Симеон Владимирски
Епископ Симеон († 1314., Суздаљ) је био епископ Владимирски, Суздаљски и Нижегородски (1295-1299), Ростовски и Јарославски (1299-1311)[1].
Биографија
[уреди | уреди извор]Посвећен је у чин епископа на Владимирској катедри 1295. године од страане Максима митрополита кијевског и целе Русије. Са Исмаилом, епископом сарајским, 1296. године, на сабору кнезова у граду Владимиру, он их је „смирио и одушевио“. Наклоност, како је то исказано у Новгородској хроници, била је толика да се „за мало Бог удаљио од крвопролића, и сваки је отишао кући својим путем“.
Дана 18. априла 1299. године, митрополит Максим, „не трпећи татарско насиље, остави митрополију у Кијеву, и побегне из ње“ у Владимир са свим својим свештенством, а Симеону препусти ростовски трон, који је тада био упражњен јер је га је напустио епископ Тарасије. Годину дана касније, након пресељења у Ростов, епископ Симеон је пратио митрополита Максима у Велики Новгород, где су 29. јуна 1300. године хиротонисали локалног архиепископа Теоктиста.
Напустио је епархију 1311. године, а умро је 1314. године у Суздаљу.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Симеон, епископ Ростовский, Ярославский и Угличский, Русские православные иерархи, 992-1892 гг. Том II - митрополит Мануил (Лемешевский)”. azbyka.ru (на језику: руски). Приступљено 2023-06-07.