Пређи на садржај

Сисимјут

Координате: 66° 56′ 20″ С; 53° 40′ 20″ З / 66.938889° С; 53.672222° З / 66.938889; -53.672222
С Википедије, слободне енциклопедије
Сисимјут
гренл. Sisimiut
дан. Holsteinsborg
Поглед на град
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Данска
Аутономна регија Гренланд
Основан1721.
Становништво
Становништво‍
 — 5.598[1] (2.013)
Географске карактеристике
Координате66° 56′ 20″ С; 53° 40′ 20″ З / 66.938889° С; 53.672222° З / 66.938889; -53.672222
Сисимјут на карти Гренланда
Сисимјут
Сисимјут
Сисимјут на карти Гренланда
Остали подаци
ГрадоначелникЈес Сване
Поштански број3952
Веб-сајт
Веб страна града

Сисимјут (гренл. Sisimiut и дан. Holsteinsborg) је град у западном Гренланду и административно седиште општине Кеката. Са 5.598 становника према попису из 2013. године[1], други је град по величини данске територије Гренланд. Налази се на обали Дејвисовог пролаза, 320 km северно од главног града Нука и 75 km од Арктичког круга. Основан је 1721. године, а насељен је још од 2500. п. н. е.

Географија

[уреди | уреди извор]

Сисимјут се налази око 320 km северно од Нука и 75 km северно од арктичког круга[2] на источним обалама Дејвисовог пролаза. Смештен је на низу каменитих изданака на западном крају великог полуострва, ограничен фјордом Кангерлуарсук Тулек на северу и фјордом Амерлок на југу.

Залив Кангерлуарсунгуак

[уреди | уреди извор]

Мало северно од Сисимјута, залив Кангерлуарсунгуак раздваја град на два дела.[3] Врхови близанци високи 544 m[3] пружају одличан поглед у свим правцима, а када су временски услови добри са њих се може видети већи део обале општине Кеката.

Залив је плован целом дужином, а гребени са западне стране пружају му заштиту од отвореног мора. Обе луке смештене су на јужној обали залива. Пут дугачак 4,1 km[4] до аеродрома пролази преко моста изнад залива Кангерлуарсунгуак. На пола пута између града и аеродрома, налази се мала плажа са тамним песком. Плажа, као и гребени нарочито су популарни током лета.

Алангорсуак

[уреди | уреди извор]

На истоку, широка долина протеже се у унутрашњост полуострва ограничена на северу здруженим масивима Паласип Кака и Мајориак, испресецана долином Керортусуп Мајориа којом пролази Поларни пут од Сисимјута до Кангерлусуак. У зависности од пута, траса износи између 150 и 170 km.[3][5]

У средини долине, као кула издваја се планина Алангорсуак (411 m) окружена са неколико језера, од којих једно Сисимјут користи као резервоар за воду. Цело подручје долине, је још једно популарно излетиште, а пут од макадама који пролази средином долине обезбеђује лак приступ резервоарима са водом. Резервоари из долине снабдевају град водом са 882.000 кубика воде и потенцијалом од 7 200.000 кубика на годишњем нивоу.[6]

Насасак

[уреди | уреди извор]
Планина Насасак висока 784 m

На југоистоку, долина се граничи са масивом Насасак и неколико других различитих масива, од којих је највиши виоск 784 m.[3] Гребен Насасак има неколико врхова. Главни врх је најистакнутији и издиже се изнад остатка гребена са 150 m високим врхом на на 784 m. Гребен се завршава на висини од 611 m са погледом на Сисимјут, а на истоку висина гребена полако пада.[3] На истоку висина гребена постепено опада до висине од 300 m, пре него што се ломи на истоку и југоистоку ка масиву Апилаторсуак.[3] Југоисточни зид Насасак пада директно на фјорд Амерлок. Северни зид није равна површина, испресецан је пукотинама, испупчењима и стрминама.

