Симпатичко-адренално-медуларна осовина
Симпатичко-адренално-медуларна осовина (САМ) која се назива и „напад-бежање“ је прва осовина у неуроендокринологији која даје одговор на стрес и бројне друге промене у организму.
Патофизиологија
[уреди | уреди извор]Током стреса хипоталамус стимлише емитовање и слање симпатичких импулса према различитим телесним органима. Такође стимулише лучење адреналина, норадреналина и осталих катехоламина у крвни систем. Након јаког стреса, организам је „преплављен“ адреналином и норадреналином, који повећавају ефекте симпатичког узбуђења. Путем повратне везе са хипоталамусом, адреналин повећава излучивање адренокортикотропног хормона и тако одржава повећано узбуђење и хипоталамичко-хипофизна-адренално-кортикалну осовину (HPAC-осовину).[1]
Као одговор на стрес хипоталамус лучи кортикотропни отпуштајући фактор (ЦРФ), који потом стимулише предњи режањ хипофизе која лучи адренокортикотропни хормон (скраћено АЦТХ), β-ендорфин и пролактин. Адренокортикотропни хормон стимулише кору надбубрежне жлезде на појечано лучење глукокортикоида, од којих је за стресни одговор најважнији кортизол. Кортизол даје организму додатне количине енергије тако што повећава концентрацију аминокиселина у крви, излучивање масних киселина и стварање глукозе из некарбохидрата.
Иако је кортизол врло важан за правилан метаболизам, бројна истраживања показала су да трајно повишен ниво кортизола може довести до:
- смањеног искоришћавања глукозе,
- накупљања масноћа,
- смањене способности памћења и учења,
- оштећења имунолошких функција.[2]
Како данашња истраживања нису доказала долази ли до промена у кортизол-вежућим протеинима и рецепторима за кортизол, стварни утицај растућег кортизола остаје непознат.[3]
- Дехидроепиандростерон
Повећањем количине котризола у организму се смањује количина β-ендорфином (скраћено ДХЕА). То настаје као последица дејства хормона прегненолона и прогестерона који учествују у стварању кортизола на штету дехидроепиандростерона.
Дехидроепиандростерон се ствара у кори надбубрежне жлиезде, па га понекад називају „прохормоном” јер суделује у синтези педесет других хормона. Однос кортизол/дехидроепиандростерон је добар биолошки маркер стреса и старења.[2]
- β-ендорфин
Уз кортизол се излучује и β-ендорфин, који има аналгетичку функцију у припреми организма за потенцијалну бол или оштеђење/повреду.[4]
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Gamulin, S., Marušić, M., Kovač, Z. I suradnici (2005): Patofiziologija 6. Medicinsaka naklada, Zagreb
- ^ а б Mirjana Babić Fiziološke odgovore na stres, seminarski rad Sveučilište u Zagrebu, Zagreb, 2009.
- ^ Daruna, J. H. (2004): Introduction to Phychoneuroimmunology (First Edition). Elsavier Inc.
- ^ Hudek-Knežević, J., Kardum, I. (2005): Stres i tjelesno zdravlje. Naklada slap, Rijeka
Литература
[уреди | уреди извор]- Psychoneuroimmunology: Methods and Protocols." Yan, Qing (Ed.) Series: Methods in Molecular Biology, Vol. 934, p277-299 Springer USA.
- Dantzer R et al.: From inflammation to sickness and depression: when the immune system subjugates the brain. Nat Rev Neurosci 9: 46-56, 2008.
- Bellinger, D. L., Lorton, D., Lubahn, C. & Felten, D. L. in Psychoneuroimmunology 3rd edn Vol. 2 (eds Ader, R., Felten, D. L. & Cohen, N.) 55–112 (Academic, San Diego, 2001).
- Bonneau, R. H., Padgett, D. A. & Sheridan, J. F. in Psychoneuroimmunology 3rd edn Vol. 2 (eds Ader, R., Felten, D. L. & Cohen, N.) 483–498 (Academic, San Diego, 2001).
- Glaser, R. et al. Stress-induced modulation of the immune response to recombinant hepatitis B vaccine. Psychosom. Med. 54, 22–29 (1992).
- Ader, R., Felten, D. L. & Cohen, N. (eds) Psychoneuroimmunology 3rd edn (Academic, San Diego, 2001).
- Rabin, B. S. Stress, Immune Function, and Health: the Connection (Wiley–Liss & Sons, New York, 1999).
- Webster, J. I., Tonelli, L. & Sternberg, E. M. Neuroendocrine regulation of immunity. Annu. Rev. Immunol. 20, 125–163 (2002)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор] | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
