Сирач
Сирач | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Хрватска |
Жупанија | Бјеловарско-билогорска |
Општина | Сирач |
Становништво | |
— 2011. | ![]() |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 31′ 39″ С; 17° 15′ 05″ И / 45.52737° С; 17.25137° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 173 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 43541 Сирач |
Позивни број | +385 43 |
Регистарска ознака | DA |
Веб-сајт | www |
Сирач је насељено место и седиште општине у западној Славонији, Бјеловарско-билогорска жупанија, Република Хрватска.
Историја
[уреди | уреди извор]Сирач је био спахилук у 17. веку. Аустријски цар Леополд I га 19. јула 1696. године уступа Патријарху Арсенију III Чарнојевићу и његовим будућим наследницима на трону српске православне цркве.[1] Радило се о граду и тврђави, селима (14), засеоцима и пустарама припадајућим. У месту је била подигнута црква, у делимично руинираном стању 1930-их, јер преостали Срби нису имали новца за радове.[2][3] Срушена је 1938, уз намеру подизања нове,[4] која је заиста подигнута и освећена 2. септембра 1940, када је уједно обележено и 250 година од Велике сеобе.[5]
До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу бивше велике општине Дарувар.
Становништво
[уреди | уреди извор]На попису становништва 2011. године, општина Сирач је имала 2.218 становника, од чега у самом Сирачу 1.416.[6]
Попис 1991.
[уреди | уреди извор]На попису становништва 1991. године, насељено место Сирач је имало 1.747 становника, следећег националног састава:
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ "Гласник Друштва српске словесности", Београд 1875.
- ^ "Политика", 21. нов. 1936. (горе десно)
- ^ "Политика", 12. јул 1938.
- ^ "Политика", 20. авг. 1938., стр. 11
- ^ "Политика", 3. септ. 1940., стр. 11
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 24. 11. 2015.[мртва веза]