Славистичко друштво Србије
| Славистичко друштво Србије | |
|---|---|
 Зграда Филолошког факултета Универзитета у Београду у којој се налази СДС | |
| Датум оснивања | 29. јун 1948. |
| Локација | Србија |
| Седиште | Студентски трг 3 Београд |
| Веб-сајт | http://slavistickodrustvo.org.rs/ |
Славистичко друштво Србије (акроним СДС)је друштвена организација, струковно удружење, и научно друштво, које од свог оснивања окупља слависте, који у Србији изучавају словенске народе, језике, књижевности и културе, њихову прошлост и садашњост, њихове међусобне везе, и све културне посленике који у свом професионалном раду промовишу вредности словенских народа и култура. Кроз бројне активност Славистичко друштво Србије окупља слависте из Србије, како би им помаогло у презентацији њиховог стручног и научног рада кроз организацију научних скупова и публиковање њихових резултата, и кроз њихово повезивање са релевантним међународним научним и струковним друштвима слависта.
Положај
[уреди | уреди извор]Славистичко друштво Србије се налази у Београду у згради Филолошког факултета Универзитета у Београду у Улици Студентски трг 3.
Историја
[уреди | уреди извор]Славистичко друштво Србије основано је 29. јуна 1948. године са циљем да делује у умногоме детерминисана друштвеним и политичким приликама у корист својих чланова. Када су услови за рад друштва били повољни, настајали су узлети у раду Друштва, кад су се погоршавали, погоршавала се су се и активности, али оне никада нису сасвим престале, јер је Друштво непрестано трагало за научном истином заснованом на објективним чињеницама, облике и садржаје свог деловања креативно је усавршавало и прилагођавало не само захтевима датог тренутка, већ и будућег времена.[1]
Славистичко друштво је данс на узлазној путањи свога постојања и активности, али током шест деценија протеклог времена животи многих његових активиста – оснивача, председника, чланова управа и оданих посленика на славистичком пољу – угасили су се, а не мали број слависта под бременом година повукао се из активног славистичког деловања. Сагледавање њиховог улога у Друштво и доприноса развоју славистике може бити подстицајно за будућност....а свако одлагање овог сагледавања и приказивања за неко касније време значило би предавање забораву, јер живи сведоци неумитно нестају, а документа се губе и пропадају.[1]
Циљеви и задаци
[уреди | уреди извор]Своје основни циљеве развоја славистике као научне и образовне дисциплине Друштво остварује кроз:[2]
- праћење развоја славистике у Србији у складу са савременим светским токовима,
- предузимање мера на унапређењу истраживања у области словенских језика,
- реализацију бројних научностраживачких пројеката, скупова и семинара, за усавршавање кадрова,
- организовање изложби,
- организовање међународних скупова
- учешће чланова друштва на међународним скуповима у иностранству,
- потстицај рада младих кадрова,
- организовање такмичења ученика у знању словенских језика који се изучавају у школама у Србији.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б Станковић, Богољуб. „Из историје Славистичког друштва”. slavistickodrustvo.org.rs. Приступљено 25. 3. 2022.
- ^ Статут славистичког друштва Србије, Београд 1. април 2015.
Литература
[уреди | уреди извор]- Слободан Ж. Марковић: Савез славистичких друштава Србије и Југославије, Сто година Друштва за српски језик и књижевност Србије, приредила Босиљка Милић, Београд, 2011; Друштво за српски језик и књижевност Србије, 132–136.