Сирмабешење
| Сирмабешење мађ. Szirmabesenyő | |
|---|---|
 Име места ровашким писмом | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Мађарска |
| Регион | Северна Мађарска регија |
| Жупанија | Боршод-Абауј-Земплен |
| Срез | Мишколц |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 4,181[1] |
| — густина | 270 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 48° 08′ 58″ С; 20° 47′ 45″ И / 48.14958° С; 20.79577° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 15,77 km2 |
  Сирмабешење Сирмабешење на карти Мађарске | |
| Поштански број | 3711 |
| Позивни број | (+36) 46 |
| Веб-сајт | |
| http://szirmabesenyo.hu/ | |
Сирмабешење (мађ. Szirmabesenyő, слч. Bešeňovo[2]) је историјски град у северној Мађарској, у жупанији Боршод-Абауј-Земплен (Borsod-Abaúj-Zemplén).
Локална историја
[уреди | уреди извор]Село се састоји од два насеља Сирмабешење (познатог и као Келечењ) и Шајобешење (или Бешење, Алшобешењо). Званично су се места спојила 1939. године и настала је Сирмабешења. Од XVII века место је било у власништву грофовске породице Сирмаји. Међутим, због близине села једна другој, историја два насеља била је повезана и у вековима пре спајања.
Први познати писани запис о Сирмабешењу је настао је за време владавине мађарског краља Андраша. Према поменутом документу из 1291. године, насеље Бешење је било у власништву синова Шандора Бешењеа из породице Мишколц, отуда потиче и назив насеља, који се односи и на заједницу Бешења која је живела у насељу. Према једном спомену из 1332. године у насељу је деловала црква по имену Сви Свети, где су сачувани и подаци о плаћању папске десетине.[3]
Оснивач насеља био је гроф Иштван Сирмаји,[4] који је, уз одобрење мађарског краља Липота I, 1694. године преселио своје земљораднике из Сирме у Келечењ, па је због тога насеље добило име Сирмабешење, именим подсећајући ко је власник места и које је порекло становништва. Иштван Сирмаји је у овом месту подигао породично имање, а потом су његови потомци изградили барокни замак у 18. веку, а такође су преузели и положај владара насеља. Под њиховом надлежношћу вероватно се и саградила и локална школа, о чему први познати писани запис датира из 1746. године.[5] Најзначајнији власник замка био је сирмајски гроф Алфред од Сирме и Сирмабешење, код којег је његов зет, Пал Сињеи Мерше, често био гост.
Истакнути представник у историји насеља је Федор Винце, који је био председник сеоског већа од 1975. до 1990. године, а затим његов градоначелник још 24 године, до 2014. године. Под његовом влашћу изграђена је инфраструктура насеља и његов данашњи изглед.[6]
Популација
[уреди | уреди извор]Године 2001. 99% становништва насеља се изјаснило као Мађари, 1% Роми.[7]
Током пописа 2011. године, 87,3% становника се изјаснило као Мађари, 1,3% као Роми, а 0,3% као Немци (12,7% се није изјаснило, због двојног држављанства, укупан број може бити већи од 100%).
Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 45,4%, реформисани 12,4%, гркокатолици 8,1%, лутерани 0,2%, неденоминациони 8,9% (24,4% није одговорило).[8]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Gazetteer of Hungary, 1 January 2015. Hungarian Central Statistical Office.
- ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. 2014-01-08. Архивирано из оригинала (PDF) 2014-01-08. г. Приступљено 2022-11-07.
- ^ „Archivált másolat”. Архивирано из оригинала 2019-08-20. г. Приступљено 2019-08-20.
- ^ https://library.hungaricana.hu/hu/view/MEGY_HAJB_Saa_20_Rmcs_04/?pg=119&layout=s
- ^ http://szirmabesenyo.hu/intezmenyek/#szinyeisuli
- ^ https://napkeletnepe.hu/2018/01/17/fedor-vince/
- ^ A nemzetiségi népesség száma településenként
- ^ Szirmabesenyő Helységnévtár
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Званични веб-сајт
- Мапа улица Архивирано на сајту Wayback Machine (16. мај 2011)
- Фотографије из ваздуха
