шире кампање етничког чишћења^[8]^[9]^[10] и да је ВРС спроводила политику геноцидног силовања против Бошњака.^[11]^[12]

Суђење припаднику ВРС-а Драгољубу Кунарцу било је први пут да је особа осуђена због коришћења силовања као средства за вођење рата. Након рата, направљено је неколико награђиваних документараца, дугометражних филмова и представа које обрађују силовања и њихове последице.^[13]^[14]

Силовања

Процене

Процене броја силованих жена и девојака варирају од 12.000 до 50.000, при чему огромна већина њих су Бошњакиње.^[15] МКСЈ процењује између 20.000 и 50.000 силовања, и да се 80% тих случајева догодило током дужег периода заточеништва.^[16] Стручњаци УНХЦР-а тврде да се догодило 12.000 силовања.^[17]^[18] Комисија УН стручњака идентификовала је 1.600 случајева сексуалног насиља,^[19] који је израчунао да су српске снаге одговорне за 90% сексуалних напада, хрватске снаге за шест одсто, док су бошњачке снаге одговорне за четири процента.^[20]^[21]

Као етничко чишћење

Октобра 1992. Савет безбедности Уједињених нација основао је Комисију којом је председавао Махмуд Шериф Басиони. Према налазима комисије, било је очигледно да су српске снаге систематски користиле силовање, уз подршку команданата и локалних власти.^[а] Комисија је такође закључила да: „Пријављена силовања вршиле су све стране у сукобу. Међутим, највећи број пријављених жртава су Бошњаци, а највећи број оптужених су Срби. Постоји такође и неколико извештаја о силовању и сексуалним нападима између припадника исте етничке групе.”^[23]

Логори

Током сукоба, жене свих етничких група биле су погођене, иако не у мери у којој је претрпела бошњачка популација.^[18] Српске снаге су основале „логоре силовања” где су жене биле заточене, мучене и силоване током вишегодишњег периода. Жене задржаване у логорима пуштане су тек када би остале трудне.^[25] Групна силовања и јавна силовања нису била ретка.^[26] Ови логори су се налазили у Кератерму^[27], Вилиној Власи, Мањачи^[28], Омарској, Трнопољу, Узамници.^[29] Старост жртава била је између 12 и 60 година и жене су често биле из исте породице.

Логори су били успостављени широм Фоче али најозлоглашенија локација где су жене биле силоване била је „Караманова кућа”. Бошњакиње, укључујући и малолетнице од свега 12 година, биле су редовно силоване.^[30] Током суђења Драгољубу Кунарцу и другима, услови у овим логорима су описани као „неподношљиво нехигијенски”. Жене и девојке које је пробрао Кунарац или његови људи биле су одвожене и силоване.^[31] Шеф полиције у Фочи, Драган Гаговић, идентификован је као један од мушкараца који би посећивали ове логоре како би бирали жене за силовање. Групна силовања била су уобичајена. Сведокиња у предмету Кунарац и други у логору Бук Бијела, описује како је извело 10 старијих мушкараца и силовало је у истој ноћи.^[32] Најмање 11 особа је оптужено у вези са силовањима у логорима у Фочи.^[33]

У периоду од пет мјесеци између пролећа и лета 1992, између 5.000 и 7.000 Бошњака и Хрвата било је заточено у нехуманим условима у Омарској.^[34] У концентрационом логору, силовање, сексуални напади и мучење мушкараца и жена били су уобичајена појава. Једне новине су тамошње догађаје описале као "место убијања, сакаћења, премлаћивања и силовања".^[35]^[36]

У логору Трнопоље припрадници ВРС-а, милицајци и чувари логора силовали су непознати број жена и девојака.^[37] У логору Узамница, један свједок на суђењу Оливеру Крсмановићу, оптуженом за злочине у вези са вишеградским масакрима, тврдио је да су заточеници својевремено били присиљени да силују жене.^[38] Око 100 жена било је заточено и подвргнуто вишеструким силовањима у логору у Калиновику. Жене су биле принуђене да затрудне и рађају.^[39]

У заједничком логору Челебићи којим су управљале бошњачке и хрватске снаге, српски цивили били су подвргнути разним облицима мучења и сексуалног злостављања, укључујући силовање.^[40] У Дретељу већину затвореника чинили су српски цивили који су држани у нехуманим условима, док су женски затвореници били силовани и речено им је да ће бити задржане док не роде „усташу”. И српски и бошњачки цивили били су заточени у ХВО логору Хелиодром у Родоцу.^[41] Српске жене и девојке су биле силоване и мучене у борделима у делу Сарајева под контролом АРБиХ.^[42]

Последице

Након краја рата и потписивања Дејтонског споразума било је континуираних покушаја да се супротстављене стране помире.^[43]

Много је пажње посвећено потреби да се схвати реалност онога што се десило, разбију митови и томе да се одговорне вође доведу пред лице правде и подстакну да прихвате своју кривицу за масовна силовања и друге облике окрутности.^[44]

Међу последицама овог рата јест и то да је етнички идентитет сада од много веће друштвене важности у Босни и Херцеговини него што је то био прије 1992. Од 60-их година 20. стољећа до рата постотак мијешаних бракова износио је приближно 12% и млађи грађани често би за себе прије говорили да су Босанци него идентифицирали своју етничку припадност. Након рата је постало обавезно да се људи идентифицирају као Бошњаци, Срби или Хрвати и то је био и остао проблем за дјецу силованих жена која одрастају и сазревају.^[45]