Клима

[уреди | уреди извор]

У Сисимијуту влада поларна клима, са хладним и снежним зимама и хладним летима. Просечна температура је 10 °C.[7] Најхладнији месеци су фебруар са просечном температуром -10,2 °C и март са -10,1 °C,[7] а најтоплији јул са 9,7 °C и август са 9,3 °C.[7] Количина падавина је веома ниска у Сисимјуту, а највећим количине падавина се јављају у другој половини године, између јула и децембра, а август и септембар су највлажнијих месеци.[7]

Историја

[уреди | уреди извор]

Сисимјут је насељен пре око 4.500 година са људима из Сакак културе који су дошли из Арктичке Канаде током првог таласа миграција и заузели бројна места на обали западног Гренланда.[8] Значајан број археолошких предмета пронађен је у околини града.[8] Сакак култура је остала у овом делу Гренланда скоро 2.000 година.[9]

Други талас миграције стигао је 500. п.н.е из Канаде доносећи културу Дорсет на обале западног Гренланда.[9] Највећи број артефаката из овог доба могу се наћи даље на северу у заливу Диско, а даље према југу су све сиромашнији, а налази нестају потпуно на обали Лабрадорског мора на југозападу Гренланда.[10]

Плава црква саграђена 1775. године.

Инуити представници Тула културе чији потомци чине већину садашњих становника Гренланда стигао је у XIII и XIV веку. Многи артефакти и гробови из различитих векова налазе се у околини града. Због великог броја артефаката, наведен је као кандидат за Унеско Светску баштину.[11]

Град је основан 1764. од стране данског Генералног–трговинског предузећа под називом Холстеинсборг.[2] Колонисти су основали неколико села у околини, од којих само два остају до данашњег дана: Итилек и Сарфаннгуак.[12] Холстеинсборг је био центар трговине кожом ирваса.[13]

Неколико грађевина из XVIII века се налзи у граду. Међу њима је стара кућа (Gammelhuset) из 1725. године и Плава црква (Blå Kirke) или Бетел црква (Bethel-kirken) из 1775. године,[14] која је уједно најстарија црква на Гренланду.[2] Нова црква саграђена је 1926, проширена 1984. године.[2]

Двадесети век је донео индустрализацију Сисимјута изградњом лука и фабрике за прераду рибе 1924. године, прве такве на Гренланду.[15] Риболовом се бави већи део становништа, а прерада ракова и шкампа је главна делатност.[2] До 2008. године Сисимјут је био административни центар истоимене општине, која је потом припојена новој општини Кеката 1. јануара 2009. године, а Сисимјут је задржао свој статус као административног центра нове општине.[16] Општинско веће састоји се од 13 чланова укључујући и градоначелника и његовог заменика.[17]

Демографија

[уреди | уреди извор]

Са 3.229 становника према попису из 2013. године[1] , Сисимјут је највећи град у општини Кеката и један од најбрже ратућих градова на Гренланду захваљујући насељавањем становништва из мањих места.[18] Уз Кангерлусуак је једино место у општини који бележи раст у броју становника последње две деценије. По подацима из 2010. године скоро 10% становника града је рођено ван Гренланда, што је пад за 16,5% у односу на 1990. и 11,8% у односу на 2000. годину.[19]

Sisimiut population dynamics
Популација Сисимјута за период 1991-2010.[18]

Економија и инфраструктура

[уреди | уреди извор]

Риболов је главна привредна грана Сисимјута. Погон за прераду рибе у луци је највећи на Гренланду и међу најмодернији за прераду шкампа у свету.[9] Годишње се произведе 20.180 тона шкампи, или око 1.680 тона месечно.[20] Лов је такође битан део живота становника овог места. Лови се:морж, ирвас, мошусно говече и др.[9]

Фабрика течног горива Polaroil са седиштем у Сисимјуту запошљава 70 људи.[21][22] Хидроелектрана се налази северно од града.[23] У граду постоје две банке,[тражи се извор] библиотека, пошта[тражи се извор] и мала болница са 19 кревета.[24]

Туризам

[уреди | уреди извор]
Традиционална Гренландска тресет кућа, обновљена од стране музеја

У Сисимјуту има неколико туристичких објеката који укључују неколико хостела и хотела, као што је хотел Сисимјут са рестораном Насасак.[25][26] Други ресторан Мисигисак се налази у луци и то је једини кинески реатора у земљи.[27] Град има отворени базен, а током зиме ради ски–лифт у подножју планине Алангорсуак.

