Пређи на садржај

Славимир Стојановић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Славимир Стојановић
Лични подаци
Датум рођења(1969-01-07)7. јануар 1969. (55 год.)
Место рођењаБеоград, СФРЈ

Славимир Стојановић (Београд, 7. јануар 1969), српски је дизајнер, креативни директор, илустратор и визуелни уметник.[1]

Студирао је Академију примењених уметности у Београду, а потом и ХДК - Школа за дизајн и примењену уметност (швед. Högskolan för Design och Konsthantverk) на Универзитету у Гетеборгу (Шведска) у класи проф. Х. К. Ериксона,[2] као и Ликовну академију у Љубљани, Словенија.[3] Сматра се одговорним за подизање стандарда не само у Србији, већ у целој источној и Централној Европи.[4]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Дизајнерску каријеру је почео као арт директор у С-Тим Битс Сачи & Сачи Адвертајзинг Балканс (енгл. S. Team Bates Saatchi & Saatchi Advertising Balkans). У С-Тиму Стојановић је добио прилику да неометано развија своје идеје захваљујући неколицини значајних клијената агенције (Сони, Мерцедес Бенц, Мишлен, Кока кола[5]), што је након извесног времена довело до буквалног препорода српског графичког дизајна и рекламе.[4] Стојановићев рад у Сачију је такође донео многе значајне међународне награде (око 150), а сам Стојановић је постао један од најхваљенијих дизајнера у Централној Европи. Стојановићев највероватније најпознатији рад је лого радио-станице Б92, водећег независног јавног гласила у Србији, за који је Стојановић добио два пута награду MTV Free Your Mind[4]. Такође је радио дизајн за омоте албума разних српских уметника (Рамбо Амадеус, Плејбој, А. К, и др.[5]).

Крајем деведесетих сели се у Љубљану где проводи годину дана у фирми Компас Дизајн као креативни директор.

Данас ради у Арих дизајну у Љубљани и власник је креативног сервиса Футро.[6]

Уметнички рад

[уреди | уреди извор]

Славимир Стојановић је оставио вишеслојни печат на целу екс-југословенску дизајнерску сцену. Прво се усредсредио на међународне, софистициране трендове и потпуно одбацио крут и тежак стил заостао још од комунистичких времена. Његове рекламе својом симболиком директно ударају на подсвест и активирају осећај за чисто визуелну лепоту која се често заснива на чистом парадоксу.[4]

Стојановић је такође у српски дизајн увео модерну употребу типографије. Пажљивим одабиром слова, био је први који је почео да користи неке фонтове, сматрајући да слово није само средство вербалног изражавања, већ кључни део визуелне дефиниције.[4]

Велики утицај су на њега извршили Мирко Илић, Пол Ранд, Тибор Калман и Вуди Пиртл.[4]

Стојановић је, фебруара 1998. године, направио нови грб за Фудбалски савез Југославије.[7] Поводом отварања реконструисаног Народног музеја у Београду јуна 2018. године редизајнирао је постојећи лого музеја.[8]

Награде

[уреди | уреди извор]

Добио је више од 200 међународних награда и признања, укључујући: Epica, Cresta, Eurobest, Clio, Cannes, Art Directors Club, Type Directors Club, European Design Excellence, Communication Arts Award, Graphis Annual, Global Award, Montreux Gold, Brumen Grand Prix, за најбољи графички дизајн у Словенији, Грифон,[9] за најбољи графички дизајн у СЦГ, итд.[6]

Његови су радови део колекција у музеју Помпидоу у Паризу, Музеју уметности и рекламе у Хамбургу и у Музеју плаката у Варшави.[2]

Књиге

[уреди | уреди извор]
  • Синги Лумба и Дрво чаробних оловака, 2017.[10]
  • Синги Лумба и Коцкаста планета, 2020.[11]
  • Девет - роман у илустрованим причама, 2022.[12]
  • Речник бескрајног одрастања, 2022.[13]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Зана Полиаков: Апсолутних 100. Архивирано на сајту Wayback Machine (13. август 2007), Приступљено 25. 4. 2013.
  2. ^ а б Арт календар 2004. Феноман Архивирано на сајту Wayback Machine (7. август 2007), Приступљено 25. 4. 2013.
  3. ^ Б92:Време мења камен. 16. децембар 2007, Приступљено 25. 4. 2013.
  4. ^ а б в г д ђ BNet Research Center. Slavimir Stojanovic: Beauty and the beast by Lazar Džamić, Приступљено 25. 4. 2013.
  5. ^ а б Данас: Креативни перпетуум мобиле. Две деценије Публикум календара. 17. новембар 2003. Архивирано на сајту Wayback Machine (21. децембар 2007), Приступљено 25. 4. 2013.
  6. ^ а б Концентрација БЕЛЕФ, 2005 Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јул 2007), Приступљено 25. 4. 2013.
  7. ^ „Нови знак и обавезе”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 16. фебруар 1998. Приступљено 27. јун 2024. „Вест у средини горњег дела новина” 
  8. ^ „NOVI LOGO NARODNOG MUZEJA Slavimir Stojanović: Ptice koje čuvaju duh naše nacije”. Блиц. 27. 06. 2018. Приступљено 16. 07. 2024. 
  9. ^ Глас јавности. Добитник награде „Грифон“ Архивирано на сајту Wayback Machine (31. мај 2022), Приступљено 25. 4. 2013.
  10. ^ „Singi Lumba i Drvo čarobnih olovaka - Slavimir Stojanović | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-05-22. 
  11. ^ „Singi Lumba i Kockasta planeta - Slavimir Stojanović | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-05-22. 
  12. ^ „Devet - roman u ilustrovanim pričama - Slavimir Stojanović | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-05-22. 
  13. ^ „Rečnik beskrajnog odrastanja - Zoran Penevski, Slavimir Stojanović | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-05-22. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Славимир_Стојановић&oldid=28782981”