Медицинска студија обављена на 68 Бошњакиња и Хрватица које су биле жртве силовања током рата од 1992. до 1995. открила је да су многе од њих као резултат претрпјеле психичке проблеме. Ниједна од њих није их имала прије силовања. Након силовања, 25 од њих имало је самоубилачке мисли, 58 патило је од депресије одмах након силовања, а 52 још су патиле од ње у вријеме провођења студије, годину касније. Четрдесет четири од њих силоване су више од једном, а 21 силована је сваког дана током периода у заточеништву. Двадесет девет их је затрудњело, а 17 их је побацило. Студија је дошла до закључка да су силовања имала „дубоке тренутне и дугорочне последице на ментално здравље” ових жена.^[46] У БиХ, према подацима Амнести интернашонала, живи више од 20 хиљада преживјелих жртава ратног силовања.^[47]

Критика

Српска православна црква је приче о масовним силовањима муслиманки од стране Срба из Босне и Херцеговине окарактерисала као крупне пропагандне лажи светских медија против Срба. Свети архијерејски Сабор је тим поводом, ради истинитог обавештавања међународне и домаће јавности објавио посебно Саопштење поводом лажних оптужби против српског народа у Босни и Херцеговини. Највише црквено тело је за те оптужбе рекло да су оне фабриковане у служби нечасне ратне пропаганде против српског народа у целини.^[48]

Напомене

^ „У Босни, неки од пријављених случајева силовања и сексуалног злостављања које су извршили Срби, углавном против муслимана, јасно су резултат индивидуалног или малог групног понашања без доказа о систематском дјеловању. Међутим, много више случајева чини део општег обрасца чије карактеристике укључују: сличности међу праксама у просторно неповезаним географским подручјима; истовремено кршење других правила међународног хуманитарног права; истовремена војна активност; истовремена активност усмерена на расељавање цивилног становништва; заједнички елементи при извршењу силовања, максимизирање понижења на жртве и заједнице; и време силовања. Један посебан фактор који води до овог закључка је велики број силовања која су се догодила у местима притвора. Силовања у притвору не делују насумично и указују на најмање политику подстицања силовања, уз подршку намерног пропуста командира логора и локалних власти да врше команду и контролу над особљем које је под њиховом надлежношћу.” ^[22]

Референце

^ Doja, Albert (2019). „Politics of mass rapes in ethnic conflict: a morphodynamics of raw madness and cooked evil” (PDF). Crime, Law and Social Change (на језику: енглески). SpringerLink. 71 (5): 541—580. ISSN 1573-0751. S2CID 149928004. doi:10.1007/s10611-018-9800-0.
^ Bell 2018.
^ Totten & Bartrop 2007, стр. 356–57.
^ Henry 2010, стр. 65.
^ Hyndman 2009, стр. 204.
^ Bell (2018); Turto (2017); Džidić & Dzidic (2015); Reuters (2019); Gadzo (2017); Crowe (2013)^{‍:p. 343}
^ „In Bosnia and Herzegovina, stigmatization persists for victims of wartime sexual violence”. TRIAL International (на језику: енглески). 17. 4. 2020. Приступљено 2. 6. 2020.
^ Cohen 1996, стр. 47.
^ Boose 2002, стр. 73.
^ Becirevic 2014, стр. 117.
^ Johan Vetlesen 2005, стр. 197.
^ Fairbanks, Bailey (2019-01-11). „Rape as an Act of Genocide: Definitions and Prosecutions as Established in Bosnia and Rwanda”. Historical Perspectives: Santa Clara University Undergraduate Journal of History, Series II. 23 (1).
^ Morales 2001, стр. 180.
^ Stiglmayer 1994, стр. 202.
^ Wood 2013, стр. 140, 343.
^ Bartrop, Paul R. (4. 3. 2016). Bosnian Genocide: The Essential Reference Guide. ABC-CLIO. ISBN 978-1-4408-3868-2.
^ Burg, Steven L.; Shoup, Paul S. (4. 3. 2015). Ethnic Conflict and International Intervention: Crisis in Bosnia-Herzegovina, 1990-93: Crisis in Bosnia-Herzegovina, 1990-93. Taylor & Francis. стр. 222—223. ISBN 978-1-317-47101-1.
^ ^а ^б Wood 2013, стр. 140.
^ Burg, Steven L.; Shoup, Paul S. (4. 3. 2015). Ethnic Conflict and International Intervention: Crisis in Bosnia-Herzegovina, 1990-93: Crisis in Bosnia-Herzegovina, 1990-93. Taylor & Francis. стр. 222—223. ISBN 978-1-317-47101-1.
^ Kennedy 2002, стр. 252.
^ Waller 2002, стр. 276–277.
^ Allen 1996, стр. 47.
^ Allen 1996, стр. 78.
^ Irwin, Rachel (4. 10. 2013). „Witness Describes Sexual Torture by Bosnia Serb Forces”. iwpr.net (на језику: енглески). Institute for War and Peace Reporting. Приступљено 31. 8. 2023.
^ Crowe 2013, стр. 343.
^ Parrot & Cummings 2008, стр. 39.
^ Downey 2013, стр. 139.
^ Skjelsbæk 2006, стр. 63.
^ Mojzes 2011, стр. 172.
^ McDonald & Swaak-Goldman 1999, стр. 1414.
^ de Brouwer 2005, стр. 90–91.
^ „Kunarac, Vukovic and Kovac - Judgement - Part III”. www.icty.org. Приступљено 23. 8. 2023.
^ Bartrop, Paul R. (4. 3. 2016). Bosnian Genocide: The Essential Reference Guide. ABC-CLIO. ISBN 978-1-4408-3868-2.
^ Robinson 1998, стр. 185.
^ Henry 2010, стр. 66–67.
^ Hewstone 2009, стр. 73.
^ Halilovich 2013, стр. 91.
^ Tausan 2013.
^ Weitsman 2008, стр. 561–578.
^ Walsh 2012, стр. 63.
^ Bogati 2001.
^ Nikolic-Ristanovic 2000, стр. 59.
^ Malek 2005.
^ Boraine 2002.
^ Saunders 2009.
^ Lončar & Medved 2006, стр. 67-75.
^ Milojević, Milorad (2023-01-11). „Sarajka, prva žrtva ratnog silovanja kojoj BiH treba isplatiti odštetu”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 23. 8. 2023.
^ Јањић 2018, стр. 468.