Смештен је у историјској згради у близини луке. Музеј је специјализован за трговину и индустрију Гренланда, а поседује и артефакте на основу десет година археолошких истраживања и ископавања древне Саккак културе која је била на овим просторима пре 4.000 година.[28][29][30][31]

Туризам даје све већи допринос привреди града. Туристима се нуде током целе године активности као што су: кајак, планинарење, вуча паса, пловидба и др.[32]

Саобраћај

[уреди | уреди извор]
Аеродром Сисимјут

Аеродром Сисимјут се налази 4,1 km северозапдно од града, на почетку залива Кангерлуарсунгуак. Пре него што је аеродром направљен 1990. године,[33] користио се хелиодром који се налази у источном крају града у долини Сисимјут. Аеродром има кратку писту, дугачку 799 m[4] , подесан само за СТОЛ авионе (термин који означава авионе који користе кратку писту). За путовања ван Гренланда, путници се усмеравају на аеродром Кангерлусуак.[34]

Као и код свих насељених места на Гренланду, ни Какорток није путењима повезан са било којим другим местом. Планирано је било да се уради пут дугачак 170 km који би спојио Сисимјут са Кангерлусуаком.[35][36] Пут би био први те врсте на Гренланду, а спајајући та два удаљене насеља растеретио би се аеродром Кангерлусуак. Трошкови око 40 милиона евра (700 евра по становнику) и 1 милион евра годишње за одржавање, спречио је изградњу. Град има своју аутобуску мрежу.[37] Да би се дошло до других градова користе се моторне санке.

Лука Сисимјут

Већином током године, два пута недељно иде трајект који повезује насеља на западној обали.[тражи се извор] Такође, једном недељно иде трајкет за Итилек и Сарфангуак.[38] Лука у Сисимјуту је најсевернија лука на Гренланду која је током целе године без леда.[2] Најважнија је лука северно од главног града Нука.[тражи се извор] Један од највећих бродова M/S Akamalik, који припада компанији Royal Greenland налази се у Сисимјуту. Више од 50 бродова годишње посети луку.

Побратимљени градови

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Нова црква
    Нова црква
  • Типична кућа
    Типична кућа
  • Средња школа
    Средња школа
  • Статуа у граду
    Статуа у граду

