Скупштина СР Србије
Скупштина СР Србије | |
---|---|
Тип | тродомна |
Статус | укинута |
Седиште | Маршала Тита 14[а] Београд, СР Србија |
Дужина мандата | четири године |
Функција | Скупштина |
Основано | 9. април 1945.[б] |
Први званичник | Синиша Станковић |
Последњи званичник | Зоран Соколовић |
Укинуто | 11. јануар 1991.[в] |
Наслеђе | Народна скупштина Републике Србије |
Скупштина Социјалистичке Републике Србије је била највиши орган власти у оквиру права и дужности друштвено-политичке заједнице у Социјалистичкој Републици Србији, од 1945. до 1991. године.
Конституисана је 9. априла 1945. на заседању Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије (АСНОС) када је АСНОС преименован у Народну скупштину Србије. Након избора за Уставотворну скупштину, одржаних 10. новембра 1946. Народна скупштина је 17. јануара 1947. донела Устав НР Србије којим је променила назив у Народна скупштина Народне Републике Србије. Овај назив носила је до доношења новог Устава 7. априла 1963. када је преименована у Скупштину Социјалистичке Републике Србије.
Скупштина је у периоду од 1945. до 1953. била једнодомна, а од 1953. до 1990. имала је више већа. Од 1953. до 1963. постојали су Републичко веће и Веће произвођача, од 1963. до 1974. пет већа — Републичко веће, Привредно веће, Просветно-културно веће, Социјално-здравствено веће и Организационо-политичко веће, а од 1974. до 1990. три већа — Веће удруженог рада, Веће општина и Друштвено-политичко веће. Извршни орган Скупштине био је Извршно веће Скупштине СР Србије, а пре тога до 1953. Влада НР Србије.
У периоду од априла 1945. до фебруара 1953. постојао је Президијум Народне скупштине НР Србије, који је био колективни шеф државе у НР Србији. Након његовог укидања, функцију шефа државе обављао је председник Народне скупштине све до маја 1974. када је установљено Председништво СР Србије, чије је чланове и председника бирала Скупштина.
Сазиви скупштина
[уреди | уреди извор]сазив | избори | период | назив | број домова | |
---|---|---|---|---|---|
/ | / | 9. новембар 1944. | 9. април 1945. | Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије | једнодомна |
9. април 1945. | 19. фебруар 1946. | Народна скупштина Србије | |||
19. фебруар 1946. | 20. новембар 1946. | Народна скупштина НР Србије | |||
1 | 10. новембар 1946. | 20. новембар 1946. | 17. јануар 1947. | Уставотворна скупштина НР Србије | |
17. јануар 1947. | 8. април 1951. | Народна скупштина НР Србије | |||
2 | 18. март 1951. | 8. април 1951. | 11. септембар 1953.[1] | ||
3 | 22. новембар[г] и 24. новембар 1953.[д] |
14. децембар 1953. | 7. јануар 1958. | дводомна | |
4 | 26. фебруар[д] и 23. март 1958.[г] |
12. април 1958. | 9. април 1963. | ||
5 | 16. јун 1963.[ђ] | 25. јун 1963. | 6. мај 1965. | Скупштина СР Србије | петодомна |
18. април 1965.[г] | 6. мај 1965. | 6. мај 1967. | |||
23. април 1967.[г] | 6. мај 1967. | 25. април 1969. | |||
6 | 13. април 1969.[е] | 6. мај 1969. | 19. април 1974. | ||
7 | април 1974. | 6. мај 1974. | 20. април 1978. | тродомна | |
8 | април 1978. | 5. мај 1978. | 28. април 1982. | ||
9 | април 1982. | 5. мај 1982. | 24. април 1986. | ||
10 | април 1986. | 6. мај 1986. | 14. септембар 1989. | ||
11 | 10, 12. и 30. новембар 1989. |
5. децембар 1989. | 11. јануар 1991. |
Председници скупштина
[уреди | уреди извор]назив | сазив | број | име и презиме | почетак мандата | крај мандата | напомена |
---|---|---|---|---|---|---|
АСНОС 1944—1945. |
— | — | Синиша Станковић[ж] | 9. новембар 1944. | 9. април 1945. | |
Народна скупштина Србије 1945—1946. |
9. април 1945. | 19. фебруар 1946. | ||||
Народна скупштина НР Србије 1946. |
19. фебруар 1946. | 20. новембар 1946. | ||||
Уставотворна скупштина НР Србије 1946—1947. |
1 | 1 | Аћим Груловић | 20. новембар 1946. | 17. јануар 1947. | поднео оставку 31. октобра 1948. због болести |
Народна скупштина НР Србије 1947—1963. |
17. јануар 1947. | 31. октобар 1948. | ||||
2 | Иса Јовановић | новембар 1948. | 8. април 1951. | |||
2 | 8. април 1951. | 11. септембар 1953. | ||||
3 | 3 | Петар Стамболић | 14. децембар 1953. | 6. април 1957. | ||
4 | Јован Веселинов | 6. април 1957. | 7. јануар 1958. | |||
4 | 12. април 1958. | 9. април 1963. | ||||
Скупштина СР Србије 1963—1991. |
5 | 5 | Душан Петровић | 25. јун 1963. | 20. април 1967. | |
6 | 6 | Милош Минић | 6. мај 1967. | 25. април 1969. | ||
7 | 7 | Драгослав Марковић | 6. мај 1969. | 19. април 1974. | ||
8 | 8 | Живан Васиљевић | 6. мај 1974. | 20. април 1978. | ||
9 | 9 | Душан Чкребић | 5. мај 1978. | 28. април 1982. | ||
10 | 10 | Бранко Пешић | 5. мај 1982. | 5. мај 1984. | ||
11 | Слободан Глигоријевић | 5. мај 1984. | 8. мај 1985. | |||
8. мај 1985.[2] | 24. април 1986. | |||||
11 | 12 | Бранислав Иконић | 6. мај 1986. | 6. мај 1988. | ||
13 | Борисав Јовић | 6. мај 1988. | 8. мај 1989. | прешао да дужност члана Председништва СФРЈ | ||
14 | Зоран Соколовић | 8. мај 1989. | 14. септембар 1989. | |||
12 | 5. децембар 1989. | 11. јануар 1991. |
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Данас Улица краља Милана
- ^ Установљена је преименовањем АСНОС-а у Народну скупштину Србије
- ^ Престала је да постоји конституисањем Народне скупштине Републике Србије, након првих вишепартијских избора
- ^ а б в г Избори за Републичко веће
- ^ а б Избори за Веће произвођача
- ^ Избори за Републичко веће, док су посланике осталих већа 3. јуна 1963. бирали одборници општинских скупштина
- ^ Избори за Републичко веће, док су посланике осталих већа 23. априла 1969. бирали одборници општинских скупштина
- ^ У функцији председника као председник Председништва АСНОС, Председништва Народне скупштине и Президијума Народне скупштине НР Србије
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Распуштена је Народна скупштина Србије”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 12. 9. 1953. стр. 2.
- ^ „Слободан Глигоријевић председник”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 9. 5. 1985. стр. 8.
Литература
[уреди | уреди извор]- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom II 1941—1945. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 49272583
- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739598