Литература

Јањић, Јован (2018). Српска црква у комунизму и посткомунизму (1945-2000). НИД Компанија "Новости" ад - Београд. ISBN 978-86-7446-272-0.
Abu-Hamad, Aziz (1995). „Rape as a Weapon of War”. The Human Rights Watch Global Report on Women's Human Rights. Human Rights Watch. ISBN 0-300-06546-9.
„Bosnia's 'Monster of Grbavica' gets 45 years”. Al Jazeera. Agence France-Presse. 29. 3. 2013. Приступљено 3. 8. 2014.
Allen, Beverly (1996). Rape Warfare: Hidden Genocide in Bosnia-Herzegovina and Croatia. University of Minnesota Press. ISBN 978-0-8166-2818-6.
Barberet, Rosemary L. (2014). Women, Crime and Criminal Justice: A Global Enquiry. Routledge. ISBN 978-0-415-85636-2.
Beames, Robert (15. 2. 2012). „Berlin Film Festival: Angelina Jolie's In the Land of Blood and Honey, review”. The Daily Telegraph. Приступљено 4. 8. 2014.
„Bosnia jails Serb Veselin Vlahovic for war crimes”. BBC. 29. 3. 2013. Приступљено 3. 8. 2014.
Becirevic, Edina (2014). Genocide on the Drina River. Yale University Press. ISBN 978-0-300-19258-2.
Bell, Jared O. (2. 4. 2018). „4. Sexual Violence: Has a Justification for Thematic Prosecution Been Developed?”. The Bosnian War Crimes Justice Strategy a Decade Later (на језику: енглески) (FICHL Policy Brief Series No. 92 изд.). Torkel Opsahl Academic Publisher. стр. 3. ISBN 978-82-8348-078-8. Приступљено 2. 6. 2020.
„Nine Years for Crimes Committed in Vite”. Justice Report. BRIN. 12. 11. 2010. Архивирано из оригинала 09. 08. 2014. г. Приступљено 3. 8. 2014.
„Kovac charged over Vitez Crimes”. Justice Report. BRIN. 25. 3. 2008. Архивирано из оригинала 09. 08. 2014. г. Приступљено 3. 8. 2014.
„Samardzic sentenced to 13 years”. Justice Report. BRIN. 7. 4. 2006. Архивирано из оригинала 09. 08. 2014. г. Приступљено 30. 7. 2014.
„Nikacevic: Indictment confirmed”. Justice Report. BRIN. 17. 3. 2008. Архивирано из оригинала 09. 08. 2014. г. Приступљено 3. 8. 2014.
„Samardzic gets 24-year jail sentence”. Justice Report. BIRN BiH. 14. 12. 2006. Архивирано из оригинала 09. 08. 2014. г. Приступљено 30. 7. 2014.
Bogati, Vjera (28. 7. 2001). „Courtside: Tuta & Stela - First Mostar Crimes Heard”. Institute for War & Peace Reporting. Архивирано из оригинала 28. 7. 2014. г. Приступљено 23. 7. 2014.
Boose, Lynda E. (2002). „Crossing the River Drina: Bosnian Rape Camps, Turkish Impalement, and Serb Cultural Memory”. Signs. University of Chicago Press. 28 (1): 71—96. JSTOR 10.1086/340921. S2CID 145718891. doi:10.1086/340921.
Borchelt, Gretchen (2005). „Sexual Violence Against Women in War and Armed Conflict”. Ур.: Barnes, Andrea. The Handbook of Women, Psychology, and the Law (1st изд.). John Wiley & Sons. стр. 293–327. ISBN 978-0-7879-7060-4.
Boraine, Alex (18. 12. 2002). „Toward reconciliation : War criminal's remorse could help Bosnia heal”. The New York Times. Приступљено 23. 7. 2014.
Brooks, Roy L. (1999). „The Age of Apology”. Ур.: Brooks, Roy L. When Sorry isn't Enough: The Controversy Over Apologies and Reparations for Human Injustice. New York University Press. стр. 3–12. ISBN 978-0-8147-1332-7.
Brunner, Lisl (15. 12. 2006). „Bosnian Serb sentenced to 20 years by war crimes court”. JURIST. Приступљено 1. 8. 2014.
Burg, Steven L.; Shoup, Paul S. (2000). Ethnic Conflict and International Intervention: Crisis in Bosnia-Herzegovina, 1990–93 (New изд.). M.E. Sharpe. ISBN 978-1-56324-309-7.
Buss, Doris (2002). „Prosecuting Mass Rape: Prosecutor v. Dragoljub Kunarac, Radomir Kovac and Zoran Vukovic”. Feminist Legal Studies. 10 (1): 91—99. S2CID 141287152. doi:10.1023/A:1014965414217.
de Brouwer, Anne-Marie (2005). Supranational Criminal Prosecution of Sexual Violence: The ICC and the Practice of the ICTY and the ICTR. Intersentia. ISBN 978-90-5095-533-1.
Carpenter, R. Charli (2010). Forgetting Children Born of War: Setting the Human Rights Agenda in Bosnia. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-15130-6.
Cawthorne, Nigel (2009). The World's Ten Most Evil Men - From Twisted Dictators to Child Killers. John Blake. ISBN 978-1-84454-745-6.
Cengic, Amir (2009). „Cases”. Ур.: Cassese, Antonio. The Oxford Companion to International Criminal Justice. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-923832-3.
Cerkez, Aida (26. 11. 2010). „UN official: Bosnia war rapes must be prosecuted”. Fox News.
Ching, Jacqueline (2008). Genocide and the Bosnian War. Rosen Publishing. ISBN 978-1-4042-1826-0.
Cohen, Philip J. (1996). „The Complicity of Serbian Intellectuals”. Ур.: Cushman, Thomas; Mestrovic, Stjepan G. This Time We Knew: Western Responses to Genocide in Bosnia. New York University Press. стр. 39–65. ISBN 978-0-8147-1535-2.