Референце

[уреди | уреди извор]
Сисимјут на Викимедијиној остави.
  1. ^ а б в Greenland in Figures 2013 (PDF). Statistics Greenland. ISBN 978-87-986787-7-9. ISSN 1602-5709. Приступљено 22. 10. 2015. 
  2. ^ а б в г д ђ O'Carroll, Etain (2005). Greenland and the Arctic. Lonely Planet. стр. 158-160. ISBN 978-1-74059-095-2. 
  3. ^ а б в г д ђ Vandrekort Vestgrønland: Sisimiut (Мапа) (1996 изд.). Картографија: Compukort, Denmark. Greenland Tourism a/s. 
  4. ^ а б Шаблон:AIP GL
  5. ^ O'Carroll, Etain (2005). Greenland and the Arctic. Lonely Planet. стр. 163. ISBN 978-1-74059-095-2. 
  6. ^ „Water supply”. Sisimiut Town, Official Website. Архивирано из оригинала 11. 05. 2020. г. Приступљено 22. 10. 2015. 
  7. ^ а б в г „Klimanormaler for Grønland” (на језику: Danish). Danish Meteorological Institute. Архивирано из оригинала 30. 6. 2013. г. Приступљено 23. 10. 2015. 
  8. ^ а б „Saqqaq culture chronology”. Greenland Research Centre at the National Museum of Denmark. Архивирано из оригинала 19. 4. 2011. г. Приступљено 22. 10. 2015. 
  9. ^ а б в г „About Sisimiut”. Arctic Circle Race. Приступљено 22. 10. 2015. 
  10. ^ „Early Dorset/Greenlandic Dorset”. Greenland Research Centre at the National Museum of Denmark. Архивирано из оригинала 12. 8. 2011. г. Приступљено 24. 10. 2015. 
  11. ^ „Aasivissuit, Arnangarnup Qoorua (Greenlandic inland and coastal hunting area)”. UNESCO. Приступљено 22. 10. 2015. 
  12. ^ „Sisimiut”. Sisimiut Town, Official Website. Архивирано из оригинала 01. 06. 2020. г. Приступљено 22. 10. 2015. 
  13. ^ Kane, Elisha Kent. Arctic Explorations: The Second Grinnell Expedition. 1856.
  14. ^ Del, Anden. "Grønland som del af den bibelske fortælling – en 1700-tals studie Архивирано на сајту Wayback Machine (15. јул 2012)" ["Greenland as Part of the Biblical Narrative: a Study of the 18th Century"].
  15. ^ „Sisimiut Tourist Information”. Greenland Guide. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено 23. 10. 2015. 
  16. ^ „Administrationen”. Qeqqata Municipality. Архивирано из оригинала 6. 10. 2011. г. Приступљено 23. 10. 2015. 
  17. ^ „Politics”. Sisimiut Town, Official Website. Архивирано из оригинала 22. 9. 2008. г. Приступљено 23. 10. 2015. 
  18. ^ а б Statistics Greenland, Population in localities
  19. ^ „Population in localities January 1.st by locality, age, gender and place of birth 1977-2010”. Statistics Greenland. Архивирано из оригинала 12. 8. 2011. г. Приступљено 23. 10. 2015. 
  20. ^ „Biogas Production” (PDF). clim-atic.org. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 4. 2012. г. Приступљено 24. 10. 2015. 
  21. ^ „Ruth H. i oprør”. Sermitsiaq. 12. 1. 2010. Архивирано из оригинала 28. 1. 2010. г. Приступљено 24. 10. 2015. 
  22. ^ „Polaroil”. KNI. Архивирано из оригинала 21. 7. 2011. г. Приступљено 24. 10. 2015. 
  23. ^ „Power supply in Sisimiut Municipality”. Sisimiut Town, Official Website. Архивирано из оригинала 11. 05. 2020. г. Приступљено 24. 10. 2015. 
  24. ^ „Sisimiut Sundhedscenter” (на језику: Danish). Qeqqata Municipality. Архивирано из оригинала 1. 5. 2012. г. Приступљено 24. 10. 2015. 
  25. ^ „Velkommen til Hotel Sisimiut” (на језику: Danish). Hotel Sisimiut. Приступљено 24. 10. 2015. 
  26. ^ „Restaurant”. Hotel Sisimiut. Архивирано из оригинала 17. 7. 2011. г. Приступљено 24. 10. 2015. 
  27. ^ Newman, Jacqueline M. „Misigisaq Restaurant (Sisimiut Havn, Greenland)”. Flavor and Fortune, Institute for the Advancement of Science and Art of Chinese Cuisine. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 24. 10. 2015. 
  28. ^ „Cultural tips”. Greenland Guide. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено 7. 9. 2010. 
  29. ^ „Exhibitions”. Sisimiut Museum. Архивирано из оригинала 21. 7. 2011. г. Приступљено 7. 9. 2010. 
  30. ^ Rowley-Conwy, Peter (1999). Arctic Archaeology, Volume 30, Issue 3. Routledge. стр. 463. ISBN 978-0-415-19810-3. 
  31. ^ Nipisat - a Saqqaq Culture Site in Sisimiut, Central West Greenland. Museum Tusculanum Press. стр. 2. ISBN 978-87-635-1264-0. 
  32. ^ „Activities in Sisimiut”. The Official Tourism and Business Site of Greenland. Архивирано из оригинала 31. 12. 2009. г. Приступљено 24. 10. 2015. 
  33. ^ „Grønlandsfly 1990-99” (на језику: Danish). Air Greenland. Архивирано из оригинала 28. 05. 2010. г. Приступљено 24. 10. 2015. 
  34. ^ „Booking system”. Air Greenland. Архивирано из оригинала 22. 4. 2010. г. Приступљено 24. 10. 2015. 
  35. ^ „Arctic Roads”. Sisimiut Town, Official Website. Архивирано из оригинала 7. 9. 2008. г. Приступљено 24. 10. 2015. 
  36. ^ Vej mellem Sisimiut og Kangerlussuaq (in Danish)
  37. ^ „Busser” (на језику: Danish). Sisimiut Town, Official Website. Архивирано из оригинала 7. 2. 2010. г. Приступљено 24. 10. 2015. 
  38. ^ „Ankomster / Afgange, Angaju Ittuk” (на језику: Danish). Royal Arctic Line. Архивирано из оригинала 3. 7. 2011. г. Приступљено 24. 10. 2015. 
  39. ^ „Twinning contacts”. Canterbury City Council. Архивирано из оригинала 21. 7. 2012. г. Приступљено 22. 10. 2015. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сисимјут&oldid=28229818”