Crowe, David M. (2013). War Crimes, Genocide, and Justice: A Global History. Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-230-62224-1.
Dewey, Susan (2008). Hollow Bodies: Institutional Responses to Sex Trafficking in Armenia, Bosnia and India. Kumarian Press. ISBN 978-1-56549-265-3.
Damon, Matt (11. 10. 2011). „I Came to Testify”. PBS. Архивирано из оригинала 12. 02. 2019. г. Приступљено 3. 8. 2014.
Doja, Albert (2019). „Politics of mass rapes in ethnic conflict: a morphodynamics of raw madness and cooked evil” (PDF). Crime, Law and Social Change. 71 (5): 541—580. S2CID 149928004. doi:10.1007/s10611-018-9800-0.
Drakulic, Slavenka (2013). They Would Never Hurt A Fly (1st American изд.). Viking Press. ISBN 978-0-670-03332-4.
Dombrowski, Nicole A. (2004). Women and War in the Twentieth Century: Enlisted With Or Without Consent. Routledge. стр. 333. ISBN 978-0-415-97256-7. „The apparent uniqueness of the rape directed overwhelmingly against Bosnian–Muslim women as part of a genocidal campaign of "ethnic cleansing"''”
Downey, Anthony (2013). „Exemplary Subjects: Camps and the Politics of Representation”. Ур.: Frost, Tom. Giorgio Agamben: Legal, Political and Philosophical Perspectives. Routledge. стр. 142. ISBN 978-0-415-63758-9.
Dutton, Donald G. (2007). The Psychology of Genocide, Massacres, and Extreme Violence: Why "Normal" People Come to Commit Atrocities (1st изд.). Praeger. ISBN 978-0-275-99000-8.
Džidić, Denic; Dzidic, Denis (29. 9. 2015). „'20,000 Women Sexually Assaulted' During Bosnian War”. Balkan Insight (на језику: енглески). Приступљено 2. 6. 2020.
Eboe-Osuji, Chile (2007). „Superior or Command Responsibility: A Doubtful Theory of Criminal Responsibility at the Ad Hoc Tribunals”. Ур.: Decaux, Emmanuel; Dieng, Adama; Sow, Malick. Des droits de l'homme au droit international pénal (Bilingual изд.). Martinus Nijhoff. стр. 311—344. ISBN 978-90-04-16055-2.
Elsie, Robert (2004). Historical Dictionary of Kosova. Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-5309-6.
Escritt, Thomas; Zuvela, Maja (29. 5. 2013). „Bosnian Croat leaders jailed for 1990s ethnic cleansing”. Reuters. Приступљено 21. 7. 2014.
Ferguson, Niall (1996). The War of The World: Twentieth-Century Conflict and the Descent of the West (Reprint изд.). Penguin Books. ISBN 978-0-14-311239-6.
Ferguson, Niall (2009). The War of the World: History's Age of Hatred. Penguin Books. ISBN 978-0-14-101382-4.
Gadzo, Mersiha (29. 12. 2017). „Court fees and fear: Bosnia war rape victims struggle”. Al Jazeera (на језику: енглески). Приступљено 2. 6. 2020.
Ginn, Courtney (2013). „Ensuring The Effective Prosecution Of Sexually Violent Crimes In The Bosnian War Crimes Chamber: Applying Lessons From The ICTY”. Emory International Law Review. 27: 566—601.
Goodman, Walter (3. 3. 1997). „Women as Victims of the Bosnian War”. The New York Times. Приступљено 4. 8. 2014.
Goscilo, Helena (2012). Hashamova, Yana, ур. Embracing Arms - Cultural Representation of Slavic and Balkan Women in War. Central European University Press. ISBN 978-615-5225-09-3.
Haas, Michael (2013). International Human Rights: A Comprehensive Introduction (2nd изд.). Routledge. ISBN 978-0-415-53820-6.
Halilovich, Hariz (2013). Places of Pain: Forced Displacement, Popular Memory, and Trans-Local Identities in Bosnian War-Torn Communities. Berghahn Books. ISBN 978-0857457769.
Hazan, Pierre (2004). Justice in a Time of War: The True Story Behind the International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia. Texas A&M University Press. ISBN 978-1-58544-411-3.
Henry, Nicola (2010). War and Rape: Law, Memory, and Justice. Routledge. ISBN 978-0-415-56472-4.
Hewstone, Miles (2009). „Why Neighbors Kill: Prior Intergroup Contact and Ethnic Outgroup Neighbors”. Ур.: Esses, Victoria M.; Vernon, Richard A. Explaining the Breakdown of Ethnic Relations. Wiley-Blackwell. стр. 61—92. ISBN 978-1-4443-0306-3.
Husejnović, Merima (26. 1. 2009). „Analysis – Nikacevic: Ten Witnesses Deny Rape Allegations”. BIRN. Justice Report. Архивирано из оригинала 09. 08. 2014. г. Приступљено 3. 8. 2014.
Hyndman, Jennifer (2009). „Genocide and Ethnic Cleansing”. Ур.: Essed, Philomena; Goldberg, David Theo; Kobayashi, Audrey. A Companion to Gender Studies (New изд.). Wiley-Blackwell. стр. 202—211. ISBN 978-1-4051-8808-1.
Ivanišević, Bogdan (2008). The War Crimes Chamber in Bosnia and Herzegovina: From Hybrid to Domestic Court. International Center for Transitional Justice.
Johan Vetlesen, Arne (2005). Evil and Human Agency: Understanding Collective Evildoing. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-67357-0.
Kennedy, Michael D. (2002). Cultural Formations of Postcommunism: Emancipation, Transition, Nation and War. University of Minnesota Press. ISBN 978-0-8166-3857-4.
Kosmidou, Eleftheria Rania (2012). European Civil War Films: Memory, Conflict, and Nostalgia. Routledge. ISBN 978-0-415-52320-2.
Leaning, Jennifer; Bartels, Susan; Mowafi, Hani (2009). „Sexual Violence during War and Forced Migration”. Ур.: Susan Forbes Martin, John Tirman. Women, Migration, and Conflict: Breaking a Deadly Cycle. Springer. стр. 173—199. ISBN 978-9048128242.
LeBor, Adam (2006). „Recently Disturbed Earth”. "Complicity with Evil" The United Nations in the Age of Modern Genocide. Yale University Press. ISBN 978-0-300-13514-5. JSTOR j.ctt1npvrk.
Lee, John Y. (2000). „Japanese War Criminals on the U.S. Justice Departments "Watchlist" of 3 December 1996: The Legal and Political Background”. Ур.: Stetz, Margaret D.; Oh, Bonnie B. C. Legacies of the Comfort Women of World War II. M.E. Sharpe. стр. 152—170. ISBN 978-0-7656-0544-3.
Lekha Sriram, Chandra; Martin-Ortega, Olga; Herman, Johanna (2014). War, Conflict and Human Rights: Theory and practice (2nd изд.). Routledge. ISBN 978-0-415-83226-7.
Lieberman, Benjamin (2013). The Holocaust and Genocides in Europe (1st изд.). Bloomsbury Academic. ISBN 978-1-4411-9478-7.
Lončar, Mladen; Medved, Vesna (2006). „Psychological Consequences of Rape on Women in 1991–1995 War in Croatia and Bosnia and Herzegovina”. Croatian Medical Journal. 47 (1): 67—75. PMC 2080379 . PMID 16489699.
Luban, David (2009). International and transnational criminal law. Aspen. ISBN 978-0-7355-6214-1.
Malek, Cate (2005). „Reconciliation in Bosnia”. Beyond Intractability. University of Colorado. Приступљено 23. 7. 2014.
Maners, Lynn D. (2000). „Clapping for Serbs: Nationalism and Performance in Bosnia and Herzegovina”. Ур.: Halpern, Joel M.; Kideckel, David A. Neighbors at War: Anthropological Perspectives on Yugoslav Ethnicity, Culture and History. Pennsylvania State University Press. стр. 302—315. ISBN 978-0-271-01979-6.
May, Larry (2007). War Crimes and Just War (1st изд.). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-69153-6.
McDonald, Gabrielle Kirk; Swaak-Goldman, Olivia (1999). Substantive and Procedural Aspects of International Criminal Law: The Experience of International and National Courts, Documents: 002. Kluwer Law. ISBN 978-90-411-1134-0.
Meron, Theodor (2011). The Making of International Criminal Justice: A View from the Bench: Selected Speeches. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-960893-5.
Mojzes, Paul (2011). Balkan Genocides: Holocaust and Ethnic Cleansing in the Twentieth Century. Rowman & Littlefield Publishers. ISBN 978-1-4422-0663-2.
Morales, Waltraud Queiser (2001). „Feminization of Global Scarcity and Violence”. Ур.: Dobkowski, Michael N.; Wallimann, Isidor. On the Edge of Scarcity: Environment, Resources, Population, Sustainability and Conflict (2nd изд.). Syracuse University Press. стр. 173–182. ISBN 978-0-8156-2943-6.
Nikolic-Ristanovic, Vesna (2000). Women, Violence and War: Wartime Victimization of Refugees in the Balkans. Central European University Press. ISBN 978-9-6391-1660-3.
Oosthuizen, Gabriël H. (2010). Review of the Sexual Violence Elements of the Judgements of the International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia, the International Criminal ... the Light of Security Council Resolution 18. United Nations. ISBN 978-92-1-137032-4.
Parrot, Andrea; Cummings, Nina (2008). Sexual Enslavement of Girls and Women Worldwide. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-275-99291-0.
Pelinka, Anton; Ronen, Dov (1997). The Challenge of Ethnic Conflict, Democracy and Self-determination in Central Europe. Routledge. ISBN 978-0-7146-4752-4.
Pulver, Andrew (10. 2. 2012). „In the Land of Blood and Honey – review”. The Guardian. Приступљено 4. 8. 2014.
Von Ragenfeld-Feldman, Norma (1997). „The Victimization of Women: Rape and the Reporting of Rape in Bosnia-Herzegovina, 1992–1993”. Fifth Annual Interdisciplinary German Studies Conference.
Ralston, John H.; Finnin, Sarah (2007). „International Law Enforcement Strategies”. Ур.: Blumenthal, David A.; McCormack, Timothy L. H. The Legacy of Nuremberg: Civilising Influence Or Institutionalised Vengeance?. Brill. стр. 47—68. ISBN 978-90-04-15691-3.
„'Invisible' Bosnians born of wartime rape use art to find their voice”. Reuters (на језику: енглески). Reuters. 15. 10. 2019. Приступљено 2. 6. 2020.
„Bosnia court jails ex-Serb army commander for 18 years”. Reuters. Reuters. 2009-07-03. Приступљено 2009-07-07.
Robinson, Darryl (1998). „Trials, Tribulations, and Triumphs: Major Developments in 1997 at the International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia”. Ур.: McRae, Donald M. The Canadian Yearbook of International Law (Volume 35 изд.). University of British Columbia Press. стр. 179—213. ISBN 978-0-7748-0679-4.
Sander, Helke (1994). „Prologue”. Ур.: Stiglmayer, Alexandra. Mass Rape: The War against Women in Bosnia-Herzegovina. Bison Books. стр. xvii—xxiii. ISBN 978-0-8032-4239-5.
Senasi, Deneen (2008). „Signs of Desire: Nationalism, War, and Rape in Titus Andronicus, Savior, and Calling the Ghosts”. Ур.: Forter, Greg; Miller, Paul Allen. Desire of the Analysts: Psychoanalysis and Cultural Criticism. State University of New York Press. стр. 99–122. ISBN 978-0-7914-7300-9.
Smith-Spark, Laura (8. 12. 2004). „How did rape become a weapon of war?”. British Broadcasting Corporation. Приступљено 29. 12. 2013.
Stiglmayer, Alexandra (1994). „The Rapes in Bosnia-Herzegovina”. Ур.: Stiglmayer, Alexandra. Mass Rape: The War Against Women in Bosnia-Herzegovina. University of Nebraska Press. стр. 82—169. ISBN 978-0-8032-9229-1.
Skjelsbæk, Inger (2006). „Victim and Survivor: Narrated Social Identities of Women Who Experienced Rape During the War in Bosnia-Herzegovina”. Feminism & Psychology. Sage. 16 (4): 373—403. S2CID 145206051. doi:10.1177/0959353506068746.
„Seventh Report on War Crimes in the Former Yugoslavia: Part II”. US submission of information to the United Nations Security Council. 1993. Приступљено 27. 6. 2014.
Simic, Olivera (2014). Regulation of Sexual Conduct in UN Peacekeeping Operations. Springer. ISBN 978-3-642-42785-5.
„Bosnian Serb gets 18 years in killings”. Los Angeles Times. 4. 7. 2009. Приступљено 3. 8. 2014.
Sjoberg, Laura; Gentry, Caron E. (2007). Mothers, Monsters, Whores: Women's Violence in Global Politics. Zed Books. ISBN 978-1-84277-866-1.
Saunders, Doug (5. 4. 2009). „Children born of rape come of age in Bosnia”. Globe and Mail. Приступљено 23. 7. 2014.
Van Sliedregt, Elies (2012). Individual Criminal Responsibility in International Law. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-956036-3.
Tausan, Marija (20. 8. 2013). „Defence Witnesses Speak about Abusers in Uzamnica”. BRIN. Архивирано из оригинала 16. 10. 2021. г. Приступљено 6. 11. 2014.
Totten, Samuel; Bartrop, Paul R. (2007). Dictionary of Genocide. ABC-CLIO. ISBN 978-0-313-32967-8.
Turto, Sue (21. 7. 2017). „Bosnian War rape survivors speak of their suffering 25 years on”. The Independent (на језику: енглески). Приступљено 2. 6. 2020.
Weitsman, Patricia A. (2008). „The Politics of Identity and Sexual Violence: A Review of Bosnia and Rwanda”. Human Rights Quarterly. 30 (3): 561—578. S2CID 143000182. doi:10.1353/hrq.0.0024.
Waller, James E. (2002). Becoming Evil: How Ordinary People Commit Genocide and Mass Killing. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-514868-8.
Walsh, Annelotte (2012). „International Criminal Justice and the Girl Child”. Ур.: Yarwood, Lisa. Women and Transitional Justice: The Experience of Women as Participants. Lisa Yarwood. стр. 54—74. ISBN 978-0-415-69911-2.
Weitsman, Patricia (2007). „Children Born of War and the Politics of Identity”. Ур.: Carpenter, Charli. Born of War: Protecting Children of Sexual Violence Survivors in Conflict Zones. Kumarian Press. стр. 110—127. ISBN 978-1-56549-237-0.
Williams, Paul R.; Scharf, Michael P. (1998). „Task Force Statement of the Twentieth Century Fund's Task Force on Apprehending Indicted War Criminals: Meeting the Obligations of Justice”. Human Rights. American Bar Association. 3 (25): 17—20. JSTOR 27880109.
Wood, Elisabeth J. (2013). Miranda A.H Horvath, Jessica Woodhams, ур. Handbook on the Study of Multiple Perpetrator Rape: A multidisciplinary response to an international problem. Routledge. ISBN 978-0-415-50044-9.
Yee, Sienho (2003). „The Doctrine of Command Responsibility”. International Crime and Punishment: Selected Issues (Volume 1 изд.). University Press of America. ISBN 978-0-7618-2570-8.
Zappala, Salvatore (2009). „Cases”. Ур.: Cassese, Antonio. The Oxford Companion to International Criminal Justice. Oxford University Press. стр. 683—685. ISBN 978-0-19-923832-3.
Zuvela, Maja (19. 2. 2009). „Bosnian Serb jailed for 8 years for wartime rapes”. Reuters. Приступљено 3. 8. 2014.

Спољашње везе

Orentlicher, Diane (1997). „Sexual Assault Issues Before the War Crimes Tribunal”. Human Rights Brief (на језику: енглески). 4 (2): 8—9.
When Everyone is Silent: Reparation for Survivors of Wartime Rape in Republika Srpska in Bosnia and Herzegovina (PDF). Amnesty International (Извештај) (на језику: енглески). 31. 10. 2012. EUR 63/012/2012. Архивирано (PDF) из оригинала 5. 12. 2012. г. Приступљено 28. 8. 2014.
Whose Justice? Bosnia and Herzegovina's Women Still Waiting (PDF). Amnesty International (Извештај) (на језику: енглески). 30. 9. 2009. EUR 63/006/2009. Архивирано (PDF) из оригинала 14. 9. 2011. г. Приступљено 28. 8. 2014.

Сведочанства

[23] „У Босни, неки од пријављених случајева силовања и сексуалног злостављања које су извршили Срби, углавном против муслимана, јасно су резултат индивидуалног или малог групног понашања без доказа о систематском дјеловању. Међутим, много више случајева чини део општег обрасца чије карактеристике укључују: сличности међу праксама у просторно неповезаним географским подручјима; истовремено кршење других правила међународног хуманитарног права; истовремена војна активност; истовремена активност усмерена на расељавање цивилног становништва; заједнички елементи при извршењу силовања, максимизирање понижења на жртве и заједнице; и време силовања. Један посебан фактор који води до овог закључка је велики број силовања која су се догодила у местима притвора. Силовања у притвору не делују насумично и указују на најмање политику подстицања силовања, уз подршку намерног пропуста командира логора и локалних власти да врше команду и контролу над особљем које је под њиховом надлежношћу.” ^[22]

[Doja-Crime-Law-Social-2019-Politics_of_mass_rapes-1] Doja, Albert (2019). „Politics of mass rapes in ethnic conflict: a morphodynamics of raw madness and cooked evil” (PDF). Crime, Law and Social Change (на језику: енглески). SpringerLink. 71 (5): 541—580. ISSN 1573-0751. S2CID 149928004. doi:10.1007/s10611-018-9800-0.

[FOOTNOTEBell2018-2] Bell 2018.

[FOOTNOTETottenBartrop2007356–57-3] Totten & Bartrop 2007, стр. 356–57.

[FOOTNOTEHenry201065-4] Henry 2010, стр. 65.

[FOOTNOTEHyndman2009204-5] Hyndman 2009, стр. 204.

[6] Bell (2018); Turto (2017); Džidić & Dzidic (2015); Reuters (2019); Gadzo (2017); Crowe (2013)^{‍:p. 343}

[TRIAL_Int.-2020-In-Bosnia-sexual-violence-7] „In Bosnia and Herzegovina, stigmatization persists for victims of wartime sexual violence”. TRIAL International (на језику: енглески). 17. 4. 2020. Приступљено 2. 6. 2020.

[FOOTNOTECohen199647-8] Cohen 1996, стр. 47.

[FOOTNOTEBoose200273-9] Boose 2002, стр. 73.

[FOOTNOTEBecirevic2014117-10] Becirevic 2014, стр. 117.

[FOOTNOTEJohan_Vetlesen2005197-11] Johan Vetlesen 2005, стр. 197.

[12] Fairbanks, Bailey (2019-01-11). „Rape as an Act of Genocide: Definitions and Prosecutions as Established in Bosnia and Rwanda”. Historical Perspectives: Santa Clara University Undergraduate Journal of History, Series II. 23 (1).

[FOOTNOTEMorales2001180-13] Morales 2001, стр. 180.

[FOOTNOTEStiglmayer1994202-14] Stiglmayer 1994, стр. 202.

[FOOTNOTEWood2013140,_343-15] Wood 2013, стр. 140, 343.

[Bartrop2016-16] Bartrop, Paul R. (4. 3. 2016). Bosnian Genocide: The Essential Reference Guide. ABC-CLIO. ISBN 978-1-4408-3868-2.

[BurgShoup2015-17] Burg, Steven L.; Shoup, Paul S. (4. 3. 2015). Ethnic Conflict and International Intervention: Crisis in Bosnia-Herzegovina, 1990-93: Crisis in Bosnia-Herzegovina, 1990-93. Taylor & Francis. стр. 222—223. ISBN 978-1-317-47101-1.

[FOOTNOTEWood2013140-18] а ^б Wood 2013, стр. 140.

[BurgShoup20152-19] Burg, Steven L.; Shoup, Paul S. (4. 3. 2015). Ethnic Conflict and International Intervention: Crisis in Bosnia-Herzegovina, 1990-93: Crisis in Bosnia-Herzegovina, 1990-93. Taylor & Francis. стр. 222—223. ISBN 978-1-317-47101-1.

[FOOTNOTEKennedy2002252-20] Kennedy 2002, стр. 252.

[FOOTNOTEWaller2002276–277-21] Waller 2002, стр. 276–277.

[FOOTNOTEAllen199647-22] Allen 1996, стр. 47.

[FOOTNOTEAllen199678-24] Allen 1996, стр. 78.

[25] Irwin, Rachel (4. 10. 2013). „Witness Describes Sexual Torture by Bosnia Serb Forces”. iwpr.net (на језику: енглески). Institute for War and Peace Reporting. Приступљено 31. 8. 2023.

[FOOTNOTECrowe2013343-26] Crowe 2013, стр. 343.

[FOOTNOTEParrotCummings200839-27] Parrot & Cummings 2008, стр. 39.

[FOOTNOTEDowney2013139-28] Downey 2013, стр. 139.

[FOOTNOTESkjelsbæk200663-29] Skjelsbæk 2006, стр. 63.

[FOOTNOTEMojzes2011172-30] Mojzes 2011, стр. 172.

[FOOTNOTEMcDonaldSwaak-Goldman19991414-31] McDonald & Swaak-Goldman 1999, стр. 1414.

[FOOTNOTEde_Brouwer200590–91-32] Brouwer 2005, стр. 90–91.

[33] „Kunarac, Vukovic and Kovac - Judgement - Part III”. www.icty.org. Приступљено 23. 8. 2023.

[Bartrop20162-34] Bartrop, Paul R. (4. 3. 2016). Bosnian Genocide: The Essential Reference Guide. ABC-CLIO. ISBN 978-1-4408-3868-2.

[FOOTNOTERobinson1998185-35] Robinson 1998, стр. 185.

[FOOTNOTEHenry201066–67-36] Henry 2010, стр. 66–67.

[FOOTNOTEHewstone200973-37] Hewstone 2009, стр. 73.

[FOOTNOTEHalilovich201391-38] Halilovich 2013, стр. 91.

[FOOTNOTETausan2013-39] Tausan 2013.

[FOOTNOTEWeitsman2008561–578-40] Weitsman 2008, стр. 561–578.

[FOOTNOTEWalsh201263-41] Walsh 2012, стр. 63.

[FOOTNOTEBogati2001-42] Bogati 2001.

[FOOTNOTENikolic-Ristanovic200059-43] Nikolic-Ristanovic 2000, стр. 59.

[FOOTNOTEMalek2005-44] Malek 2005.

[FOOTNOTEBoraine2002-45] Boraine 2002.

[FOOTNOTESaunders2009-46] Saunders 2009.

[FOOTNOTELončarMedved200667-75-47] Lončar & Medved 2006, стр. 67-75.

[48] Milojević, Milorad (2023-01-11). „Sarajka, prva žrtva ratnog silovanja kojoj BiH treba isplatiti odštetu”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 23. 8. 2023.

[FOOTNOTEЈањић2018468-49] Јањић 2018, стр. 468.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[а]

[23]

[24]

[25]

[26]

[27]

[28]

[29]

[30]

[31]

[32]

[33]

[34]

[35]

[36]

[37]

[38]

[39]

[40]

[41]

[42]

[43]

[44]

[45]

[46]

[47]

[48]

[22]